Podeli:
Foto: Promo

"Hoćete li da oslobodite nas devojke od bele muške korporativne represije", pita Kim Gordon, na šta joj Čak D. odgovara sa "Reci kako jeste". Ovaj citat iz pesme "Kool Thing" izvučen je ovih dana uz sliku omota albuma "Goo" grupe Sonic Youth na društvenim mrežama da bi se obeležilo tačno 30 godina od kako je objavljen. Taj album ne samo što se smatra prelomnim za ovaj bend, nego zvuči jednako sveže i kao pre tri decenije.

Svi članovi benda Sonic Youth, zvanično raspušenog 2011. godine kada se gitarista Turston Mur iselio iz kuće u kojoj je živeo sa basistkinjom Kim Gordon, podelili su ovih dana na svojim nalozima na društvenim mrežama omot albuma “Goo”. Bio je to njihov šesti studijski album, a prvi za veliku izdavačku kuću (Geffen) i sa njim su, kako su primećivali pojedini kritičari, svoju buku popeli na mejnstrim top liste. I osim toga odškrinuli vrata istog izdavača, kako navodi Mur, za Nirvanu, Beka i mnoge druge muzičare i bendove.

“Da nismo to uradili, scena bi izgledala sasvim drugačije”, kazao je on, govoreći povodom 30 godina od izdanja albuma i dodao da “sam bog zna” kako bi “Goo” zvučao da su ga snimili u podrumu, gde su snimali prvi album.

Dve godine ranije, Sonic Youth snimio je dupli “Daydream Nation”, album koji kritičari i mnogi fanovi smatraju njihovim najboljim izdanjem. Na muzičkim listama ga tada nije bilo, ali im je on doneo ugovor sa velikim izdavačem.
“Ubrzo je počelo kritiziranje. Prodali smo se. Kako je Sonic Youth mogao da potpiše za Geffen?”, piše Kim Gordon u  autobiografiji “Devojka u bendu”.

Dok su se premišljali da li da potpišu, neradi da žrtvuju status nezavisnog benda i strepeći od reakcije tvrdokornih fanova, ali voljni da eksperimentišu sa tehnikom i većim budžetom za snimanje, neko od tonaca im je, prema Murovom svedočenju, rekao da će morati da koriste manji studio, pošto su u većem Public Enemy.
“Kada smo saznali za to, pitao sam samo ‘gde da potpišemo”, ispričao je Mur za magazin “Spin”.

Bubnjar Stiv Šeli priča da je, pošto su snimali “vrata do vrata” sa Public Enemy, Kim Gordon pozvala Čaka D-a da “kaže nešto usred pesme ‘Kool Thing'”. Hiphoper se pojavio u studiju i svoj deo snimio bez prethodnih proba, iz prve.

Stihove za pesmu “Kool Thing” napisala je Kim Gordon, potaknuta intervjuom koji joj je dao reper LL Cool J, pa u njima referira i na njega (“Kul Stvar hoda kao panter”) i njegove pesme (“dozvoli mi da se poigram tvojim radiom”), pomalo satirično pokušavajući da se poveže sa (kontra)kulturom sa kojom nastoji da nađe zajednički jezik. I zauvek pamtljvi gitarski rif koji je ponavlja kroz celu pesmu. Tako je nastao prvi singl, najpoznatija pesma sa “Goo” i jedan od zaštitnih znakova benda. “Kool Thing” je, s obzirom na tekst, dobila u poslednje vreme bar još jedan sloj, sa protestima crne zajednice širom Amerike, koju bar troje od četvoro nekadašnjih članova benda aktivno podržava.

LL Cool J je u intervjuu, između ostalog, rekao i da “tip mora da kontroliše svoju žensku”, istovremeno tvrdeći da nije čuo ni za Igija Popa, niti za Madonu…

Pesma je trebalo, prema priči Kim Gordon, da bude ismevanje “pozerskih levičara” u okruženju u kom se kretala.
“Bilo je skroz smešno i pretpostaviti da smo (LL Cool J) i ja imali išta zajedničko… Htela sam da u toj pesmi ismevam sebe. Ne znam da li je upalilo”, kazala je ona u vreme kada je snimljena “Kool Thing”.

Da su pesme na ovom albumu tematski usmerenije i angažovanije nego ranije, primetila je i kritika, navodeći u prilog tome i drugu pesmu sa stihovima Kim Gordon, hipnotišuću “Tunic (Song for Caren)”, posvećenu Karen Karpenter, u kojoj govori o anoreksiji, ali i očekivanjima od žena u američkom društvu.

“Pokušavala sam da se stavim u Kareninu kožu. Izgledalo je da je imala tako malo kontrole nad svojim životom. Mislim da je izgubila svoj identitet, postajao je sve manji i manji. A bilo je vremena i kada sam ja gubila svoj”, ispričala je Kim Gordon o toj pesmi.

Sa druge strane, Turston Mur i, još više, gitarista Li Ranaldo nezadrživo su eksperimentisali sa štimovima i opremom, nasnimavajući slojeve i slojeve gitara i konkretnih zvukova (“Desapear” i, posebno, “Scooter And Jinx”), u čemu su im bez oklevanja kao producenti pomagali Don Fleming i Džej Maskiz (prijatelj iz benda Dinosaur Jr). Ostavili su dovoljno materijala svakom zaluđeniku da, ako mu je do toga, raspetljava gustu teksturu i pronalazi u njoj uvek nešto novo. A uz sve to, uz većinu pesama sa albuma još može i da se pleše.

Turston Mur Foto: Christian Bertrand / Alamy / Alamy / Profimedia

Bend je za svog izdavača imao i iznenađenja. Prvo su album nameravali da nazovu “Blowjob?”, da bi, kako su objašnjavali, “testirali njihov smisao za humor”. Nisu se razumeli. Album je onda, pomalo nehajno, nazvan po naslovu (post)pankerski nabijene pesme “My Friend Goo”, a osam minuta dugi demo “Blowjob” na kraju nije u tom obliku ni ušao na album. (Objavio ga je mnogo kasnije Mur, zajedno sa ostalim demo snimcima).

Potom su izdavaču predočili i neočekivani omot za ploču. “Sigurna sam da su se nadali nekoj glamuroznoj slici benda, nečemu što je stvar trenutka, sa mnom u sredini i napred”, piše Kim Gordon u autobiografiji.

Kim Gordon Foto: BRUNO FERRANDEZ / AFP / Profimedia

Ali bend je odabrao crno-beli crtež Rejmonda Petibona. Od dva ponuđena rada umetnika čije su fanzine voleli, jedan je bio skica Džoan Kraford, s obzirom na pesmu “Mildred Pierce”, inspirisanu istoimenim noar filmom iz 1945. sa njom u glavnoj ulozi, a drugi je ovaj koji znamo i danas. Kim Gordon kaže da je taj crtež zasnovan na paru iz filma “Badlands” Terensa Malika, a neki tvrde i na fotografijama ključnih svedoka protiv para psihopata, serijskih ubica iz okoline Mančestera šezdesetih godina. Neke jednostavno podseća i na članove grupe Velvet Underground, jednog od bendova koji je uticao na Sonic Youth.

“Goo” je po izlasku dospeo na top liste i do danas je ostao najkomercijalniji (ako je to prava reč za ovaj bend) njihov album, dok su istovremeno zadržali i tvrdokornu bazu fanova. Kritika ga je ocenjivala kao briljantan, a Sonic Youth nazivani su i “Rolingstonsima noiza”. I krenuli su na turneju sa Nilom Jangom. Sledeće godine se “Kool Thing” našao i u upečatljivoj sceni filma “The Simple Man”, a ta i nekoliko drugih pesama ostaće deo repertoara Sonic Youth na svirkama sve do razvoda benda.

