Foto: Milena Arsenić

Završna konferencija Kultura za demokratiju „Kulturni neksus: zajedničko oblikovanje budućnosti“ održana je u Nišu, a najavljena je još jedna „runda razgovara“ u kojoj će ovaj projekat nastaviti da podržava nezavisnu kulturnu scenu u Srbiji, saopštili su iz Hartefakt fonda.

Nezavisna kulturna scena u Srbiji tokom prethodne tri godine dobila je podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) kroz projekat Kultura za demokratiju koji implementira Hartefakt Fond. Za to vreme, podržana su 83 kulturna i umetnička projekta širom Srbije, ističe se u saopštenju.

Foto: Milena Arsenić

Na dvodnevnoj konferenciji „Kulturni neksus: zajedničko oblikovanje budućnosti“, u Nišu okupile su se organizacije koje su prethodno podržane kroz ovaj projekat.

„Kultura je važna i mi u SDC-u zaista verujemo u to. Ne samo jer je lepa, već je i alatka za političku promenu i jer verujemo u uticaj koji može da ima na ljude“, reči su Richarda Kohlia, šefa Švajcarske agencije za razvoj i saradnju u Srbiji. U svom govoru podsetio je i da je pre ove agencije, Prohelvetia podržavala 20 godina kroz svoje programe nezavisnu kulturnu scenu Srbije.

Direktor Hartefakt Fonda Andrej Nosov podsetio je da je stoti dan kako Ministarstvo kulture nije saopštilo rezultate konkursa što kolege iz nezavisnog sektora sa nestrpljenjem i strepnjom očekuju, jer od toga zavisi da li će ove godine moći uopšte da rade.

Foto: Milena Arsenić

– Zato su ovakve inicijative koje smo poslednje četiri godine mogli da radimo sa SDC-om izuzetno značajne – istakao je Nosov i ponovio da je za Hartefakt važna regionalna saradnja i kultura sećanja, i da te odnose moramo unaprediti i otvoriti prostor za mlade ljude.

Nevena Negojević koja vodi projekat Kultura za demokratiju ispred Hartefakt Fonda izjavila je:

– Ponosni smo na dosadašnje rezultate projekta, koji je značajno doprineo jačanju nezavisne kulturne scene. Tokom protekle četiri godine, CfD projekat je postao ključna platforma za promovisanje demokratskih vrednosti, međukulturnog dijaloga i tolerancije unutar lokalnih zajednica. Konferencija ‘Kulturni neksus: zajedničko oblikovanje budućnosti’ nije samo prilika za retrospektivu, već i za zajedničko kreiranje strategija koje će oblikovati dalji rad na jačanju kulture i umetnosti u Srbiji. Ova inicijativa podržala je društveno odgovorne kulturne i umetničke sadržaje koji se bave problemima i izazovima lokalne zajednice, inicirala je partnerstva između nezavisnih kulturnih aktera, omogućila je saradnju, razmenu iskustva, edukaciju, inovacije.

Foto: Milena Arsenić

Konferencija je realizovana u dve sesije. Prvu, „Mladi i umetnost/ Da li ih zaista poznajemo?“ moderirao je Patrik Lazić (Hartefakt), a učestvovali su Kaća Dimitrijević (AKC Gnezdo, Kruševac), Jovana Avramović (Interakcija, Požega), Maja Suša (Bašta Fest) i Predrag Stamenković (Mezanin, Niš). Sesija je skrenula pažnju na problem da mladi umetnici najčešće ne apliciraju na ovakvim konkursima iz straha i neznanja, te ih treba ohrabrivati. Takođe, da bi i „projektni jezik“ mogao biti više prilagođen mladima. Istaknuta je i važnost povezivanja sa školama, posebno sa profesorima koji za ovakve projekte imaju razumevanja i koji mogu da budu spona s mladima, ali i ograničavajući faktor budući se škole retko usuđuju da učestvuju u projektima s osetljivim društvenim temama.  Pohvaljena je i baza kulturnih organizacija, a koju je obezbedio Hartefakt na svom veb sajtu.

Foto: Milena Arsenić

Druga sesija pod nazivom „Kretanje kroz svet umetnosti sa marginalizovane pozicije“, koju je moderirala Jamina Lazović (Hartefakt), a u kojoj su učestvovale Minja Bogavac (Reflektor teatar), Marija Virijević (Centar za devojke) i Marija Božić (Pobunjene čitateljke) izazvala je dublje uvide u prisustvo/neprisustvo žena u umetnosti.

U grupnim sesijama koje su moderirali Ivana Cvetković Bajrović i Mario Mažić fokus je bio na najuspešnijim primerima iz dosadašnje prakse kao i predlozima šta bi moglo dodatno da se unapredi i primeni u budućnosti. Posebno je istaknut značaj feedback- a koji Hartefakt daje bez obzira da li je projekat odobren za finansiranje ili odbijen, jer je to veoma važna smernica za budući razvoj organizacije.

Ovde se razgovor ne završava, najvaljena je još jedna „runda razgovara“ koji će poboljšati uslove za buduću fazu projekta u kojoj će projekat Kultura za demokratiju nastaviti da podržava nezavisnu kulturnu scenu u Srbiji.

Bonus video: „Publika želi da mi njih čujemo“: Predstava „Naš sin“ na karavanu kroz Srbiju

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar