"Ulica ti da, ulica ti uzme": Kako je jedna kaseta osamdesetih preletela okean i započela hip-hop revoluciju u Srbiji

Cela planeta danas se priključila ogromnoj hip-hop žurci koja je proslavljala pola veka postojanja ovog pravca, održane su brojne tribine, predavanja, a neki od najvećih imena sadašnje rep scene u intervjuima su govorile o važnosti ulice, počecima u getu i uticaju hip-hopa koji je od svojih prvih bitova davao glas potlačenima, siromašnima i diskriminisanima u četvrtima Njujorka.Prva zvanična rep grupa koja je postojala u Americi bila je Kool Herc and The Herculoids. Zajedno su nastupali po klubovima i vrlo brzo stekli popularnost. Pojava grupe The Shugarhill gang sa pesmom "Rappers Delight" na američkim top listama se u enciklopedijama savremene muzike tretira kao početak rep evolucije...

- Sam naziv "hip-hop" počinje da se pominje tek krajem 70-ih kada polako počinje i prepoznavanje identičnih stavova i principa u raznim oblastima kulture mladih u Njujorku tog vremena, a prvim javnim objedinjavanjem likovnih (grafiti), plesnih (bboy/bgirl) i muzičkih i poetskih (DJ/MC) izraza pod nazivom "hip-hop kultura" se smatra ono koje je ispostavio Afrika Bambaataa u intervjuu za njujorški časopis "East Village Eye" iz januara 1982. Već iz tih činjenica se, verujem, vidi dinamički karakter hip-hop kulture - započinje priču Predrag Vukčević poznatiji kao BeGe Fank za Nova.rs, dodajući da je jedna od konstanti hip-hopa stalna promena:

- Na to su u ovih 50 godina dodatno uticali i interesi i uticaji različitih segmenata industrije zabave, zatim naravno i promene društveno-političkih i ekonomskih okolnosti, ali i kreativnost i izbori svih manje ili više talentovanih, znanih i neznanih pojedinaca koji su sebe ugradili u hip-hop. Neko bi, na primer, možda rekao da je hip-hop postao komercijalniji i globalan ali su, opet, svi ti i takvi razvoji istovremeno iznutra izazivali i pojačavali suprotne tendencije - otklon od tržišta i pojačanje lokalnog u hip-hopu.

O nastanku hip-hopa, njegovim korenima, ali i savremenoj sceni, bilo je danas reči i na tribini u Muzeju afričke umetnosti gde je govorio Slobodan Spalević, plesač, di-džej i istoričar hip-hop kulture. Spalević je za naš portal istakao da ne možemo govoriti o hip-hopu, a da ne pričamo o Africi i njenom narodu.- Sve što ima veze sa ovim muzičkim žanrom - ritam, ples, muzika, repovanje - sve dolazi iz Afrike. Robovima je bilo zabranjeno da se okupljaju i oni su tražili "beg" u muzici koja im je davala neki vid ohrabrenja. Ako kažu "svi putevi vode u Rim", u slučaju hip-hopa - svi putevi vode u Afriku. Kasnije se to prenelo u Ameriku gde su glavni "okidač" bili socijalni problemi s kojima su se tada mladi Afrikanci suočavali u četvrtima Njujorka - Bronksu, Bruklinu, Kvinsu, osim Menhetna gde je oduvek bio bolji standard. Živeli su u užasnim uslovima i jedini izlaz su pronalazili u umetnosti, grafitima, plesu, muzici - repu koji se još uvek nije tako nazivao - priča Spalević.

U Njujorku sredinom 1970-ih godina dominantna muzika među crnom populacijom je još uvek bila disko muzika, ali oni nisu bili zadovoljni njome. Muzički, disko i fank su bili kreativno važni za rep, jer kada su klubovi postali osnova za disko muziku, ulica je postala osnova za rep.- Sa ulice je sve krenulo. Ako nije stvarana na ulici, muzika je onda puštana u klubovima gde su dolazili ljudi sa ulice, oni sa margine, ljudi iz geta, diskriminisani društveno i politički - ističe Spalević.

Peđa BeGe Fank se takođe slaže da su ulica i ulična kultura, odnosno sve što određuje pogled na svet i razumevanje života iz ugla mladih radničke i niže srednje klase u urbanim sredinama, kolevka hip-hopa i referentni sistem kojim se hip-hop i danas najčešće vodi:- Opet, njegova veza sa ulicom se menja kroz vreme pa relativno često iz samog hip-hopa dolaze i suprotne tendencije, tendencije otklona od ulice. Ali, sve to zajedno - i pozivanje na ulicu i distanciranje od nje - pokazuje, naravno, da je ulica i dalje važan pojam za hip-hop - kaže BeGe Fank koji je o svemu ovome pisao u knjizi "Dobar Rep - kako sam objasnio i završio pravi rep".Rani hip-hop je, podsećaju naši sagovornici, često bivao zaslužan za redukovanje nasilja u crnačkom getu zamenjujući fizičko nasilje sa hip-hop borbama u brejkdensu, repovanju i crtanju grafita. Do 1985. deca širom sveta su na uličnom uglu, nameštajući stereo uređaj puštala numere od Run DMC, LL Cool J, the Fat Boys, Herbie Hancock, Soul Sonic Force, Jazzy Jay, Egyptian Lover, Dr. Jeckyll and Mr. Hyde, Stetsasonic i malo kasnije jednih od najvećih - Public Enemy.

"Ulica ti da, (ulica ti uzme)" jedna je od najpoznatijih pesama repera Foxa koji za naš list kaže da kao i mnoge umetnosti i hip-hop dolazi iz naroda, a samim tim i sa ulice gde mu je i prirodno stanište.

- Reperi su moderni pesnici pa je iskustvo presudno u toj spoznaji, a toga ima na pretek na ulici. Uglavnom reperi dolaze iz najnižih slojeva društva, te je negde izlazak iz geta kao motiv prisutan od samih početaka pa do danas - borba za bolje sutra, rad na sebi, pomoganje zajednici - su oduvek bili aksiomi hip-hop nauke, iako ponekad zna da bude svedan i na prostu zabavu - ocenjuje Fox.

Kad je reč o sceni u Srbiji, kao početna tačka hip-hop kulture pominje se 1987. godina i prvi singl grupe Badvajzer - "Ponoćna Trka". Malo pre toga, Branko Bojović (sada poznat kao Bane Sunshine) odlazi na razmenu učenika u SAD, gde ga tamošnji ljudi odvode na koncert grupe N.W.A. Oduševljen ovom vrstom muzike on odmah šalje kasete u Beograd i po povratku osniva grupu Green Cool Posse. Iz grupe se posle odvajaju Bane i Andrej i tada nastaje grupa Sunshine.

- Osamdesetih kreću ozbiljni reperi da se probijaju, od kojih bih izdvojio ime - Eric B. & Rakim! Taj period muzičke strane obeležava 100% korišćenje semplova. Da bi ulaskom u devedesete Dr Dre krenuo da stvara melodične matrice. Njegova čuvena izjava iz tog doba je: "Zašto rep album ne bi imao produkciju kao što ima Majkl Džekson". Poslednji “real” reper je 50 cent, izjavio je Ice T jer posle toga sve je drugačije. Međutim, hteo ti to ili ne, to jeste evolucija hip-hopa i svako ko pljuje trep je baba ili deda, što je nedavno izjavio i Dr Dre – smatra Bane Sunshine.