Kim Gordon “u sredini i napred”, sa teškim basom i lakoj, kratkoj haljini i visokim štiklama, Mur i Ranaldo po uglovima scene, namršteni, ali izrazito raspoloženi da se poigravaju gitarama, i Šeli za bubnjevima, slika je koju publika iz Srbije odlično pamti sa koncerta na Velikom ratnom ostrvu 2003. godine. Iako najavljeni kao glavne zvezde festivala “Eho”, manifestacije koju su od samog početka pratile razne kontroverze, zamalo da i ne sviraju.

Sonic Youth Foto: VALERY HACHE / AFP / Profimedia

Dan pred završno veče stuštili su se pljuskovi na grad, ostrvo na Dunavu ostalo je pod vodom i nije bilo drugog rešenja nego da se koncerti otkažu. Već kasno popodne su organizatori, predvođeni izvesnim Điđijem Markovićem i nekadašnjim dopisnikom Njujork tajmsa sa Balkana Danijelom Simpsonom, otišli u hotel “Hajat” da pregovaraju sa neraspoloženim Turstonom Murom i Kim Gordon i njihovim menadžerima, da se koncert odloži za sledeće veče. Sve to baš i nije obećavalo.

Novinari koji su tog dana imali prilike da urade kratke intervjue sa bračnim parom iz benda vraćali su se polovično zadovoljni. Imali su po 10 minuta za pitanja, a oni su odgovarali hladno, ravno i uglavnom nezainteresovano, svedočili su u improvizovanom pres centru u hotelu “Jugoslavija”, gde je bila smeštena i najveća većina izvođača. Neki od novinara pričali su i da su tokom intervjua u vazduhu mogle da se osete i trzavice između Turstona i Kim.

Međutim, dogovor je postignut, a ulaz sledeće večeri na (zemljom i peskom dodatno nasuto) Veliko ratno ostrvo bio je besplatan, s tim što su oni sa ulaznicama “imali prednost pri ulasku”. Na istom festivalu nastupili su legendarni Burning Spir, tadašnje zvezde Morcheeba i De-Phazz (sluša li ih još ko?), kao i stotinak drugih izvođača.

Sonic Youth je te večeri, 14. jula 2003. godine, briljirao na velikoj bini. Brzo su prešli preko tada aktuelnog albuma “Murrey Street”, odobrovoljili publiku izvođenjem pesme “Mariah Carey” i vratili se na pesme sa “Daydream Nation” i “Goo”. Ispraćeni su dugim ovacijama desetina hiljada prisutnih u publici, među kojima su bili mnogi koji su te pesme pre toga čuli mahom samo sa piratskih izdanja.

Svaki pokušaj da se nakon koncerta iza bine priđe Kim Gordon i Turstonu Muru i pre nego što bi čovek to pomislio osujećivali su krupni momci u crnim dvodelnim odelima, sa bežičnim slušalicama i mikrofonima na licu, dok su njih dvoje pognutih glava i brzo ulazili u, uprkos svemu, tu parkirani visoki autobus sa zatamnjenim staklima.

Za to vreme, Li Ranaldo je, oznojan i nasmejan, sa pivom u ruci, stao pred binu sa željom da čuje londonski bend Fundamental koji je nastupao posle njih.

Festival je, nakon različitih kontroverzi i priča o velikim dugovanjima, pao u zaborav, ali ne i svirka Sonic Youth te večeri.

Tri decenije nakon izlaska albuma “Goo” i 17 godina nakon svirke Sonic Youth u Beogradu, fanovi na omotu docrtavaju druge likove i ispisuju druge poruke, članovi benda dele ih i zahvaljuju se na duhovitim intervencijama.

Svako od članova Sonic Youth uveliko gradi solo karijeru i objavljuje albume. Li Ranaldo povremeno izbacuje zapažene ploče, Kim Gordon je jesenas objavila odličan solo debi “No Home Records”, a Turston Mur najavljuje novi album za jesen. On se ovih dana fotografisao sa “antivirusnom” maskom na kojoj je – crtež sa albuma “Goo”.

Komentari

Vaš komentar