Priča o Kreki: Od Markovića i Karanovića do Džonija Depa

Dokumentarnim filmom o našem scenografu Miljenu Kreki Kljakoviću, "Kreka: Lovac na snove" Slobodana Ivetića, danas u 19 sati u Kombank dvorani svečano će biti završen ovogodišnji FEST. Pre toga, Kreki će biti uručena Nagrada "Beogradski pobednik" za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.- Dobro je da će takav jedan film ostati kao zaveštanje i priča o filmskoj scenografiji koja nikad nije isturena u prvi plan već je uvek negde povučena, na margine dešavanja svakoga filma, a vrlo je važan elemenat i bitan faktor - rekao je Miljen Kreka Kljaković na konferenciji za medije.

U filmu ćemo videti kako su nastajale veličanstvene scenografije u Krekinoj imaginaciji koje je, potom, prevodio u realnost.Diplomac Likovne akademije karijeru je počeo 1977. na filmu "Specijalno vaspitanje" Gorana Markovića. Kako je reditelj to slikovito opisao u dokumentarcu, kada je Kreka pitao koliki mu je budžet, rekli su da ga nema i dali mu "čekić, klešta i kesu sa ekserima". Tu je već pokazao svu svoju kreativnost, dovitljivost i maštu.Usledio je rad na nekim od najznačajnijih filmova domaće kinematografije - "Miris poljskog cveća", "Nešto između", "Kako sam sistematski uništen od idiota", "Varljivo leto '68", "Tajvanska kanasta", "Jagode u grlu", "Dom za vešanje", "Arizona Dream" - što je kulminiralo scenografijom za "Podzemlje" Emira Kusturice, film koji je 1995. nagrađen Zlanom palmom u Kanu.https://www.youtube.com/watch?v=GVL5_I4CvTcČetiri godine ranije počeo je da radi i u inostranstvu. Već prvi međunarodni poduhvat, "Delikatesna radnja" francuskih reditelja Marka Kara i Žan-Pjer Ženea, donela mu je i evropskog i francuskog Oskara. Posle toga, "sva vrata su se otvorila" i Kreka je išao iz jednog velikog projekta u drugi.Sarađivao je sa rediteljima Berijem Levinsonom, Mađidom Mađidijem, Džonijem Depom, Sergejem Bodrovim, Ademirom Kenovićem, Brajanom Helgelandom, direktorom fotografije Vitoriom Storarom, producentima Ridlijem Skotom i Milošem Formanom..."On je jedan od najvećih čudaka koje sam sreo i to mislim od srca", kaže u dokumentarcu Džoni Dep; "Dok je Kreke biće i velikih filmova", smatra Brajan Helgeland, a Beri Levinson konstatuje: "Imate dobre scenografe i imate odlične. Kreka je ovaj drugi".https://www.youtube.com/watch?v=B9SBZ9vzqX4U filmu se pojavljuju i domaći filmski umetnici Dušan Kovačević, Goran Marković, Goran Paskaljević i Srđan Karanović, ali upadljivo je odsustvo Emira Kusturice.- "Podzemlje" je bio jedan dugi film. Radili smo ga pod vrlo teškim uslovima jer se u to vreme naša zemlja raspadala. Bio je to rekvijum za našu bivšu državu. Bilo nas je (na setu - prim.nov) iz svih krajeva bivše Jugoslavije i posle toga nekako smo se svi udaljili jedni od drugih, svako je otišao svojim putem. Malo ko je ostao u kontaktu, malo ko se družio posle toga, valjda smo se i previše istrošili na tom projektu - objasnio je Kreković za naš portal.Dodaje, potom, da se o tome zašto nema Kusturice saznaje i iz njegove naracije u samom dokumentarcu.- Imati u filmu jednog oskarovca Berija Levinsona, trostrukog oskarovca Vitorija Storara, oskarovca Brajana Helgelunda, jednog Mađida Mađidija, imati sve te velikane svetskog flma i sve smo njih mogli da okupimo i da dobijemo, a ovo (Kusturičino učešće - prim.nov) da se nije moglo desiti, meni je to sve malo... ali, dobro, o tom potom - poručio je Kreka.https://www.youtube.com/watch?v=rYTvmLvLchsU svojoj impozantnoj karijeri Kreka je gradio repliku antičke Troje (za mini-seriju "Jelena Trojanska"), crkve Sv. Petra u Vatikanu (Pakleni red), u Luksemburgu je napravio 80.000 kvadrata Venecije iz 15. veka sa sve kanalima (Tajni prolaz), izmaštao je arhitektonski i stilski sasvim različite četiri planete za seriju "Dina", dočarao nastanak engleske gotičke katedrale u seriji "Stubovi zemlje"... Najambiciozniji projekat do sada bila je izgradnja Meke i Medine iz 6. i 7. veka veka u Iranu, površine 120.000 kvadratnih metara za film "Muhamed" Mađida Mađidija.Pitamo ga koja scenografija je bila najskuplja.