Pretili su mi da će me ubiti, i morao sam decu da zaštitim i odem u Ameriku: Šta otkrivaju Naumovi memoari

Dnevničko-memoarska knjiga "Čekajući smrt u Ičićima ili kako umiru drugarstva" Nauma Panovskog predstavljena je danas u UK Parobrod. Makedonski reditelj, scenarista, dramaturg, publicista i profesor, koji je doktorirao na Univerzitetu Teksas a tokom plodne karijere postavio više od 70 predstava u bivšoj Jugoslaviji, Evropi i SAD, gde živi više od tri decenije, autor je neobične autobiografije koja je nedavno izašla u izdanju Udruženja za kulturu povezivanja Most Art Jugoslavija-Zemun.

O autobiografskim sećanjima umetnika, o zemlji koje više nema i događajima iz Skoplja, Beograda, ostalih krajeva bivše Jugoslavije, ali i Amerike, prevashodno Vašingtona u kojem je već decenijama nastanjen, osim autora Nauma Panovskog, govorili su izdavač Dragan Stojković, reditelj Lordan Zafranović, sarajevski reditelj Gradimir Gojer, Filip David, a moderator razgovora bila je Katarina Lazić, urednica književnog programa u ovoj ustanovi kulture.Naum Panovski je istakao da knjiga "Čekajući smrt u Ičićima ili kako umiru drugarstva" ne bi bila moguća bez osobe koja je odredila njegov život - MirjaneMiočinović, nekadašnje profesorke na FDU. Miočinovićeva, pozdravljena toplim aplauzom, poklonila se publici.

Ali, Panovski je pomenuo još dveMirjane ili Mire, glumice o kojima je i pisao u knjizi, a koje više nisu među nama.- Jedna je Mira Furlan, s kojom sam se družio u Americi, a druga je Mirjana Vukojčić Sekana, kojoj dugujem puno zbog spomena na zajedničkog profesora Matu Miloševića. Ova knjiga je zbir raznih komentara, beleški, a rezultat je mog neverovatnog vezivanja za Vilu "Minc" u Ičićima kraj Opatije.Tamo je prvi put boravio kao klinac, kao dete dramske grupe, i kada ju je video posle mnogo godina, 2006. to zdanje, koje je bilo topli dom svima onima koji imaju potrebu da se sklone, raspadalo se…- Može se to videti i kao metafora raspada Jugoslavije. A i danas se nalazi u ulici sa "čudnim imenom" Maršala Tita.

Postoji mnogo ljudi koji su uticali na ono što je tokom bogate karijere Panovski radio, i da je sve krenuo da ih pobrojava knjiga bi imala hiljadu strana.- Želeo sam da ispričam zato priču o onima koji su mi najdraži. Retki su danas glasovi koji drže do integriteta, preovlađuje licemerje i zato smo tu gde jesmo. Knjiga je pisana, ne sa namerom da promeni svet,većda bar nekog pomeri, da mladi vide da je nekada svet bio drugačiji. Imamo danas zemlje patuljke koje su nastale posle raspada SFRJ i svuda je isto, od Slovenijedo Makedonije. Nacionalizam divlja, ali nadam se da ćemo jednoga dana videti horizont nade, mada verovatno to neću doživeti. Nekima će zato, možda, knjiga biti ostrašćena. Ali, jutros sam dobio poruku iz Skoplja od jedne novinarke koja mi je rekla da mi je knjiga žilet!Sarajevski reditelj Gradimir Gojer podvukao je da knjiga na autentičan način govori o jednom vremenu, uzčinjenice koje su toliko ubojite da se neminovno susretnete sa svim bolestima društava na ovim prostorima.

- Ovo je inventar teatarskihdrugovanjakoja su prekinuta. Čitajući knjigu shvatite koliko je Naum znalac, a mi smo danassuočeni s ogromnomkoličinomnekompetentnosti u svim oblastima. Uspeo je kroz knjigu da vrati dostojanstvo teatarskoj profesiji, on poštujeautoritete koji su se danas izgubili. Stranice o reditelju, glumcu, profesoru Mati Miloševiću trebalo bi da budu uzor svima. A evo i ovde prisutna Mirjana Miočinović bi svima trebalo da bude uzor. Sve te stranice posvećene njima shvatite koliko bi teatar trebalo da imaznačaj - ocenioje Gojer, priznajući da dok je čitao "Čekajući smrt" sve one beleške o Beogradu ponukale su ga da doživi ovaj grad s najlepše strane, negde između nostalgije i boemskog pristupa životu.

Bez obzira što se Beograd promenio u odnosu na doba mladosti autora, Naum Panovski naglasio je da ovaj grad i dalje ima nešto…- Beograd je bio centar sveta, centar kulture. Pa, imali ste i imate Bitef, Bemus, Sajam knjiga, Fest, da ne govorim o otvorenosti kafana u kojima smo mi učili o demokratiji. Sve je to ono što ovom gradu daje specifičnu težinu.

Izdavač Dragan Stojković naveo je da su istorija, Jugoslavija, zemlja koja se raspala teme koje preovlađuju u knjizi:

- Dok čitate knjigu čoveka koji je iz Makedonije, a životni put ga je vodio preko Opatije, pa Beograda dokaz je da i danas to društvo, ne država postoji. Kulturne, privredne, organske veze ljudi i dalje opstaju. Neporeciva je to činjenica, iako te zemlje odavno nema.

O mnogim pipavim i bolnim sećanjima piše Panovski u ovoj memoarskoj prozi. Primera radi, o političarima bivše Jugoslavije Vladimiru Šopovu, njegovom prijatelju, i Azemu Vlasiju, s kojima je jedno vreme živeo zajedno u Beogradu. Ili o tome kako su mu, posle povratka u Makedoniju nakon studijskog boravka u Americi, u Skoplju "radili o glavi":

- Pretili su mi da će me ruka VMRO stići i zato sam napustio Jugoslaviju i otišao u Ameriku. Pretili su da će me ubiti i nakon toga mi podići spomenik u centru Skoplja. Znao sam da ne smem da dozvolim da moja deca žive takav život - ukazao je Panovski.

Piše i o pogibiji svog prijatelja Milana Milišića tokom bombardovanja Dubrovnika 1991. Ili o tome kako je komunistički režim, dok je studirao tadašnju Akademiju za pozorište i film, prognao Lazara Stojanovića zbog filma "Plastični Isus":

https://www.youtube.com/watch?v=sdZPPGBJo6s- Fascinantno, dramsko, autentično je kako je Naum ispisao priču o tome kako je režimpresuđivao onima koji su imali, po meni, nomalne ideje. Naročito detalj s komunističkom funkcionerkom, koja ga permanentno štipa na sastanku na Akademiji da bi govorio prorežimski za zabranu i osudu "Plastičnog Isusa" Lazara Stojanovića i njegovog profesora SašePetrovića.

Panovski je u knjizi vrlo oštar i prema svojim kolegama umetnicima Slobodanu Unkovskom ili Radetu Šerbedžiji, a naročito prema Milču Mančevskom, pominjući njegov "američki osmeh":

- Iako sam Mančevskom pomagao na početku karijere, vrlo brzo sam shvatiošta je sve ubrljao kao ličnost i umetnik. Ali, prelazio sam prekotoga neželećiništa da pričam. Međutim, kad sam video kako je zloupotrebio mladudevojku u novom filmu "Kajmak", morao sam nešto da napišem. Iako priča kako nema ideologije u njegovim filmovima, Milčo je generator primitivizma i narodnjaštva u Makedoniji - ocenio je Panovski.A govoreći o Unkovskom, ili kako ga zovu u Skoplju - Unče, priznao je da ga u nekoliko navrata provlačikroz knjigu. - Nikad ga nema tamo gde treba da ga bude i nikad ga nema kad nekome treba da se pomogne. Kad je Mira Furlan rekla da odlazi odavde u Ameriku, rekao joj je da će je to “napraviti boljom ličnošću“. Nijereagovao što će muglavnaglumica u "Pozorišnim iluzijama"otići i posle samo 15 dana ju je zamenio, i nikad joj se nije javio. Previše je Unkovski popularan da bih dirao u taj mit, ali on je, što kažemoj prijatelj Lordan Zafranović, samo realizator.https://www.youtube.com/watch?v=GaLNRmCketgA prozvani Lordan ocenio je u video poruci da je "Čekajući smrt" stilski specifičan i uzbudljivroman jer je "Naum uspeo da evocira starijim čitaocima sve ono što su prošli":- Ovo je onošto bi ovi novi vladaoci nazivalinostalgijom. Oseća se zaista nostalgija za onom starom zemljom, ali iza nje su razočarenjazbogkrvavog raspada, kojim je pogaženo ljudsko dostojanstvo. Dramatičnesudbine su ispisane, ičovek oseća tugu dok čita. Ali, i nadu. Iako, da citiram naslov, "čeka smrt", mislim da, ipak,čeka novi život koji će promeniti stanje stvari. Nova svetlostće doći - naveo je reditelj, napomenuvši koliko mu je dragoceno prijateljevanje s Panovskim:- Svake večerija iz Praga, a on iz Vašingtona pričamo. Iti naši razgovori su meni uvek toplautehauprkos svim mukama iproblemima koje obojica imamo.Recenzent knjige Filip David, koji se takođe uključio u promociju putem video poruke, objasnio je da, iako jeteško odrediti žanr,opet deloveomazanimljivo.

-Možda bi se, da se pozovemo na naslov, mogla odrediti ikao knjiga o tome kako je umrla jedna zemlja. Naumova knjiga je o prošlosti, ali io nama, o onomešto nam se događa. Ako samo pogledamo izuzetnuličnost Nauma, koji je rođen i odrastao u Makedoniji, studirao u Beogradu, na FDU i postao profesor u SAD, iz njegovebiografijemožemo sagledati šta se desilo u Jugoslaviji ikako je došlo do njenog rasturanja. Ovo kao da jeizveštaj o onomešto se događalo i tragičnimsituacijama u zemlji koja se raspada. Piše i o zanimljivimličnostima koji je sretao tokom života. Istovremeno je učesnik i svedok,a svojimuspehom i značajem pridružuje se plejadi ličnosti o kojima piše u knjizi. U njoj ćete naći sve ono što život znači - poručioje David.Bonus video: Lordan Zafranović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=lordanzafranoviconediarnericisvomfilmugp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3183323"]