0
Izložba "Sve boje Vorhola", koja će predstaviti radove jednog od najznačajnijih umetnika 20. veka, nakon Arsenal festa, biće otvorena 8. jula u 18 časova u Galeriji "Salon", muzeja Grada Beograda (Bulevar Kralja Aleksandra 30).
Posetioci izložbe koju organizuju Muzej Grad Beograd i Centar beogradskih festival CEBEF, dobiće priliku da u okviru ove postavke pogledaju 40 grafika čuvenog pop-art umetnika, koje su pažljivo odabrane od strane Lazara Vujića, jednog od najistaknutijih evropskih galerista. Biće predstavljeni čuveni portreti Merilin Monro, Marte Graham, zatim planetarno poznate limenke supe “Kembel”, zatim “Space friut” i “Cveće”… Interesantno je da je slika Merilin Monro 2022. godine prodata za 200 miliona evra, što je čini najskupljim delom umetnosti 20. veka.
Lazar Vujić se upoznao sa Endijem Vorholom prilikom rada na grafičkim rešenjima za Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine. Među likovnim rešenjima želeo je da se nađe i Vorholovo.
– Vorholova prvobitna ideja za Olimpijske igre bio je skakač, ali se meni više dopao klizač i na kraju smo se odlučili za taj motiv – rekao je Vujić u jednom od intervjua.
Endi Vorhol bio je američki umetnik, slikar, filmski reditelj i pisac. Smatran je za najpoznatijeg i najuspešnijeg umetnika i istinskog predstavnika umetničkog pravca pop-art. Vorhol je diplomirao komercijalnu umetnost na Karnegi institutu za tehnologiju u Pitsburgu 1949. godine. Radio je reklamne ilustracije za – Vog, Harpers bazar, Nju Jorker, Glamur. Do početka 60-tih bio je uspešan reklamni ilustrator do te mere, da ga niko nije prihvatao kao umetnika. Uzaludno je pokušavao da dođe do galerija koje su ga uporno odbijale.
Tako je počeo da analizira odnos između komercijale i umetnosti i umesto da ih doživi kao suprotstavljene, jednostavno je počeo da ih spaja I postao tako jedan od najpoznatijih umetnika Amerike. Njegova prva samostalna pop-art izložba održala se u Njujorku 1962. godine i uključivala je neke od njegovih najčuvenijih radova poput „Merilin Diptih“, „100 konzervi supe“, „100 flaša Koka-Kole“ i „100 novčanica dolara“. U tom periodu su nastali i radovi koji su definisali njegovu karijeru, poput mnogobrojnih ilustracija tipično američkih predmeta i poznatih ličnosti – Merilin Monro, Elizabet Tejlor, Majkl Džekson, Elvis Presli…
Vorholov studio “Factory” na različitim lokacijama u Njujorku, bio je kultno mesto koje je okupljalo i promovisalo raznovrsne umetnike i slavne ličnosti tog perioda, a bilo poznato po žurkama tokom 60-ih godina. U 70-im godinama, njegova karijera je bila mnogo mirnija. Vorhol je počeo da okuplja nove, bogatije ličnosti, koje je portretisao. Njegov čuveni portret Mao Cedunga napravljen je 1973. godine.
Endi Vorhol je preminuo je 22. februara 1987. godine u Njujorku, u 58. godini života, a najpoznatija je njegova izjava da će “svako imati svojih 15 minuta slave”.
Izložba “Sve boje Vorhola” je privatno vlasništvo „Visconti Fine Art“ kolekcionara Žive Škodlar Vujić i Lazara Vujića iz Slovenije.
Bonus video: Endi Vorhol na Arsenal festu
