Preminuo umetnik koji je tkaninama obgrlio Rajhstag

Vest o njegovoj smrti objavljena je na Tviter profilu i na zvaničnom sajtu umetnika. Uzrok smrti nije naveden."Hristo je živeo punim plućima, ne samo da je sanjao naizgled nemoguće, već je to i ostvarivao. Umetnički radovi Hrista i Žan-Klod zbližavali su ljude kroz zajednička iskustva širom sveta a njihv rad nastavlja da živi u našim srcima i uspomenama", piše u obaveštenju.https://twitter.com/ChristoandJC/status/1267169578599186432Kako javlja AP, Hristo je, zajedno sa pokojnom suprugom Žan-Klod, radio na ambicioznim umetničkim projektima koji bi nestali ubrzo po nastajanju. To je, najčešće, podrazumevalo obmotavanje u tkaninu velikih građevina i površina ili instaliranje brojnih identičnih predmeta. Recimo, 2005. su u njujorškom Central parku postavili preko 7.500 vinilnih kapija, 1995. "umotali" su nemački Rajhstag, u projektu "Kišobrani" iste godine podigli su 1.340 plavih kišobrana u Japanu i 1.760 u južnoj Kaliforniji. Obmotavali su i Novi most u Parizu, Umetničku halu u Bernu i rimske zidine u Italiji.U obaveštenju povodom smrti, navedeno je da će poslednji projekat koji je Hristo planirao, umotavanje Trijumfalne kapije, biti sproveden u septembru. Od jula do oktobra Centar "Žorž Pompidu" organizovaće izložbu posvećenu Hristu i Žan-Klod.

Hristo Vladimirov Javašev rođen je u Bugarskoj 1935. gde je završio Akademiju likovnih umetnosti. Potom je živeo u Pragu, Beču i Ženevi. U Parizu je 1958. upoznao Žan-Klod Denat de Gijebon, umetnicu rođenu istog dana i godine (13. juna 1935) kad i on i, prema njegovim rečima, "istog trenutka" postali su životni i umetnički partneri.Hristo je i pre toga već umotavao manje predmete, poput kola i nameštaja, ali kada je počeo da radi sa Žan-Klod, njihove instalacije su se višestruko uvećale. Međutim, radove je sve do 1994. potpisivao samo Hristo. Tek nakon toga i Žan-Klodin doprinos je obelodanjen svetu. Tu odluku doneli su zajedno i svesno jer je, rekli su, dovoljno teško i za jednog umetnika da stvori ime za sebe.Preselili su se u Njujork 1964. gde su, kako su voleli da kažu, bili nelegalni stranci u nelegalnoj zgradi u Sohou. Na kraju su tu zgradu kupili a Njujork zvali svojim domom do kraja života.

Ključna godina u njihovoj karijeri bila je 1968. kada su napravili tri umotane instalacije: fontanu, srednjovekovni toranj i Umetničku dvoranu. Sledeće godine su napravili "umotanu obalu" – 2400 metara australijske obale prekrili su sa 93.000 kvadratnih metara tkanine i 56.327 metara konopca, a onda su umotali i Muzej savremene umetnosti u Čikagu.Iako su njihove instalacije upošljavale mnogo radnika i privlačile brojne turiste, desila se i jedna nesreća. Nakon što je jedan posetilac poginuo prilkom posete Kišobranima, Hristo je izjavio: "Živeću sa tom tragedijom do kraja živiota".

O svom najambicioznijem projektu, obmotavanju Rajhstaga, Hristo je izjavio da je njegovo prekrivanje sklonilo sve ukrase, skulpture i dekoraciju i samim tim "istaknuta je sva veličina arhitektonskih proporcija. Ali, naši umotani projekti nisu čvrste zgrade, oni se kreću sa vetrom, dišu. Tkanina je veoma senzualna, poput kože".Zajedno su finansirali sve svoje projekte (primera radi, "Kišobrani" su ih koštali 26 miliona dolara). Nikada nsiu prihvatali donacije ili stipendije. Novac su zarađivali prodajom pripremnih crteža, kolaža, maketa i litografija, kako bi "sami finansirali svoje snove".- Volim da budem apsolutno slobodan, totalno iracionalan i bez ikakvog opravdanja za ono što volim da radim. Neću dati ni santimetar svoje slobode ni za šta na svetu - rekao je Hristo jednom prilikom.Žan-Klod preminula je 2009. u 75. godini od aneurizma u mozgu.