Najpoznatiji roman bugarskog pisca Svetoslava Nahuma "Raptus" objavljen je u ediciji "100 slovenskih romana" beogradske izdavačke kuće "Arhipelag" u prevodu Elizabete Georgiev.
„Raptus“ je „intrigantna povest o budućnosti koja je već počela“ i to je, kako navodi izdavač, prvi bugarski roman objavljen u prestižnoj međunarodnoj ediciji „100 slovenskih romana“.
Smešten u buduće vreme i oblikovan kao negativna utopija, „Raptus“ pripoveda o otuđenim i sukobljenim moćnicima koji ne biraju sredstva da bi zavladali ljudima i tržištem, društvom i ekonomijom, kao i da bi stekli monopol nad informacijama i idejama, naveo je izdavač.
U Nahumovom romanu ludi naučnici i beskrupulozni vojnici i obaveštajci predstavljaju prvorazredne saveznike u borbi protiv tradicionalne humanosti, demokratije i ljudskih prava i potreba.
Nahum pripoveda zanimljivo, ocenjuju u „Arhipelagu“, i suočava nas sa provokativnim situacijama u kojima prepoznajemo neke od epizoda modernog iskustva.
– Svet budućnosti se u „Raptusu“ opisuje kao kidnapovan od strane bande ludih umova koji su izgubili vezu sa stvarnošću, razjarenih, pohlepnih, beskrupuloznih, arogantnih, okrutnih i ciničnih vampira koji piju normalnu ljudsku energiju. „Raptus“ je postao društvena dominanta, on predstavlja prehrambeni lanac ideja, religija, dogmi, naučnih, političkih, religijskih i okultnih platformi. „Raptus“ nije tek masovno ludilo, on je kreirani društveni sistem u kome žive ljudi budućnosti zaraženi virusom ludila – navodi pisac Srđan V. Tešin u pogovoru za srpsko izdanje romana.
Nahumov „Raptus“, dodao je Tešin, predstavlja mračno upozorenje o mogućoj budućnosti koja čovečanstvu ne sme da se dogodi.
– Mada čitalac ne može, a da se na zapita: Ne živimo li mi već u vremenu kojim dominiraju militarizovani jastrebovi, korporacijska čudovišta i mreže za medijske manipulacije? – dodao je Tešin.
„Ali tamo, na kraju vašeg budućeg istraživanja sveta, samo će vaša savest moći da vam da savet: sloboda ili slava. Ne postoji teže breme za čoveka od istine… Cela istina isporučena na gomili ubija čoveka na licu mesta“, kaže jedan junak u romanu Svetoslava Nahuma da bi se potom zaključilo:
– Svet je teška megastruktura, virusi ga mogu uništiti. A virusi, skriveni kao lažni algoritmi kategoričkih ljudskih ideja, najopasnija su stvar za civilizaciju.
Svetoslav Nahum rođen je u Sofiji 1970. godine, piše prozu, eseje, drame i kritiku, scenarije.
Autor je novele „Vučje zavijanje“, knjiga priča „Ulovljeni jednorog“ i „Bekstvo sa Кrima“, kao i romana „Raptus“ i „Doktriner“, a zastupljen je i u antologijama bugarske priče na ruskom, nemačkom i turskom jeziku.
Nominovan za nagradu „Elijas Кaneti“, „Raptus“ je doživeo više izdanja na bugarskom jeziku, a objavljen je u SAD i Rusiji.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar