Mislim da uvek postoji jedna malo zvaničnija istorija, kao, mi smo heroji, mi smo ovo, mi smo ono. Ali, postoji i ona malo drugačija, koja je takođe tačna, gde nisu svi heroji i velikani. Nismo mi nešto specifični po tom pitanju, to važi i za Engleze, Francuze, sve, kaže za Nova.rs Radivoje Raša Andrić, reditelj kultnih filmova “Dve palme za bitangu i ribicu“, “Munje“, “Kad porastem biću kengur“.
Andrić je prošle nedelje započeo snimanje pilot epizoda serije ”U zagrljaju Crne ruke“, po scenariju Srđana Ćešića.
Razgovaramo na setu, na prepad, između dve scene.
– Dobro je da ljudi sagledavaju širi plan istorije, da nije samo ono u stilu – mi smo ovu zemlju platili krvlju. Ima i drugih stvari. I takođe je dobro sagledavati ne samo istoriju, nego život. Jer onda si, iako nisam religiozan, reću ću to – bliži Bogu. Imaš širu sliku i uvidiš možda i tuđe razloge, ne samo jednu stranu te nauke. Jer, kada proučiš sad samo ovaj deo, na primer, i pitaš ljude da li im je omiljeniji, recimo, Petar Karađorđević ili Aleksandar Obrenović, svi će reći Karađorđević. A kad istražiš malo iz obrenovićevskog ugla celu stvar, onda više nisi siguran u to. Mislim da je dobro da ljudi ne gledaju usko na stvari, to će pomoći i u duhovnom razvoju jednog čoveka, ali i cele nacije, iako ne mislim da će ova serija imati tako snažan uticaj u tom pogledu. Glavno je da se ljudi smeju. A smeh otvara oči, pomaže da sagledaš šire stvari.
Serija “U zagrljaju Crne ruke“, kako kaže, bavi se vrlo burnim periodom naše istorije tokom vladavine kralja Milana.
– Priča “pokriva“ događaje od njegovog dolaska na presto 1882. do 1889. godine, kada je objavio abdikaciju. Moram priznati da sam bio iznenađen koliko je bilo nekih potpuno bizarnih događaja tokom njegove vladavine. Meni je najluđa stvar što je kralj Aleksandar napravio državni udar da bi promenio Ustav na jedan dan. Raspustio je Skupštinu, i onda je vratio, to je stvarno jedan ozbiljan bizaran potez, i lukav i pametan. Njemu se to, nažalost, kasnije sve obilo o glavu ali takva je istorija, krvava uglavnom – smatra Andrić.
Dramaturg serije je Vlada Andrić, Rašin otac, koji je nedavno preminuo.
– Moj otac je počeo na tome da radi pre nego što su mene zvali, jer im je bio potreban neko da im pomogne oko dramaturgije. Ali kako smo nas dvojica sve radili, u smislu da smo se pomagali i razmenjivali ideje, sećam se kada smo se šetali pored nekih kanala u Obrenovcu, on mi je pričao o ovom scenariju i kroz razgovor smo dolazili na nekih ideja, a tek kasnije sam ga pročitao. A to je sve bilo pre nekih sedam godina. Radili smo milion drugih stvari za to vreme, ali ovo se uvek nekako vuklo, bilo je prisutno, čekalo se.
Na konstataciju Sergeja Trifunovića, koji glumi kralja Milana Obrenovića, da je u seriji najbolji kasting, reditelj objašnjava da su radili veoma ozbiljne pripreme.
– Sa dobrim delom ekipe glumaca, sa Banetom Truifunovićem, na primer, nisam radio nikada, ni sa Katarinom Marković, ni sa Markom Pavlovićem… Radili smo probna snimanja na kojima su bila i velika glumačka imena ali ih nismo na kraju izabrali. Možda je neko i bolji, ali jezgro glavnih likova, glumaca, mora da se sklopi i ukopi. Kod velikih podela je reditelj kao selektor fudbalskog tima, mora da napravi ekipu koja pobeđuje. Možda je neko fenomenalan ali se ne uklapa u postavku i onda prema tom jednom, moraš da menjaš sve ostale. A nekad moraš tog jednog da promeniš. Kao kad mesiš testo, pa nešto štrči, pa gurneš, odsečeš… Tako sam i ja radio i na kraju sam dobio pravi tim – objašnjava reditelj.
Pored Sergeja Trifunović, u seriji “U zagrljaju Crne ruke“ kralja Aleksandra igra Marko Pavlović, Apis je Ljubomir Bandović, Tanasija K. Abadžića – Tasu, kraljevog ađutanta oživeće Branislav Trifunović, a Nebojša Dugalić je u ulozi mitropolita Mihaila. U glumačkoj podeli su i Katarina Marković kao kraljica Natalija, Sanja Marković u ulozi Drage Mašin, Boris Milivojević igra Dobrotu, a namesnici su Srđan Miletić, Mladen Andrejević i Miloš Đorđević.
Planirano je da serija ima 13 nastavaka i da bude emitovana na TV Nova S.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare