0
Književnica Gordana Kuić, autorka devet romana i dve zbirke priča, preminula je u Beogradu u 81. godini. Sahrana Gordane Kuić biće 19. januara u 14.30 sati na Novom groblju u Beogradu, preneli su portalu SEEcult.org njeni prijatelji.
Rođena u Beogradu 1942. godine, Gordana Kuić završila je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta i Hanter koledžu u Njujorku.
Radila je kao savetnik za engleski jezik u američkoj ambasadi u Beogradu, kao konsultant u AYUSA International u Beogradu, i kao administrator za engleski jezik u istočnoj Evropi i za humanitarnu pomoć bivšim jugoslovenskim republikama u Soroš fondaciji u Njujorku.
Objavila je romane “Miris kiše na Balkanu”, “Cvat lipe na Balkanu”, “Smiraj dana na Balkanu”, „Duhovi nad Balkanom”, “Legenda o Luni Levi”, „Bajka o Benjaminu Baruhu”, “Balada o Bohoreti”, “Roman u slikama” i “Roman u pričama”, piše SEEcult.
Takođe, objavila je dve knjige pripovedaka “Preostale priče” i “Sa druge strane noći”.
Prema njenom romanu „Cvat lipe na Balkanu“ snimljena je TV serija, u režiji Ivana Stefanovića.
Takođe, prema romanu „Miris kiše na Balkanu“ snimljeni su TV serija i film, u režiji Ljubiše Samardžića.
U dramatizaciji Nebojše Romčevića napisana je drama „Miris kiše na Balkanu“, koja je premijerno izvedena 2009. u Madlenijanumu.
„Miris Kiše na Balkanu – balet o Riki“ premijerno je izveden u Sarajevu 1992, te u Beogradu iste godine na BEMUS-u.
Prema rečima Gordane Kuić, počela je da piše tokom ranih osamdesetih godina 20. veka – ne da bi postala pisac već sa željom da ovekoveči život pet izuzetnih žena – sestara Salom, odnosno svoje majke Blanke i tetaka, Laure, Nine, Klare i Rifke.
Dogodilo se da je preko njih u svojoj prvoj trilogiji ispričala priču o sefardskim Jevrejima Sarajeva, Bosne, pa i Balkana u trajanju od jednog veka.
O tome je, kako je svojevremeno navela, saznala tek kada je pročitala recenziju Davida Albaharija.
Smatrala je i da nema većeg priznanja od čitanosti.
Čitalačku publiku niko ne može nasilno privući bilo kakvom medijskom kampanjom, kritikama, reklamom, niko ne može naterati na izbor onoga što će čitati.
“Publika je nepotkupljiva. Samo zbog nje moji romani traju. To trajanje je potvrda vrednosti. Drugim rečima, ako se moji romani budu čitali za sto godina, značiće da nešto vrede, mada u tome, nažalost, ja neću moći da uživam”, navela je Gordana Kuić na svom sajtu.
Gordana Kuić dobila je nagradu Žensko pero za 2006. godinu, nagradu za najbolju prozu Banjalučkog sajma knjiga za sabrana dela i nagradu Izdavača i knjižara BIH za 2010. godinu.
Njeni romani prevedeni su na francuski, engleski, poljski, makedonski, slovenački, italijanski, nemački, španski i hebrejski jezik.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
