Mnogi izdavači pred praznike su ponudili svoja izdanja uz popuste od 30 do 70 odsto, a ponuda novih knjiga je, uprkos pandemijskoj krizi, raznolika. Predlažemo zato 50 naslova kojima možete da dopunite svoje kućne biblioteke.
Većina izdavača je popuste uvela za svoja izdanja naručena preko sajtova, ali se do knjiga po nižim cenama može doći i u knjižarama. Nešto pažljivijom pretragom mogu se pronaći i knjige za 200 ili 300 dinara, ali su knjige uz popuste uglavnom upola jeftinije nego inače.
Naš eklektični izbor ne znači nužno i strogi vrednosni sud o knjigama. Pravljen je kao i u svakoj knjižari: neke od naslova su preporučili izdavači i knjižari, a većinu smo birali sami. U svakom slučaju, to su knjige o kojima se pričalo i vredne su čitalačke pažnje.
ROMANI
Nikos Kazancakis – „Poslednje iskušenje“ (Dereta)
Remek-delo grečkog pisca Nikosa Kazancakisa, jednog od najsamosvojnijih autora u modernoj svetskoj književnosti, nedavno je ponovo objavljeno na srpskom. Kada je ovaj roman sa Hristom u središtu priče objavljen prvi put, kritika i čitaoci su ga odbacili kao blasfemiju, našao se na indeksu zabranjenih knjiga Katoličke crkve sve dok ta lista nije ukinuta, a po njemu je Martin Skorseze snimio film „Poslednje Hristovo iskušenje“.
Džek Keruak – „Darma lutalice“ (Laguna)
Slavni autor romana „Na putu“, koji je promenio ne samo američku književnost na prelomu 20. veka, nego i kulturu uopšte, a ujedno postao i omiljeni pisac onih koji su najstavljali da je menjaju, u poluautobiografskom romanu „Darma lutalice“ piše o događajima koji su usledili godinama nakon što se otisnuo na put sa Dinom Morijartijem. Ovaj put sa grupom prijateljima (sa pesnikom Gerijem Snajderom pre svih), narator kreće u Sijeru da iskusi zen način života, u potpunoj suprotnosti sa raspusnim životom u San Francisku…
Katja Perat – „Mazohistkinja“ (Geopoetika)
Upravo objavljeni roman slovenačke autorke Katje Perat smešten je u Austrougarsku krajem 19. veka, a prati priču o devojci koju je kao devojčicu sa sobom doveo Leopold fon Zaher – Mazoh i njenom putu u slobodu. Devojka, fiktivni lik, susreće se sa i istorijskim ličnostima među kojima su Frojd, Rilke, Klimt…
Elizabet Straut – „Zovem se Lusi Barton“ (Booka)
Roman Lusi Barton, jedne od vodećih savremenih američkih autorki, govori pre svega o snažnoj vezi majke i ćerke, o tome „koliko ona može da utiče na sve u životu i kako se iz toga isplivava“.
Don DeLilo – „Tišina“ (Geopoetika)
Kratak roman Dona DeLila nudi distopijsku sliku iz bliske budućnosti, smešten je u 2022. godinu, u noć kada se iznenada svi ekrani isključuju… O ovom romanu pisali smo nedavno.
Sara Mesa – „Ožiljak“ (Clio)
Nagrađivana autorka pripovetki i romana Sara Mesa u „Ožiljku“ ispituje, prema rečima jedne čitateljke, koliko daleko smo spremni da odemo u igri onlajn dopisivanja i gde nas sve to može odvesti, uz opasnost maskiranu u nenametljive poklone sve dok se to ne pretvori u opsesiju.
Megi O’Farel – „Hamnet“ (Laguna)
Za roman inspirisan dirljivom, malo poznatom sudbinom sina Vilijama Šekspira Megi O’Farel dobila je „Women’s Prize“ za najbolji roman u 2020. godini.
Kormak Makarti – „Ovo nije zemlja za starce“ (Kontrast)
Autor romana „Put“, „Svi ti lepi konji“ i „Krvavi meridijan“ prvobitno je „Ovo nije zemlja za starce“ napisao kao scenario o krijumčarenju droge na američko-meksičkoj granici u osvit Reganove ere. Po romanu je snimljen i film sa Tomijem Li Džonsom i Havijerom Bardemom, nagrađen sa četiri Oskara, uključujući i onaj za najbolji film.