Da je ulica bila važna za nastanak hip-hopa i kod nas slaže se i Ognjen Janković iz Beogradskog sindikata, ali ističe da su za njih konkretno presudne bile knjige do kojih je bilo lakše doći, jer su ploče i cede-ovi dolazili iz inostranstva:

- Mi smo pisali pesme od kad smo bili deca i nama lično je bilo važno da se oprobamo na ritmu koji smo voleli. Pisali smo o sopstvenim doživljajima, utiscima i bilo nam je zanimljivo da slušamo jedni druge jer svako je imao neki svoj stil pisanja i rimovanja. Naravno, da je ulica oblikovala neke naše rezone, ali mi smo mnogo više bili pod uticajem različitih knjiga koje smo tada čitali. Super su nam bile neke istorijske priče o drevnim znanjima različitih kultura. Voleli smo da slušamo IAM marsejski bend u kome je bio legendarni Akenaton reper i egiptolog, čiji su tekstovi bili inspirisani drevnim Egiptom. Još ko klinci tripovali smo se međusobno da je znanje najveća moć, a da je ulica nekakva životna stranputica - kaže Janković.

Glavno istorijsko doba hip-hopa je takozvana “old school hip hop era” (1970. do 1985) i Zlatno doba hip-hopa (1985. do 1993), u kome su se ispoljili zvukovi repera sa istočne i zapadne obale i veliki uspon pojedinih pravaca u rep muzici kao npr. gengsta rep i dži-fank. Tokom Zlatnog doba hip-hopa često je dolazilo do suočavanja između gengsta repera sa istočne i zapadne obale. Glavni sukob bio je između 2Pac i The Notorious B.I.G., što je i dovelo do smrti obojice 1996. i 1997. godine.

Godine 1991. grupa N.W.A. (Niggaz With Attitude) izdala je album “Niggaz4Life”. To je prva hardkor rep ploča koja je stigla do vrha top-liste iako su neke prodavnice odbijale da je prodaju, a engleske vlasti su je zaplenile zbog obscenosti. Jedan od članova grupe N.W.A. 1993. izdaje samostalni album The Chronic i započinje seriju gengsta repa.- Neki od emsijeva i repera koje sam gotivio i na koje sam se ugledao kada sam ušao u rep muziku sredinom 90-ih su bili Scarface, Paris, Nas, Rakim, Too $hort... Već do neke 1996. godine, kada ozbiljnije ulazim u DJ vode, prestajem da imam idole i uzore, ali postoje, naravno, ljudi čijim sam se rimama, stavom i stilovima oduševljavao i koji su manje ili više uticali na mene - Andre 3000 i Big Boi iz grupe Outkast, Milk Dee iz grupe Audio Two, Gucci Mane… - kaže Peđa BeGe Fank, dok Janković dodaje:

- Slušao sam njujoršku scenu. Voleo sam Boot camp ekipu oko koje je bilo par bendova: OGC, Heltah Skeltah, Smiff n wessun, Black moon… Voleo sam taj fazon tvrdog ritma i jednog dominantnog sempla. Voleo sam i Mob Deep i Nas-a. Tada je bilo teško doći do diskova koje smo naručivali kad neko putuje u inostranstvo i oni su kružili u društvu. Dobiti neki disk na poklon je bila velika stvar tada. Wu tang je naravno bio obavezna lektira.Upravo je Wu tang clan nastupao na nezaboravnoj proslavi hip-hopa na ovogodišnjem Exitu, a binu sa njima i još jednim legendama - duom Onyx, delili su mnogi domaći reperi uključujući i Foxa i BeGe Fanka:- Nastup sa institucijama poput Wu Tanga i Onyxa je za mene pre svega bio motiv da dam svoj maksimum. Zadovoljan sam jer sam na osnovu 10 minuta zvaničnog nastupa uspeo da stvorim čak nekoliko antologijskih momenata koji su normalni koraci za mene, a značajan za srpski hip-hop i rep scenu – zaključuje Predrag Vukčević.

Značajan momenat u istoriji hip-hop muzike koji je usmerio put ka onome što taj pravac danas jeste, se desio tokom 2000. godine kada je škotsko-američki beli reper Eminem uz veliku podršku repera i producenta Dr. Drea izdao album “The Marshall Mathers” LP koji je rasprodat u devet miliona primeraka. Od tada pa do danas iz godine u godinu se izuzetno povećavao broj hip-hop albuma i danas je ovaj žanr jedan od najslušanijih pravaca muzike u svetu.Bonus video: Poslednje veče Exita u slavu hip-hopa