Mi ne pravimo parodiju, parodija je ovo što danas živimo. Sve što se dešavalo pre 130 godina dešava se i danas, ne moraš da govoriš o onom vremenu da bi govorio o ovom. Sve je isto, i jasno možeš da uđeš u uzroke svega i sagledaš posledice. Odbijam da je to parodija, apsolutno držimo do istorijskih činjenica, rekao je danas glumac Sergej Trifunović na početku snimanja serije "U Zagrljaju Crne ruke" u produkciji "Junajted medije".
Po scenariju Srđana Ćešića i u režiji Radivoja Raše Andrića, popularni glumac tumači lik kralja Milana Obrenovića. Planirano je 13 epizoda, a tokom naredne tri nedelje biće snimljene tri pilot epizode. Izvršni producent je „Art&Popkorn“.
– Jako sam zadovoljan jer sam preživeo prvu klapu. To je uvek stres kada ste glumac, još je stresnije kada ste producent. Pošto ovo dolazi posle deset godina priprema, prvi draft je napisan još u martu 2011, kada smo se porodili zvao sam Rašu i rekao sam mu da imam tremu, a on mi je odgovorio: „Samo tremu? Ćuti, ja sam uspeo prvi put da ne povraćam“. Znači, to je prava stresidba. Ali, krenulo je super! – nije krio zadovoljstvo Trifunović.
Na konstataciju da mu kostim stoji ko saliven, u svom stilu je odgovorio:
– Osećam se kao kralj. Mislim da sam na tragu da kao Denijel Dej Luis idem i zahtevam da me ljudi oslovljavaju sa Vaše veličanstvo. Šalim se, naravno.
Ali, vrlo ozbiljno je podsetio da je kralj Milan jedan od najpotcenjenijih vladara koji je izvukao našu zemlju iz blata na jedan dobar način.
– Zato su Rusi pokušali da ga svrgnu mnogo puta. Okrenuo se Zapadu i prvi je počeo da modernizuje ovu zemlju, to je činjenica. On je bio prosvećen, imao je osam godina kada je doveden na dvor Mihaila Obrenovića, školovao se u francuskom liceju, imao je određena znanja, vrline i htenja u svojoj vladavini.
A tek o njegovom ljubavnom životu, nastavlja Trifunović, trebalo bi napraviti posebnu spin off seriju.
– Njegov ljubavni život bio je čuven nadaleko. Snimljen je film „Princ i igračica“ Lorensa Olivijea iz 1957. sa Merilin Monro, gde Olivije „igra“ Milana Obrenovića. Spekulisalo se da je imao aferu sa ženom Randolfa Čerčila i da je Vinston njegov sin. Sve je moguće u Milanovom životu. Ostalo je da je bio vagabundo, da je lumpovao po Parizu sa striperkama i Tuluz Lotrekom. Sve je bilo uzbudljivo u životu tog čoveka. Meni se najviše sviđalo koliko je on voleo život.
Ipak, dodaje, ono što je najuzbudljivije u ovoj seriji jeste tekst Srđana Ćešića koji je, kako kaže, potpuno sulud.
– Raša Andrić i cela ekipa koja je okupljena oko ovog projekta je definitvno najbolja u gradu, i jako sam ponosan na sve to – istako je Sergej.
Napominje da su se u seriji držali istorijskih činjenica, samo su ih grebali, dekonstruisali šta se događa ispod njih, i stavili to u formu groteske.
– Serija „U zagrljaju Crne ruke“ je prvi put da se mi slobodno, kao Englezi, u najboljem maniru zezamo sa svojom istorijom. Mislim da ono što je najviše klalo sprski narod jeste preozbiljno shvatanje svoje istorije i da je to ono što nas i dalje kolje. Što kaže Selenić: „Ne postoji nikakav ozbiljan događaj koji posle izvesnog vremena ne može da bude smešan“. A to je istina. Mi tu vrstu odmaka nemamo. Cilj je da budemo izlečeni. I nastojimo da se ne shvatamo preozbiljno ali ne plašim se kritike, ničega.
Na pitanje da li se serija oslanja na kultnu „Crnog Gruju“, Trifunović je rekao da su počeli sa idejom da rade nastavak ovog serijala, ali pošto je ovaj deo istorije prilično u tom blatu i mraku, sve su smestili u uzbudljiviji segment.
– A to je vreme Obrenovića gde počinje paralmentarizam, gde se formiraju stranke, gde se utemeljuje sve ovo što živimo dan danas. Zapravo, kada pogledate istoriju, ništa se tu nije mnogo pomerilo suštinski. Čak je fascinantno koliko se gađaju događaji, to je prosto neverovatno. Samo što sila više nije Austrougarska nego Amerika. Ova serija je otišla mnogo dalje u svakom smislu.
Ono što „U zagrljaju Crne ruke“ povezuje sa „Crnim Grujom“ jeste lik Tanasija K. Abadžića kojeg tumači Branislav Bane Trifunović.
– Ne zato što je brat Sergeja, nego je bio na audiciji i dobio je ulogu. On je bio nastavak tog Crnog Gruje čijeg slugu igra Boris Milivojević, bez kojeg ova serija ne bi mogla da postoji. Samo se u tom smislu nastavlja. Tanasije K. Abadžić to K, koje je od Karađorđevića, sada krije na dvoru Obrenovića. I jedina veza sa prethodnom serijom je slika njegovog pradede, odnosne mene, koja stoji u njegovoj kancelariji kao podsećanje na tog Crnog Gruju – objašnjava Sergej.
A zašto se deset godina čekalo na ovaj dan, glumac odgovara:
– Da napravimo scenario koji je iole pristojan nama. Onda smo pet godina obijali pragove na televizijama, kumili, molili da daju podršku da se ova serija snimi. A to je potpuno suludo jer je „Crni Gruja“ bio ulitmativni hit i već 17 godina nisam ušao u mesaru ili taksi da me nisu pitali kada će nastavak. I onda sam se pitao, da li je moguće da ja vas molim a ne vi mene da jurite da ovo snimamo. Ali i to je idiotski kao i sve u ovoj zemlji. Nisu sigurni da li će ova vrsta humora biti previše sofisticirana za publiku koja je, da izvinite, hranjena go*nima već 30 godina. I normalno je što se brine čovek.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar