0
Sada odlaziš, u duhu Petrijinog snoviđenja, kao da propadaš u zelenu travu koja još blješti od sunca koje zamire. Kao da te neka debela voda lako i roditeljski blago u sebe prima. Počivaj u miru prijatelju.
Pisac i akademik Dragoslav Mihailović, sahranjen je danas u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Pored Dušana Kovačevića, na sahrani je govorio i Vladeta Janković. Opraštajući se od svog prijatelja velikog pisca, nekadašnji profesor BU je rekao da je Mihailović „imao divan i strašan, ispunjen i dug život“, koji je „iskoristio valjano i bez ostatka“.
„O tvom umetničkom učinku govoriće se naraštajima, učiće se po školama, gde god ima i dokle god bude srpskog jezika. Po tebi će se zvati ulice i trgovi. Sve što si napisao stoji, i stajaće kao tvrdi grad.
Bio si pošten, vredan, velikodušan i nezlobiv. Bio si neustrašiv i uspravan pred nepravdom. Nikome nikada nisi uskratio pomoć u nevolji, a sve što si dotakao oplemenio si obogatio. Bog ti je dao dar prijateljstva koji si negovao i neštedemice koristio. Umeo si da budeš tvrd, ponekad i tvrdoglav, ali si osećao ljude, imao razumevanja za njihove slabosti, čuvajući oštricu osude za osione i razmetljive.
Nisi podnosio podlace i licemere. Nisi se ustezao da javno odbiješ pruženu ruku jednoga od svojih nekadašnjih progonitelja dok je još uvek bio na vrhuncu moći. Sa urođenom otmenošću, podjednako si se odnosio prema skromnima i niščima, kao prema uglednicima i moćnicima ovoga sveta.
Laž, podjednako u životu i književnosti bila ti je smrtni neprijatelj. Nisi se predavao, nisi odustajao, i nisi pristajao na zaborav. Nisi se dao pasijim sinovima, Dragoslave. Ni onda kad su te kidali na zlu mestu, ni decenijama kasnije kada su njuškali za tobom kada si već bio slavan i nedodirljiv.
Bojali su te se oni, a imali su i zašto. Strpljivo, neumorno i neustrašivo, sakupio si građu i objavio petoknjižje o Golom otoku, koje već jeste, a tek će biti glogov kolac udbaškim zlotvorima.
Izroao si dugašku, duboku i plodnu životnu brazdu. Ostavljaš za sobom nezamenljivu Nenu, ostvarene umetnike Baneta i Milicu, sjajne unuke, bezbroj poštovalaca I poklonike svoga dela.
Neka ti je na rastanku hvala što si me više od pola veka darivao svojim bratskim prijateljstvom. Sada odlaziš, u duhu Petrijinog snoviđenja, kao da propadaš u zelenu travu koja još blješti od sunca koje zamire. Kao da te neka debela voda lako i roditeljski blago u sebe prima. Počivaj u miru prijatelju.“
Bonus video: Sahranjen Dragoslav Mihajlović