Počela najskuplja restauracija ikad: Svi detalji "Operacije - Noćna straža"

Posle pet godina istraživanja, tokom kojih su korišćene tehnike poput digitalne fotografije ili veštačke inteligencije osam restauratora započelo je "Operaciju - Noćna straža" uklanjanjem slojeva laka s remek-dela holandskog majstora - i to javno, pred publikom u specijalnoj, staklom zaštićenoj odaji Rijks muzeja u kojem se slika inače čuva.

- Početak restauracije je tako uzbudljiv. Uklanjanje slojeva laka s "Noćne straže" otkriće svo bogatstvo istorije slike. Ali, i nepozanice koje krije "Noćna straža". Publici pružamo jedinstveno iskustvo da ovaj proces prati izbliza - izjavio je generalni direktor Rijks muzeja Tako Dibits.

A taj sloj laka, koji je dodat tokom poslednje restauracije, rađene 1975. i 1976. godine, uklanja se tako što restauratori u procesu koriste tkaninu od mikrofibera i specijalne pamučne krpe i četkice.

Ovaj proces kulminacija je godina i godina naučnog istraživanja, testiranja procesa restauracije na drugim delima likovne umetnosti, ali i na samoj "Noćnoj straži".
Rembrantovo delo je više puta premazivano lakom, zarad zaštite platna, međutim slojevi tamnog laka i prljavštine, nakupljene tokom godina, pružaju posmatraču pogrešnu impresiju te noćne scene koju je umetnik dočarao. Otuda restauriranje "Noćne straže".

Kako je nastajala "Noćna straža"

Rembrant van Rajn je ovo čuveno delo, u tehnici ulje na platnu, načinio 1642. godine po narudžbini kapetana Baninka Koka i njegove vojne garde od 17 članova "Kloveniers". Slika, dimenzija 363 sa 437 centimetara, i težine više od 300 kilograma, dočarava vojničku četu u gradskoj straži. Originalni naziv slike je "Četa drugog distrikta kapetana Fransa Baninka Koka" (Militia Company of District II under the Command of Captain Frans Banninck Cocq), s tim što u 18. veku postaje poznata kao "Noćna straža".

Čuvena je po dramatičnoj, kontrastnoj upotrebi svetlosti i senke, ali i "revoluciji" u dočaravanju grupnog portreta u likovnoj umetnosti. Svaka od 34 ličnosti, dočarane na slici, stvarna je, a svi oni platili su Rembrantu po stotinu guldena ne bi li ih ovekovečio na platnu. Ukupan honorar bio je 1.600 guldena.

U središtu slike je kapetan Frans Banink Kok, odeven u crnu uniformu. Kok pružajući levu ruku naređuje svom poručniku Vilemu van Rajtenburhu, odevenom u bež-žutu uniformu, totalno suprotnu od one kapetana, da četa započne s vojnim maršom. I straža počinje da ispunjava naredbu. Kao još jedan potpuni kontrast, ne samo tamnim bojama, već i mračnoj temi, u pozadini je, sva u svetlim bojama, mlada devojčica...

Rembrant je na ovom remek-delu radio više od godinu dana, započevši rad u svom ateljeu, nastavivši ga u dvorištu svoje kuće, pa u crkvi…

Kad je završeno ovo delo je najpre našlo svoj dom u amsterdamskoj Velikoj većnici, da bi 1715. bilo premešteno u Gradsku većnicu. A kada je Napoleon osvojio Holandiju, slika je premeštena u Kuću porodice Trip, gde je danas Holandska akademija nauka. Tamo je bila sve do 1885. kad je postala deo kolekcije novoizgrađenog Rijks muzeja. Ali, uoči Drugog svetskog rata 1939. godine platno je izvađeno iz rama, urolano i sklonjeno u poseban sef za sva vredna umetnička dela u pećinama u Mastrihtu.

"Noćna straža" tri puta na meti napada

Kroz istoriju "Noćna straža" je tri puta bila meta napada, od čega dva nožem. Najpre 1911, a potom 1975. godine kada je napadač čak 12 puta oštetio nožem platno.
Takođe, 1990. godine jedan muškarac poprskao je sliku kiselinom. Na sreću, zahvaljujući brzoj reakciji obezbeđenja, samo je sloj laka, koji je štitio sliku, oštećen.

I dok je od nastanka "Noćna straža" čak 25 puta bila, na različite načine, obnavljana ovaj poslednji projekat restauracije, kojem je prethodilo opsežno istraživanje, najskuplji je ikad.

Više od dva miliona ljudi svake godine sjati se u Amsterdam i u ovaj muzej, samo zarad "Noćne straže". A nije zgoreg podsetiti da se ovo zdanje diči najvećom i najreprezentativnijom kolekcijom Rembrantovih slika, među kojima su "Jevrejska nevesta" ili "Autoportret".

Bonus video: Priča o Urošu Prediću