9
Zoran Đuričić je izrekao gnusnu i lako dokazivu laž sa namerom da u javnosti okalja moj ugled i čast, a zarad interesa Dejana Savića, kaže za Nova.rs reditelj Božidar Đurović.
Reditelj Božidar Đurović, nekadašnji upravnik Narodnog pozorišta, dobio je pravosnažnu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu u procesu protiv Zorana Đuričića, nekadašnjeg predsednika sindikata “Nezavisnost“ u ovom teatru.
Prema Đurovićevim rečima ovakva odluka predstavlja zrno pravde u njegovoj nameri da sa svog imena izbriše ljagu. On je tužio Đuričića za pretrpljeni duševni bol zbog povrede časti i ugleda.
Đurović smatra da je njegov “jedini greh“ što je 2015. pobedio na Javnom konkursu za upravnika Nacionalnog teatra, što su podržali Upravni odbor Narodnog pozorišta i Ministarstvo kulture, ali Vlada Republike Srbije ga nije imenovala niti je taj izbor stavljen na dnevni red. Pre toga, bio je upravnik Nacionalnog teatra od 2009. do 2012. godine.
– U periodu dok sam bio upravnik Narodnog pozorišta bilo je 12 sindikata. Kada sam pobedio na konkursu i bezuspešno iščekivao imenovanje Vlade Republike Srbije, nakon odluke Upravnog odbora i podrške Ministarstva kulture, u „Blicu“ je objavljeno saopštenje sindikata „Nezavisnost“, koje je potpisao predsednik Zoran Đuričić. Navedeno je da su iznenađeni da je UO izabrao kandidata koji je u svom prošlom mandatu „pored maltretranja zaposlenih našao vremena da potroši šest miliona dinara na crnogorsku pršutu i portugalsko vino“. Đuričić je izrekao gnusnu i lako dokazivu laž sa namerom da u javnosti okalja moj ugled i čast, a zarad interesa Dejana Savića, koji je po svaku cenu, uprkos zakonu i negodovanju pozorišne javnosti, hteo da bude upravnik, a svemogućom voljom vladajuće stranke, kojoj pripada, gotovo dve godine je mimo zakona bio vršilac dužnosti a potom i upravnik, te sam bio primoran da pokrenem sudski postupak – objašnjava Đurović.
Naš sagovornik napominje da mnogo toga deluje apsolutno apsurdno.
– Svaka čast retkim, veoma retkim sindikalnim liderima koji su odista posvećeni socijalnom dijalogu i brizi o zaposlenima. Moje višedecenijsko iskustvo u Narodnom pozorištu je sasvim drugačije. Većina sindikalnih lidera zloupotrebljavaju čestite i vredne ljude, manipulišu njihovim imenima, dodvoravaju se upravniku, koji ih za sindikalnu podršku bogato nagrađuje različitim beneficijama.
Na konstataciju da je neobično da i danas u Upravnom odboru nema predstavnika Drame, a ima predstavnika Sindikata “Nezavisnost“, Đurović kaže:
– Previše dobro znam odnose u Narodnom pozorištu i neprirodno je da u UO umetničke kuće, naročito u najuglednijoj pozorišnoj kući na Balkanu koja je od izuzetnog nacionalnog značaja, nisu vrhunski umetnici iz svih umetničkih sektora. Nažalost, u našoj zemlji sve institucije kulture moraju da budu u bezočnim kandžama vlasti i dok god tako bude, niti će biti kvalitetnih pozorišta niti zdrave pozorišne klime.
O tome da li mu je ova presuda donela satisfakciju, s gorčinom konstatuje:
– U našoj državi ne vlada pravni poredak. Vodio sam nekoliko sporova, i sa Narodnim pozorištom i sa državom, sa jedinim jedinim ciljem a to je da zaštitim vlastiti i integritet svoje profesije. Uverio sam se na svojoj koži da je, na našu veliku nesreću, u ovoj zemlji pravni sistem pod budnim okom vladajućeg režima. Dobio sam ovaj spor jer je on u suštini beznačajan, a izgubio sam one koji su bili mnogo značajniji ne samo za mene, nego za srpsku kulturu. Tako da mi ova presuda donela odista malu satisfakciju, ni izdaleka onu koju je trebalo, jer nešto što je golim okom vidljivo, zahvaljujući našem “nezavisnom” sudstvu, rešilo se posle ni sam ne znam koliko godina.
Đuroviću, koji je već skoro deset godina, prećutno zabranjeni reditelj, prima platu u Narodnom pozorištu a ne sme da režira, u ovoj borbi za pravdu mnogo mu je značila podrška mnogobrojne pozorišne javnosti, naročito, Ljubomira Simovića, Dušana Kovačevića, Gorana Markovića, Vladimira Veličkovića, Žarka Trebješanina…
Diplomirao je režiju na Pozorišnoj akademiji u Pragu 1988. godine. U nacionalnom teatru je režirao komade “Zagonetne varijacije“, “Tužna je nedelja“, “Sabirni centar”, “Bal pod maskama“… Režirao je u teatrima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Šapcu, Pragu, Kijevu… I bio selektor i umetnički direktor nekoliko pozorišnih festivala u Srbiji.
Na njegovu ideju osnovan je Muzej Narodnog pozorišta 2010. godine.
Na Faklutetu savremenih umetnosti predaje glumu a na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu predaje režiju budućim scenografima i kostimografima. Bavi se i operskom i radio režijom, i prevodi sa češkog i slovačkog jezika. Nedavno je u Zvezdara teatru premijerno izvedena njegova predstava „Berači snova“ po tekstu Vladimira Đurđevića.
