U našem društvu, koje je preopterećeno politikom, ne želim eksplicitno da se bavim njome. Ali, crtanje na ulici i zauzimanje stava jeste politički čin, kaže za Nova.rs TKV, priznata strit-art umetnica.
Muralima koji su „iznikli“ na dnu Dorćola, kraj Dunava okončana je sezona u kreativnom centru „Silosi Beograd“. Potpisuju ih TKV i njena koleginica Jane Danilović. Mural koji je delo TKV naslovljen je „Bela pčela“, nimalo slučajno, s obzirom da nosi, kako objašnjava umetnica za Nova.rs, posebnu simboliku u ovom trenu.
– Pčele su veoma bitne za sve nas na planeti Zemlji u ovom trenutku. A i po našoj tradiciji “bela pčela” označava 16 koleno po ženskoj liniji. Time, na neki način, odajem počast precima i onim ženama koje su bile ovde pre nas. Upravo zbog njih mi smo onakve kakve jesmo. U fokusu je ženska snaga i ženski pogled na svet – priča TKV.
Poslednji rad se u tom smislu ne razlikuje od dosadašnjeg opusa umetnice, s obzirom da su žene tema koju inače „gura“.
– Insistiram na prikazivanju te neke „nove žene“ i njene snage. Borim se za to da slika žene u našem društvu bude drugačija, da pokažem da je snažna. Zaista, imam problem s tim što nas predstavljaju kao nešto što je objekat, a ne kao nešto što u sebi nosi ogromnu snagu!
Velelepno „zdanje“ Silosa na Dorćolu bilo je, kako priznaje umetnica, izazovno oslikati:
– Tehnički je trebalo unapred dobro da se promisli kako sve to da se izvede. Taj silos je impresivan, zbog svog oblika. Nisu mi baš u prilog išle ni vremenske prilike. I najveći izazov je bio kako se „suprotstaviti“ vremenu, ali svesna sam da na to ne mogu da utičem. Tehnički i kompozicijski uklopiti te dve stvari da bi dobio ono što želiš bilo je malo komplikovano – ističe TKV koja je uspela, uprkos svemu, da čitav rad visine 16 metara okonča za mesec dana.
Nedostatak žena u strit-artu, ne samo kod nas već i u svetu, uglavnom se pripisuje tim „vremenskim prilikama“ koje pominje. Boravak na ulici, danju, noću, vucaranje teških materijala, po kiši ili kad upeče zvezda, isuviše je „težački“ za žene, reći će mnogi… Međutim, TKV nije takvog stava:
– Ne bih da poredim nečiju snagu, ili ko šta može da podnese. Jeste da je teško slikati na 40 stepeni ili kad pada kiša, ali bitno je samo koliko su žene odlučne u onome što rade. Ako si naviknuta da ti svi govore da nešto „ne možeš“ ili da si „isuviše nežna“, u to ćeš u jednom trenutku poverovati, bez i da si probala. Strit-art jeste zahtevan i naporan, ali s druge strane ako sama sebi nametneš tempo koji ti odgovara, onda se sve može.
Ove reči potpuno se „naslanjaju“ na ono što zvezda naše grafiti scene uvek naglašava, i opet ponavlja – da ne vidi razliku između ženskog i muškog stvaralaštva:
– Samo je senzibilitet drugačiji. Meni nije bitno da li ćemo nešto nazvati ženskim ili muškim stvaralaštvom, već kakvu emociju ostavlja – reči su naše sagovornice, koja je upravo zbog tih podela pokrenula festival „All Girls Street Art Jam“. Letos je održano drugo izdanje festivala koje u fokus stavlja žensko stvaralaštvo u Dorćol platzu, a cilj je bio da umetnice budu vidljivije.
– Kada je reč o tom festivalu, presudan je momenat zajednice, saradnje i umrežavanja ženskih autorki. Jer, to je onda i razmena iskustva. Meni je bilo neprocenjivo što sam mogla da provedem vreme sa devojkama iz zemlje, regiona, inostranstva i čujem kako se one osećaju. Možda publika to nije videla, ali ono što je najznačajnije jeste ta naša razmena. I onda, kada se dese teški trenuci, setiš se da nisi sama – napominje TKV.
Godine rada i borbe za žensko stvaralaštvo naše sagovornice prepoznate su 2019. kada je ovenčana ordenom Viteza reda umetnosti Francuske.
– Taj orden je vrlo velika čast, naročito za nekoga ko se, kao ja, bavi strit-artom i grafitima. Mene to priznanje i obavezuje da se trudim dalje, budem kreativna i smišljam nove načine izraza. To je priznanje koje se dobija za ceo život, pa imaš i želju i obavezu da se trudiš, pomažeš i stvaraš zajednicu. Čovek ne može da opstane sam, što su nam naročito pokazale poslednje dve godine i ovaj haos sa pandemijom. Ne smemo da zaboravimo da je zajednica bitna i da je ona nešto za šta se vredi boriti – odsečna je TKV.
Sredina u kojoj stvara jeste ta koja, prema rečima naše sagovornice, određuje kakva će biti umetnost jednog stvaraoca:
– Moje polje rada je, na neki način, intimno. Bavim se nekim svojim osećajima i osećajima generalno. Bavim se i slikom žene u ovom društvu, ali onakvom kakvom je ja vidim. Stalno dobijam reakcije na svoje stvaralaštvo i to mi dokazuje da se ljudi poistovećuju s tim, ali upisuju u nju i svoje vrednosti. Prava umetnost upravo i leži u komunikaciji između stvaraoca i onoga koji to gleda, sluša, upija…
Umetnica insistira na tome da njeni radovi nisu politički, i da u tom smislu nikada nije htela da se angažuje, što ovako objašnjava:
– U našem društvu, koje je preopterećeno politikom, ne želim eksplicitno da se bavim njome. Ali, crtanje na ulici i zauzimanje stava jeste politički čin. Hteo, ne hteo to može biti protumačeno kao takvo. Osim toga, rad ne mora biti direktno vezan za političare da bi bio politički.
Pitamo je koliko su onda jake žene, koje dočarava na svojim muralima, zapravo „pritajena“ politička poruka?
– Mogu se shvatiti tako, zato što u našem društvu ženama nedostaje pozitivan imidž. Ova sredina je vrlo patrijarhalna, i to je ono što nas koči kao zajednicu. Žene su ovde mnogo ranjivije i u lošijoj su poziciji od muškaraca. Mislim da treba da porazmislimo o rodnim ulogama i generalno o poziciji žene, njenoj ekonomskoj i svakoj drugoj nezavisnosti i o tome da se za njih napravi prostor, umesto da popunjavaju neke muške cipele.
I dok istoričari umetnosti, specijalizovani za strit-art ili njegovi ljubitelji, uglavnom konstatuju da TKV neprestano radi na osnaživanju žena, kako svojim muralima, tako i radionicama sa klincima, naša sagovornica napominje da je to komplikovan proces koji će trajati godinama.
– Nažalost, to nije nešto što može da se promeni preko noći. Edukacija i obrazovanje su jedini način kojim mi možemo doći do neke promene. Ja ću se boriti za to verovatno do kraja svog života. Ta granica stalno mora biti pomerana da devojčice koje dolaze posle nas, pa i dečaci, više ne moraju da biju te bitke. Kao što sam ja danas u ovoj poziciji da mogu slobodno da kažem šta mislim zahvaljujući ženama pre mene koje su promenile nešto, tako i ja želim da ostavim nešto. U privilegovanom sam položaju i zato treba da se borim, jer mnoge žene nisu u toj poziciji. Neophodno je da razmišljamo šire i pokušamo da se solidarišemo sa drugima – zaključak je TKV.
Bonus video:
Oslikavanje murala na Silosima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar