0
"Fotografi ne stare - oni samo s vremenom budu izvan fokusa", govorila je Merilin Staford, velika američka fotografkinja koja je preminula u 98. godini, a karijeru je počela snimajući Alberta Ajnštajna.
Na fotografiji se, kako se prisećala, slavni naučnik smeši upravo njoj. Dok ga je snimala, kasnije je priznala, nije imala „pojma šta radi, no on je bio drag, opušten i zbog njega se i ona osećala tako. Imao je široke pantalone i džemper“. Snimila ga je u njegovom domu 1948. godine, piše „Jutarnji list“.
Dokumentovala je veliki deo 20. veka, kroz mnoge teme: sirotinjske četvrti, slavne osobe, ratna područja, svetske vođe…
Rođena u Klivlendu 1925, u porodici Gerson, planirala je da postane glumica i pevačica, odnosno njeni su roditelji to planirali: želeli su da im ćerka bude sledeća Širli Templ pa su joj uvijali kosu i gurali je na glumačke akademije. Godine 1946. preselila se u Njujork, gde je dobijala male glumačke uloge izvan Brodveja i na televiziji. Otac je bio farmaceut s Baltika, majka je imala velike ambicije za ćerku, a preminula je u 103. godini.
Marilin Staford je 1947. od prijateljice iz Njujorka dobila fotoaparat, što je prvo probudilo njeno zanimanje za fotografiju, a kako bi se izdržavala između glumačkih uloga, pronašla je posao asistirajući američkom modnom fotografu Frančesku Skavulu. Žena zanimljive biografije nakratko je pevala s ansamblom u Chez Carrèreu, u noćnom klubu, gde se sprijateljila s ratnim fotografom i suosnivačem Magnuma, slavnim Robertom Kapom, a preko njega je upoznala i francusku pevačicu Edit Pjaf.
Upoznala se, potom, i s Anrijem Kartijem Bresonom, koji je trebao postati njen mentor fotografije u Parizu. Staford je razvila posebno zanimanje za uličnu fotografiju – 1950. istraživala bi Pariz vozeći se autobusom po čitavom gradu te je snimala radničke četvrti Cité Lesage-Bullourde u blizini Place de la Bastille, potom decu koja žive u sirotinjskim četvrtima i beskućnike…
Kratko vreme provela je asistirajući američkom modnom fotografu Geneu Fennu u njegovu pariškom studiju, a potom je radila za agenciju za odnose s javnošću kao modna fotografkinja. Modna fotografija haute couture odeće u to se vreme snimala u raskošnom okruženju, no Staford je obično imala dokumentarni pristup, radije fotografišući modele na voljenim ulicama svog Pariza.
Godine 1956. udala se za Robina Staforda, britanskog dopisnika koji je radio u Parizu, a 1958, kad je bila šest meseci trudna, Staford je otišla u misiju u Tunis. Dokumentovala je potom alžirske izbeglice koji su bežali od francuskog vazdušnog bombardovanja u Alžirskom ratu za nezavisnost. U Parizu je pokazala slike Bresonu, koji je svoj izbor njenih radova poslao The Observeru, i dve su objavili na naslovnici. Potom su živeli u Rimu gde je snimala pisce Karla Levija, Itala Kalvina i Alberta Moraviju. Ponovo su išli u Bejrut na godinu dana, putovala je Libanonom, fotografišući ljude i mesta, što je kasnije objavljeno u njenoj knjizi „Silent Stories: A Photographic Journey through Lebanon in the Sixties“. Neko je vreme pauzirala od fotografije, kako bi naučila mandarinski jezik.
Nakon razvoda, preselila se u London kao samohrana majka, gde je radila za The Observer i druge britanske i međunarodne novine i časopise, posebno za Vogue, Women‘s Wear Daily i The Herald Tribune, snimala je Ser Ričarda Atenboroua, Ser Alana Batesa, Rudolfa Nurejeva, Elenor Ruzvelt, Čarlsa Aznavura, Šeron Tejt… Fotografisala je Indiru Gandi. Osnovala je i fondaciju koja se bavila problemima zaposlenih samohranih majki. Nažalost, do pre par godina, malo je bilo poznato o ovoj fotografkinji i njenom radu.
Bonus video: Izložba Andreja Josifovskog Pijaniste