- Teško je govoriti o budžetima jer je to nekad i sakriveno ali, koliko ja znam, film kao što je "Muhamed" morao je da ima veliku scenografiju od nekoliko miliona dolara. Replika Venecije je, isto tako, bila dva-tri miliona dolara. To su veoma zahtevne scenografije, istorijske teme kojima morate odgovoriti na pravi način a to podrazumeva da morate imati i dovoljno sredstava i vremena za realizaciju - napominje Kljaković.https://youtu.be/oYjadX_v5NUSveti muslimanski gradovi ostali su i danas, kao turistička atrakcija, pod zaštitom vlade Irana.- Svaka scenografija se posle filma ruši, nestaje i pretvara u prašinu jer nema više svrhe. Ona je sama sebi svrha dok film traje. Jedna od retkih koja je ostala je ova za film o Muhamedu. Bila je to najveća scenografija u mojoj karijeri a možda i najveća u svetu u poslednjih 20-30 godina. Bilo bi šteta da je taj dekor nestao - istakao je Kreka.Kako kaže, sve što je želeo i o čemu je sanjao on je i uradio, a to su filmovi epohe. Izmaštao je kulise za šesti, 15, 18. vek...- Istorijske teme su bile vrlo značajne i važne za moju karijeru. Na takvim pričama i filmovima možete da pokažete ono što znate i umete kao scenograf. I svaki novi posao je novo dokazivanje. Prethodni film vam uvek daje referencu za naredni i vrlo je teško održati kontinuitet i biti stalno u vrhu. Ja obožavam velike filmove i velike scenografije jer su to i veliki izazovi. Ima kolega koji beže od toga jer se radi o riskantnom i klizavom terenu... Svaki film je stresan posao i nosi svoju muku. Nije lako raditi i upustiti se u avanturu koja je iz vremena koga više nema, pa sve to napraviti kako treba. Ali zato postoje duge pripreme, konsultujete arhivu, literaturu, materijale, imate pomoćnike, asistente i to jeste strestan posao ali je i divan - poručio je Kreka.https://www.youtube.com/watch?v=Lou76lYhKngProducentkinja Jadranka Blanuša iz "Centar filma" rekla je da joj je bila čast da radi na dokumentarcu o Kreki.- Intrigirao me je taj čudesni, razbarušeni talenat, taj odgovorni čovek, perfekcionista koji kreira sve od nule, a onda ga vidite kako opušteno džemuje sa Džonijem Depom i sa lakoćom stvara prijateljstva - istakla je ona.Ipak, pomalo žali što u film nije mogao da uđe sav materijal.- Kreka je tokom snimanja ovog dokumentarca prihvatio da radi film "Hari Haft" (sada se zove "The Survivor" - prim. aut) Berija Levinsona i mislili smo da ćemo da snimimo ceo taj proces nastanka scenografije, da vidimo Kreku dok stvara. Međutim, taj materijal ne možemo da prikažemo jer Levinsonov film još nije izašao. Ja se iskreno nadam da će Kreka biti kandidat za Oskara jer čujem da je film odličan - otkrila je Jadranka Blanuša.Od nje smo saznali da su, uz ovaj dokumentarac, u planu i TV serija i izložba o Kreki, ali da još nije poznato da li će to uspeti da realizuju.- Kad budu videli film možda će se neki ljudi zainteresovati i za TV seriju i za izložbu. Ispada da ovo nisu komercijalni filmovi i nemaju mnogo prostora, kada tražite (finansijusku) podršku - navela je ona.Podsetimo, Emir Kusturica je januara 2018. u okviru pratećeg programa Kustendorfa upriličio izložbu Krekinih radova.https://www.youtube.com/watch?v=gDtyxfKyBx0