Frederik Bakman – „Medvedgrad“ (Laguna)
Frederik Bakman je posle romana „Čovek po imenu Uve“ postao neka vrsta literarne senzacije. U romanu „Medvedgrad“, po kom je snimljena i serija na HBO, priča o „malom gradu, velikim snovima i ceni koju smo spremni da platimo da bi je ostvarili“, a sve se vrti oko utakmice u hokeju koja bi mogla da preokrene živote svih stanovnika Medvedgrada.
Sergej Dovlatov – „Zanat“ (Lom)
„Zanat“ je burna književna autobiografija Sergeja Dovlatova, od samih početaka u Lenjingradu do prvih uspeha u Njujorku, navodi izdavač, na šta se nadovezuju reči samog autora: „I naravno, tu je vladao večni saputnik ruskog pisca – alkohol. Pilo se mnogo, šta god se stigne, do iznemoglosti i halucinacija. Nažalost, ispostavilo se da sam ja za to izuzetno predisponiran. Alkohol me je privremeno mirio sa stvarnošću“.
Herman Melvil – „Čovek od poverenja“ (Laguna)
Autor klasika „Mobi Dik“ u romanu „Čovek od poverenja“ piše „komediju misli“ o grupi ljudi koji su ukrcali na parobrod na Misisipiju (kapitalista, tvdica, vernik, filozof, brđanin i tajanstveni putnik među njima). „I preteča Trampove Amerike je u romanu ‘Čovek od poverenja’ Hermana Melvila, pesimistično mračno i smelo inventivnom“, rekao je za ovaj roman poznati pisac Filip Rot.
Sajaka Murata – „Prodavačica“ (Booka)
Iza vrcave knjige krije se dilema s kojom se verovatno svi danas suočavaju: kako se prilagoditi svetu u kome živimo i očekivanjima drugih. Japanska autorka Sajaka Murata je roman napisala na osnovu ličnih iskustava, pošto je jedno vreme i sama radila kao prodavačica.
Đanriko Karofiljo – „Tri sata ujutru“ (Clio)
Đanriko Karofiljo, nekadašnji zamenik javnog tužioca za organizovani kriminal, autor je kratkog, lepo pisanog romana „Tri sata ujutru“, priče o tinejdžeru i njegovom ocu koji u jednoj klinici moraju da ostanu budni 48 sati. I tada počinju, zapravo, da se upoznaju i jedan drugog otkrivaju.
Tom Malmkvist – „Svakog trenutka još smo u životu“ (Booka)
Šveđanin Tom Malmkvist roman je zasnovao na ličnim iskustvima i bez zadrške je „prepisao“ deo svog života u priči koja će se čitaocima podvući pod kožu, zaboleti i u isto vreme ih raznežiti. Borba mladog oca po mnogo čemu drugačija od one o kojoj je pisao Knausgor.
Erdžan Kesal – „Potencijalni kandidat“ (Geopoetika)
Roman lekara i političara koji je napisao satiričnu knjigu zasnovanu sopstvenoj biografiji, pa po toj knjizi napisao i scenario za film u kom je odigrao glavnu ulogu ne bi trebalo propustiti.
Oušn Vuong – „Na zemlji smo nakratko predivni“ (Kontrast)
„Jedan od najlepših romana koje sam ikad pročitao, književno čudo i delo izvanredne ljudskosti… istinsko remek-delo“, napisao je Maks Portner, autor romana „Tuga je pernato stvorenje“ o debi romanu Oušna Vuonga. Dečak vijentamskog porekla, sin nepismene majke, preselio se u Ameriku, za knjigu poezije osvojio je prestižnu nagradu „TS Eliot“, i potom u nesvakidašnjoj, gusto pisanoj prozi izrazio je oštar pogled na američku svakodnevicu i dao joj dijagnozu.
Džordž V. Higins – „Kogenov zanat“ (Lom)
Vrhunski krimić Džordža V. Higinsa koji je poslužio kao predložak za film „Ubij me nežno“ (2002) sa Bredom Pitom, Rejom Ljotom i Džejmsom Gandolfinijem u glavnim ulogama.
Edna O’Brajen – Dole kraj reke (Štrik)
Roman „najtalentovanije žene koja danas piše na engleskom jeziku“, kako je to rekao Filip Rot, zasnovan je na istinitoj priči o devojčici od 14 godina koja je zatrudnela u Irskoj, gde je abortus zabranjen. Dok ona ćuti o tome ko je otac, na noge se dižu advokati, sveštenici, žene protiv pobačaja…
Aleksandar Solženjicin – „Odeljenje za rak“ (Akademska knjiga)
Alegorijski roman najpoznatijeg sovjetskog disidenta Aleksandra Solženjicina satkan je na dubokom saosećanju sa obolelima od kancera (autor ju je zasnovao na ličnim iskustvima), a istovremeno je i analiza „kancerogenog stanja sovjetskog policijskog društva“ dve godine nakon Staljinove smrti.
DOMAĆI AUTORI
Enes Halilović – „Ljudi bez grobova“ (Laguna)
Skoro tri decenije je Enes Halilović istraživao, prikupljao građu i skicirao roman zasnovan na istinitim događajima o sinu koji otkriva detalje o ocu serijskom ubici i poteri za njim. U „Ljudima bez grobova“ autor je spojio napetost trilera sa socijalnom dramom i značajnim etičkim i estetičkim pitanjima.
Mihajlo Pantić – „Ako je to ljubav“ (Arhipelag)
Zbirka priča Mihajla Pantića doživela je osam izdanja. Autor, nagrađen za ovu knjigu Andrićevom nagradom, u pričama govori „o ljubavi i njenim različitim licima“, a među njima je i jedna o usamljenosti koja posebno postaje očigledna u dane praznika.
Goran Skrobonja – Ivan Nešić – „Firentinski dublet – Sfumato“ (Laguna)
Nedavno objavljena knjiga, spoj fantastike i horora, „Firentinski dublet“ smešten je u London 1889. godine, gde su nastavljena ubistva nalik onim koje je izvodio Džek Trbosek. Skotland jard tada upomoć poziva srpskog pisca Milovana Glišića, jer je 10 godina ranije pomogao u hvatanju vampira Save Savanovića…
Svetislav Basara – Nova srpska trilogija (Službeni glasnik)
Tri romana Svetislava Basare – „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“, za koji je osvojio Ninovu nagradu 2006. godine, „Dnevnik Marte Koen“ i „Početak bune na dahije“ objedinjeni su u istoj knjizi i umesto za 1.430 mogu se nabaviti za 715 dinara. I uživati u vrhunskoj, duhovitoj prozi jednog od najznačajnijih domaćih autora.
Miodrag Majić – „Deca zla“ (Vulkan)
Krimić sudije Miodraga Majića pročitalo je, tako bar pokazuju podaci izdavača, više od 30.000 ljudi. Ako još niste, eto prilike da se zajedno sa beogradskim advokatom Nikolom Bobićem upustite u rešavanje dramatičnog ubistva i, ako vam nije dovoljno toga, društvo ogrezlo u korupciju u kom ipak ima mesta za heroje.
Dušan Kovačević – „Ja to tamo pevam“ (Laguna)
Dušan Kovačević poznat je pre svega po svojim dramama, ali se oglasio i svojevrsnom „pesničkom autobiografijom“. Stihovi su praćeni i komentarima, zapisima, pa i pričama oko tih pesama.
Boško Krstić – „Paranoja barona Aldina“ (Arhipelag)
Roman je smešten u Suboticu i izmaštanu Šapatu, gde se ukrštaju stvarnost i paranoja, a junak romana „priča priču svog života, izmešanu sa našim društvenim iskustvom poslednjih nekoliko decenija“.
Lana Bastašić – „Mliječni zubi“ (Booka)
Nakon romana „Uhvati zeca“, Lana Bastašić postala je neka vrsta regionalne književne zvezde. Nedavno se oglasila knjigom priča „Mliječni zubi“, zbirkom priča o detinjstvu i, pre svega, traumama iz detinjstva.
Radmila Petrović – „Moja mama zna šta se dešava u gradovima“ (PPM Enklava)
Zbirka pesama mlade, darovite pesnikinje zbog kakvih su poeziju počeli da čitaju i oni koji nisu skloni stihovima.
