"Društvo mlade čini bolesnima, gura ih na ivicu, a onda pere ruke od odgovornosti": "Samoubistvo kao (društvena) činjenica" premijerno u Bitef teatru

Jedna žena vraća se kući i obavlja svoje večernje rituale, dok nešto u njoj tiho vrišti. Savršena rutina, skrivena iza svakodnevnih obaveza, polako se raspada. Šta se dešava kada se granica između normalnog i nepodnošljivog neprimetno izbriše? Naizgled obična noć završava se neočekivanom i šokantnom odlukom, onom koja nas tera da preispitamo svoju svakodnevicu, ali i celokupnu egzistenciju. A nakon toga sledi stand up šou i publika će proceniti da li je uopšte bio smešan, najavljuje Ana Janković koja, pored koncepta i režije, potpisuje i scenografiju i kostim.

U monodrami "Samoubistvo kao (društvena) činjenica" igra Iva Ilinčić, a u autorskom timu su još i kompozitor Marko Vesić i dramaturškinja Anja Bilanović.

Društveni mehanizmi prikrivaju vlastitu odgovornost za patnje i mentalne bolesti, usmeravajući fokus na pojedinca, koji je prepušten da sam "reši" problem, a čovek, lišen nade i perspektive, postaje tovarna životinja, iscrpljena beskonačnim rutinskim procesima, poručuju autorke Ana Janković i Anja Bilanović.

Tvrde kako umor nije samo fizički, već duboki, egzistencijalni zamor.

- Zastrašujuća je sudbina mladih generacija, nama je budućnost precrtana pre nego što smo uopšte stigli da o njoj sanjamo. Mi nismo samo izgubljeni, već nevidljivi. Društvo nas čini bolesnima, gura nas na ivicu, a onda pere ruke od odgovornosti, svodeći naše patnje na pitanje "mentalnog zdravlja". U društvu koje nas upućuje na terapiju i razgovore o mentalnom zdravlju, zapravo se ignoriše istinski uzrok naših problema - sistem. Prepoznajemo ga kao nepromenljivu mašineriju na koju pojedinac, ili mala grupa ljudi, ne može uticati.

Samoubistvo u ovoj predstavi nije, kako napominju, metafora individualne patnje, već radikalni čin koji odražava represivne strukture savremenog društva.

- Kao čin transgresije, ono prelazi granice intimnog i privatnog, postajući politički i umetnički alat za istraživanje svakodnevnog života. Političko prožima svaki aspekt našeg postojanja, utiče na to kako spavamo, govorimo, hodamo, sedimo, mislimo, osećamo. U tom kontekstu, samoubistvo nije individualni čin očaja, već radikalni čin otpora - prekid veze sa svetom koji je izgubio smisao. Samoubistvo, dakle, nije kraj; to je početak postavljanja pitanja. Kako smo došli dovde? I šta ćemo učiniti da izađemo iz toga?

Komad je, dodaju, prostor za kolektivno suočavanje sa vlastitim postojanjem. Publika nije samo posmatrač, već je pozvana da prepozna svoju ulogu unutar represivnog sistema i zapita se gde leži odgovornost.

- Bol nije samo individualan - on je proizvod zajedničkog sveta. Odbijajući kritičko razmišljanje i ne prepoznajući sistem kao uzrok naših patnji, postajemo saučesnici u vlastitom otuđenju. Zato, odgovornost nije podeljena između društva i pojedinca - ona je zajednička.

Nakon premijere, prva repriza monodrame zakazana je za 27. april.

Bonus video: "Ućutkivanje Sokrata" u Bitef teatru