0
Povodom nedavne izjave Toma Henksa da je snimio samo "četiri zaista dobra filma" u svojoj dugogodišnjoj karijeri, zajedno sa Kostom Peševskim, Aleksandrom S. Jankovićem, Slobodanom Vujanovićem i Zoranom Jankovićem, istraživali smo koja su to četiri filma.
„Napravio sam gomilu filmova, a četiri od njih su prilično dobra, i još uvek sam zadivljen kako filmovi nastaju. Od prve ideje do njene realizacije na ekranu, ceo proces je čudo“, izjavio je pre nekoliko dana Tom Henks za magazin „People“, na iznenađenje mnogih.
Ovaj oskarovac i jedan od najpopularnijih glumaca na planeti, ima sigurno puno više od četiri dobra filma koja je snimio tokom karijere. Henks je stekao slavu vodećim ulogama u komedijama „Splash“ (1984) i „Big“ (1988). Pet puta je nominovan za Oskara za najboljeg glavnog glumca. Oskara je dobio dva puta za redom: „Filadelfija (1993) i „Forest Gamp“ (1994). Pored toga, dobitnik je i četiri Zlatna globusa i pet nagrada Emi. U anketi medijske kuće Ranker izabran je za najboljeg glumca svih vremena.
Slobodan Vujanović, filmski kritičar portala Nova.rs, kaže da Tom Henks ne spada u njegove najomiljenije glumce.
– Svakako nisam gledao ni sve njegove filmove, ali „silom Holivuda“ jesam većinu. Čak i ovom svojom izjavom (da je igrao u „najviše četiri dobra filma“) Henks je potvrdio svoju centralnu karakteristiku koja ga oduvek drži na distanci od mog srca, a to je – lažna skromnost. Zato sam među četiri njegova, meni najomiljenija, filma ubrojio naslove gde to možda najmanje dolazi do izražaja. Prvi na spisku je „Morska sirena u Njujorku“ (Splash, 1983) film koji ga je potencijalno najavio kao pripadnika „bret-peka“ koji ima više šarma nego što je potrebno. Zatim sledi „Veliki“ (Big, 1988) u kome Henks igra dečaka kome se preko noći ispuni želja da bude odrastao. Henks je i kasnije u karijeri na različite načine koketirao sa diznijevskim motivima, ali ovde je jedan od njih u potpunosti učinio svojim.
„Zelena Milja“ (The Green Mile, 1999) je relativno neočekivan kasting, pa i žanr, za Henksa koji je do tada igrao u relativno mekšim i realističnijim sadržajima. Međutim, on je ovde, kao zatvorski čuvar koji kuburi sa prostatom, dao toplinu i ljudskost predlošku Stivena Kinga koja je film učinila klasikom koji premašuje žanr. Konačno, jednu od njegovih pet saradnji sa Stivenom Spilbergom, ratnu špijunsku dramu, „Bridge Of Spies“, stavio bih na vrhunac njegove karijere, onaj gde Hanks sebe stavlja potpuno u službu priče i uzdiže se na nivo holivudskih legendi poput Pola Njumena ili Džejmsa Stjuarta – zaključuje Vujanović.
Henks je sarađivao sa Stivenom Spilbergom na pet filmova: „Spašavanje vojnika Rajana“ (1998), „Uhvati me ako možeš“ (2002), „Terminal“ (2004), „Most špijuna“ (2015) i „Novine“ (2017). Učestvovao je i u kreiranju HBO-ove mini serije „Band of Brothers“ (2001) i „Pacifik“ (2010) koje su ga lansirale kao režisera, producenta i scenaristu.
Komentarišući Henksovu izjavu, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Aleksandar S. Janković, kaže za Nova.rs da umetnici imaju specifično vrednovanje sopstvenih uradaka, tako da se to često kosi sa ukusom plebsa.
– Neretko imaju stav „you don’t dig it“, međutim Tom Henks nije Džon Lenon ili Morisi da bude toliko isključiv kada su njegove populističke uloge u pitanju. Ali, kako je Henks neka vrsta Džimija Stjuarta, Klunijevom Keri Grantu, jasno je da je imao poprilično različite uloge. Za razliku od Klunija koji je uvek Kluni, ali, zato ga i volimo. Pokušao sam da saberem i oduzmem četiri filma za koje mislim da su drugačiji od neke henksovske rutine po kojima ga pamti običan svet, poput „Besani u Sijetlu“. Imam četiri tražena filma ali i četiri zamene. Za početak, i ranu fazu karijere izdvojio bih „Big“. Nije ni ekscentrična ni blesava komedija gde je Henks bio prepoznatljiv, a rediteljka, Peni Maršal je veličanstveno rešila problem naivnosti detinjstva u kontekstu ciničnog sredovečja.
Sledi „Filadelfija“, prvi Oskar i kompleksna metod uloga umirićeg homoseksualca koji se bori za mrvicu digniteta. Verovatno je scena „Marija Kalas“ nešto najbolje što je Henks snimio. „Izgnanik“ je gotovo liturgijski film i izvaredna monodrama, a zicer je svakako „Spasavanje redova Rajana“. Četiri filma, četiri Toma Henksa. Ostala četiri su vrhunci njegove karijere kao holivudskog glumca i vrhunskog zabavljača. „Priča o igračkama „, „Atlas oblaka“, „Forest Gamp“ i „Most špijuna“. Mislio sam da dodam i „Terminal“, ali bi me sam Tom Henks sprečio u tome – smatra Aleksandar S. Janković.
Tom Henks je odnedavno i pisac romana, a njegova nova knjiga pod nazivom „Stvaranje još jednog velikog filmskog remek-dela“ izlazi u maju 2023.
Scenarista Kosta Peševski izdvojio je za ovu priliku četiri Henksova filma koja su po njegovom ukusu.
„Cast Away“ – briljantan film majstora Zemekisa koji integriše priču o Robinsonu Krusou u kontekst savremenog života. Henks briljira glumom koja je većim delom zasnovana na neverbalnim sredstvima, jakim emocijama koje ispoljava čovek koji je potpuno sam. „Forest Gamp“ – epsko delo istog reditelja koji na veoma suptilan i zavodljiv način objašnjava da moraš da budeš ozbiljan idiot da bi uspeo u Americi. A Henks je tog idiota dočarao veoma promišeljenim glumačkim pristupom. „Big“- ko nije voleo ovaj film kao klinac taj nije čovek. A Henks je odigrao jednu od najboljih uloga deteta zarobljenog u telu čoveka. „Momačko veče“ – komedija iz 80ih, vremena kada su komedije bile na vrhuncu: seksi, bezobrazne, politički nekorektne. Tada je sve bilo dozvoljeno, a Tom Henks je još na početku karijere pokazao da će kad tad ući u A ligu – tvrdi Peševski.
„Snimanje filmova je veoma težak posao tokom veoma dugog vremenskog perioda koji se sastoji od istog broja trenutaka radosti kao i broja momenata kada osećamo samo prezir prema sebi. To je najbolji posao na svetu, ali i posao sa najviše izazova za koji znam“, rekao je Henks između ostalog za magazin „People“, kada je i pomenuo samo četiri zaista dobra filma koja je snimio.
Filmski kritičar Zoran Janković, smatra da nije baš najbolje shvaćeno to što je Tom Henks izjavio.
– Istini za volju, Henks je istakao one filmove na čijim snimanjima mu je bilo posebno prijatno i gde je imao najviše prilike da uči i učestvuje. Osim toga, taj „iskaz“ o „četiri prilično dobra filma“ možda prevashodno ukazuje na činjenicu da Henksova dobrohotnost nije hinjena, da on i zaista jeste, nazovimo to tako, holivudska ispostava onoga na šta se misli pod sintagmom „everyman“ (čovek kao svako drugi). Inače, za verovati je da ovo nije ispad mizantroopije baš zrelih godina, niti odblesak samoprekora i autoironije, jer barem bi Henks kao teškaš bez mnogo prenenemaganja u svakom trenutku mogao da izdvoji znatno više od četiri naslova među gotovo stotinu rola – kaže Zoran Janković i izdvaja svoju listu:
– Moji lični favoriti bi, uz filmove „Cloud Atlas“ i „Cast Away“, svakako bili i „Veliki“ (Big), u režiji Peni Maršal, a to je savršena komedija o užasima odlaganja obaveza kod muškaraca, sa sve par rešenja i scena koje u svetlu i pod grubim stiskom nanovo povampirane i razmahane političke korektnosti možda kod nekih probude i istinsku nelagodu, te „Apollo 13“ i „Catch Me if You Can“, gde je najočigledniji njegov užitak rada sa zaslužnim veteranima i prvoligašima u tim slučajevima u vrhunskoj formi – Ronom Hauardom i Spilbergom. Morao bih da istaknem i glasovni doprinos „Priči o igračkama“. A one mlađe bih uputio da izuče onovremenski sitkom (varijaciju na Vajderov klasik „Neki to vole vruće“), „Bosom Buddies“, u kom je Henks još početkom osamdesetih godina prošlog veka pokazao vanserijski i već tada izbrušen komičarski dar i nerv – kaže Janković.
Bonus video: Gvinet Paltrou – omražena kraljica Holivuda