(AUTO)BIOGRAFIJE, ESEJI, PUBLICISTIKA…
Kristin Barli – „Mala knjiga o Japanu“ (Službeni glasnik)
Knjiga Kristin Barli istovremeno je i leksikon o Japanu iz kog se kroz zanimljive priče saznaje o gejšama, umetnosti bonsaija, prvim drvorezima, ikebanama, čaju i ceremoniji ispijanja čaja, običajima i sujeverjima, a i putopis iz zemlje Dalekog istoka.
Ljudmila Ulicka – „Sveto smeće“ (Arhipelag)
U knjizi autobiografskih priča i eseja, poznata ruska spisateljica Ljudmila Ulicka govori o svom odrastanju, o tome kako je kao biolog u zrelim godinama postala spisateljica, otvara vrata svog ličnog, porodičnog života, piše o tome kako su nastajale njene knjige i iznosi svoje društvene, političke i filozofske stavove.
Emil Sjoran – „Kratak pregled raspadanja“ (Dereta)
U „Kratkom pregledu raspadanja“ objedinjeno je šest eseja jednog od najuticajnijih mislilaca 20. veka. Knjiga objavljena 1949. godine dočekana je hvalospevima kritike, pre svega zbog briljantnog stila kojim je pisana, zbog čega je pravo zadovoljstvo čitati je čak i ako se čitalac ne slaže sa njegovim mračnim, pesimističkim i nihilističkim stavovima.
Mitja Velikonja – „Politički grafiti“ (XX vek)
Kulturolog sa Univerziteta u Ljubljani Mitja Velikonja u ovoj studiji postavlja temelje grafitologiji, ocenjuje izdavač. U prvom delu predstavlja teorijske i metodološke probleme izučavanja grafita i ulične umetnosti, a u drugom analizira primere grafita na Balkanu i Centralnoj Evropi.
Piter Biskind – „Na ručku sa Orsonom“ (Lom)
Orson Vels u razgovorima sa rediteljem, piscem i producentom Henrijem Džeglamom govori o usponima i padovima u svojoj karijeri, prepričava anegdote iz sveta filma i pozorišta, govori o značajnim imenima koje je poznavao među kojima su i Ruzvelt i Čerčil, ali i Rita Hejvort i Hemfri Bogart… O knjizi je pisao naš kolumnista Milan Vlajčić.
Dejvid A. Kuk – Istorija filma (Clio)
Dvotomna Istorija filma pregled je sedme umetnosti od kamere braće Limijer do današnjih digitalnih tehnologija, obuhvata sve periode i najvažnije autore. Smatra se najkompletnijim štivom o filmu i koristi se kao udžbenim na mnogim svetskim univerzitetima.
„Čovek u crvenom kaputu“ Džulijana Barnsa (Geopoetika)
Nefikcijska knjiga Džulijana Barnsa pisana je tako da se može čitati i kao roman o vremenu Bel epoka, sa “lekarom, estetom i bonvivanom” Samuelom Žanom Pozijem u središtu priče. O toj knjizi pisali smo nedavno.
Mišel Obama – „Moja priča“ (Laguna)
Autobiografija supruge nekadašnjeg predsednika Amerike pisana je tako da posle čitanja ne možete, a da ne steknete utisak da je zaista sve moguće i da se snovi ostvaruju kada dovoljno čvrsto verujete u njih, a usput i podjednako uporno radite na njima.
Radmila Gikić Petrović – „Kubanske prijateljice“ (Akademska knjiga)
Knjiga poznate autorke putopisa Radmile Gikić Petrović kroz 12 poglavlja opisuje Kubu i njene simbole, pričajući o Havani, duvanu, Hemingveju, Kastru, Če Gevari… i pruža novi uvid u istoriju i kulturu Kube.
Dejvid Grejber – „Nebulozni poslovi“ (Geopoetika)
Antropolog Dejvid Grejber ispituje društvenu štetnost besmislenih poslova. Dok sa jedne strane ljude koji rade poslove koji imaju istinsku vrednost, poput komunalnih radnika ili medicinskih sestara, društvo nipodaštava, nagrađuje one koji ne mogu ni da jasno opišu čime se bave i koja je svrha toga za šta dobijaju plate.
Mik Vol – „Dva su jahača prolazila“ (Laguna)
Biografija Džimija Hendriksa istraživanje je života jednog od najvećih gitarista svih vremena, konteksta u kom se razvijao, kao i legende koja se nastavila i nakon njegove smrti.
Karl Uve Knausgor – „U jesen“ (Booka)
Otac još nerođenoj ćerki otkriva svet ispisujući time i ličnu enciklopediju sveta oko sebe (i oko nas), pružajući drugačiji uvid u stvari kakve se često uzimaju zdravo za gotovo. Ovo je ujedno i prvi deo kvarteta godišnjih doba poznatog norveškog pisca, a sledeća knjiga, „U zimu“, očekuje se već od januara.
Lori Gotlib – „Možda bi trebalo da popričaš s nekim“ (Vulkan)
Memoari poznate psihoterapeutkinje koja je jednog dana i sama, kada joj se srušio svet, odlučila da potraži pomoć, ispričani su uz humor, ali su i prijemčivo štivo o emotivnim bitkama kakve se vode u svakoj osobi, kao i o nužnosti suočavanja sa teškim istinama.
Džim Kvik – „Bez granica“ (Laguna)
„Usavršite svoj mozak, učite brže i otključajte pristup izuzetnom životu za koji ste sposobni“, navodi se u opisu ove knjige iz oblasti popularne psihologije. „Kao neko ko naglasak stavlja i na trening mozga, a ne samo tela, smatram da Džim Kvik uliva ljudima mnogo životne snage. ‘Bez granica’ će vas povesti do neverovatnih, potpuno neočekivanih iskustava“, kaže naš slavni teniser Novak Đoković.
„Bajkovita čudovišta“ Alberta Mangel (Geopoetika)
Romanopisac, esejista i književni kritičar, a pre svega pasionirani čitalac, Alberto Mangel u knjizi „Bajkovita čudovišta“ piše o poznatim i manje poznatim likovima iz romana, bajki, Biblije i mitologije koji su postali deo svetske baštine, a „izlaze iz svojih priča da nas poduče kompleksnosti ljubavi, gubitka i sveta samog“. Knjigu je sam autor obogatio ilustracijama, a pored Drakule, Alise, Supermena i drugih „književnih prijatelja“, u izdanje na srpskom jeziku uvrstio je i Kraljevića Marka.
KNJIGE ZA DECU I MLADE
Gradimir Stojković – „Ne brinite za sutra“ (Laguna)
Roman Gradimira Stojkovića, poznatog po svom serijalu o „Hajduku iz Beograda“, piše ovaj put o talentovanoj osmakinji Bojani i njenim prijateljima u čijem odrastanju pored roditelja bitnu ulogu ima i jedan bivši fudbalski trener, a sada domar.
Astrid Lindgren – „Pipi Duga Čarapa“ (Odiseja)
Klasik dečje književnosti iz pera Astrid Lindgren u novom izdanju povodom 75. rođendana jedne od omiljenih junakinja dečje književnosti svih vremena.
Džordž R. R. Martin – „Igra prestola – ilustrovano izdanje“ (Laguna)
Specijalno izdanje „Igre prestola“, po kojoj je snimljena serija na HBO-u, na 780 strana donosi predgovor Džona Hodžmana i slikama u boji i crno-belim ilustracijama koje prate svako poglavlje.
„En iz Grin Gejblsa“, Lusi Mod Montgomeri (Vulkan)
Popularna serija na Netfliksu vraća čitaoce ovom klasiku, a u novom izdanju knjiga podseća na avanture živahnog siročeta.
Serđo i Frančesko Manfio – „Eksperimenti sa Leonardom“ (Službeni glasnik)
Knjiga namenjena najmlađima u kojoj su predstavljeni eksperimenti tako da mogu da ih sami izvedu, a ujedno se upoznaju i sa vizijama jednog od najblistavijih umova svih vremena.
Momčilo Bajagić Bajaga – „Brojalica“ (Vulkan)
Roditelji koji su odrastali uz Bajagu obožavaće kad vide kako se njihova deca „lepe“ uz izvrsne ilustracije Nemanje Ristića i stihove poznatog muzičara.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar