Pripovest o seksualnoj eksploataciji i knjiga rodonačelnice "romana Bregzita"

Ali Smit "Zima", Štrik, 2022.Škotska autorka koja u sredu slavi šezdeseti rođendan nosi titulu, u najmanju ruku čudnu: Ali Smit je rodonačelnica "romana Bregzita". Varirajući Vivaldija na društveno svestan i oštrouman način, njen romaneskni kvartet iza imena godišnjih doba pakuje mnoštvo ljudskih nepogoda."Zimu", drugi roman u socijalno-vegetativnom ciklusu, kritika vidi kao sliku podeljenog britanskog društva i pretakanje Dikensove "Božićne pesme" u suptilnu "postreferendumsku alegoriju". Junaci nose kodna imena – Umetnost, Mudrost i Svetlost. Sestre Sofiju i Ajris razdvajaju decenije i ideologije: jedna je propala preduzetnica a druga neumorna aktivistkinja koja govori o "depresiji, anksioznosti, zbunjenosti koje izazivaju hemikalije". Božić provode sa Sofijinim sinom Artom i Luks, Hrvaticom koja za sumu od 1008 funti glumi Artovu verenicu, i kojoj je Šekspir nešto najlepše u životu."Zima" nema idiličan kraj, ali je hepiend i sama poruka da je bolje razlike pustiti da se razgore nego ih stalno zatrpavati. Neslaganje ne mora voditi u sukob ukoliko u raspravi ima empatije. Ali Smit naše doba kritikuje i jetko i duhovito: Internet je "septička jama za deponovanje naivnosti i vitriola", i "najlukaviji putujući prodavac", koji više ne zvoni na vrata, već se odavno baškari u dnevnoj sobi.Frank Buis "Nijedne žene sin", Vaganar, 2021.Ova mučna pripovest o klasnoj i seksualnoj eksploataciji oživljava žanrovski predvidljive prizore zlostavljanja i patnje. Glavnu junakinju Roz otac prodaje vlasniku zamka: kad pokuša da kćer otkupi i vrati kući, zlodejnik ga ubija. Zatočenica uspeva da ubicu kazni, ali i da zapiše svoj tužni životopis: zapis stiže do amblematičnog dobrog sveštenika koji možda može da simbolički osveti, ili makar osvetli, Rozine patnje. Poniženje, seksualno i ekonomsko, glavnu junakinju slika kao tržišnu vrednost, žalosni muški trofej i žrtvu gurnutu u zaveru i zločin.Buis uranja u kontroverze plemenitosti i očajanja, zlostavljanja i pobune, pohlepe i dobročinstva. Njegovo delo potanko opisuje nasilje kakvo bi viktorijanski roman prećutao a De Sad preeksponirao: silovanje, žigosanje, batinanje, trovanje, krađa dece, ludnica i manastir deo su motivskog repertoara koji zgrožene čitaoce omađijava. Provereni metod multiperspektivne naracije više viđenja istih događaja sklapa u sveznalački mozaik.Roman "Nijedne žene sin" omaž je gotskoj i neoviktorijanskoj prozi ne samo zato što radnju smešta u mračni zamak, nego i zato što su protagonisti uverljive žrtve klasnih podela i ekonomskih ucena. Procenu jednog kritičara da su Buisove police natrpane knjigama Aleksandra Dime, Šarlote Bronte, Dafne di Morije i Meri Šeli valja uzeti s rezervom: od njih se nije mogao naučiti ovoliki mrak.Bonus video: Matija Bećković na promociji knjige Emira Kusturice

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=matijabeckoviccitapesmuokusturicids-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3680701"]