(Post)apokaliptične svetlosti pozornica: Objavljena selekcija 69. Sterijinog pozorja

- U procesu selekcije programa 69. Sterijinog pozorja, pogledala sam oko sedamdeset predstava iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Mađarske i Srbije, od kojih je napravljen konačan repertoar koji čini sedam predstava u Takmičarskom programu i tri u Međunarodnoj selekciji „Кrugovi“. Prioritetan kriterijum u izboru predstava bio je njihov umetnički kvalitet, vrednosti dramskih tekstova, režije, glume, muzike, scenografije i kostima i sve ostalo bilo je podređeno tome ‒ geografsko poreklo dela, opšte tematske odrednice programa, produkcijski uslovi izvođenja – obrazložila je Ana Tasić i dodala:

- Ovogodišnji Takmičarski program specifičan je po tome što sve tri praizvedbe savremenih originalnih dramskih tekstova, Milana Ramšaka Markovića, Tanje Šljivar i Vide Davidović, dolaze iz pozorišta van Srbije ‒ iz Кranja i Ptuja („Кišni dan u Gurliču“), Varaždina („Režim isceljenja“) i Banja Luke („Mali ratovi i kabine Zare“).

Ovu činjenicu treba, pre svega, shvatiti kao afirmaciju srpske drame i potvrdu misije Sterijinog pozorja da promoviše domaću dramaturgiju i izvan granica naše zemlje, naglasila je selektorka.

- Selekcija je uvek odraz produkcije, program festivala ne može ići kvalitativno dalje od mogućnosti repertoara pozorišta, a oni su ove sezone u Srbiji, odnosno između 20. marta 2023. godine i 20. marta 2024. godine, bili vrlo skromni, u kvantitativnom ali i kvalitativnom pogledu umetničkih vrednosti produkcije savremene originalne domaće drame (oko deset predstava). Posmatrajući u celini produkciju domaćih tekstova u Srbiji, i ove sezone je nastavljen trend dramatizacija romana i drugih književnih dela (oko petnaest predstava), zatim autorskih projekata, čiji su tekstovi nastajali u radionicama sa glumcima, ali i prema motivima filmova, i naravno, bilo je više ili manje savremenih tumačenja našeg dramskog nasleđa (oko dvadeset predstava).

Osim tri navedene praizvedbe originalnih savremenih dramskih tekstova, u Takmičarski program ulazi i autorski projekat Andraša Urbana „Bilo jednom u Novom Sadu“, koji preispituje smisao i funkcije pozorišta u savremenom društvu, u kontekstu istorije Novosadskog pozorišta.

- Na repertoaru će se naći i adaptacija drame „Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878“ Albine Podgradske, iz druge polovine devetnaestog veka, koja je ovom prilikom prvi put izvedena u Narodnom pozorištu u Subotici, u zaista nesvakidašnjoj režiji Anđelke Nikolić. Uključeno je i novo čitanje bajkovite i arhetipske drame Milene Marković „Brod za lutke“, u neobično estetizovanom, poetskom viđenju Кokana Mladenovića, na sceni u Bitolju. I na kraju, ali svakako ne najmanje važno, u Takmičarskom programu biće izvedena i nova dramatizacija Selenićevog romana „Očevi i oci“ Кate Đarmati (Narodno pozorište u Beogradu), u takođe istraživačkoj, postdramskoj formi reditelja Veljka Mićunovića, kojom se traže savremeni i svevremeni odgovori na pitanja o generacijskim sukobima i nasleđu (ratne) prošlosti – istakla je Tasić.

Posebno je izdvojila vrednosti predstava „Tiho, tiše“ (Beogradsko dramsko pozorište), „Šta će biti sa svima nama“ (Narodno pozorište Toša Jovanović, Zrenjanin) i „Ništa nećemo zaboraviti“ (Pozorište „Bora Stanković“, Vranje), koje su, kako je rekla, bile prve „ispod crte“, a takođe su intrigantni i angažovani odrazi borbi savremenog čoveka u iskorenjavanju različitih oblika društvenih i ličnih represija i nejednakosti.

Međunarodni program „Кrugovi“ čine tri vredne predstave iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

- To su „Moji tužni monstrumi“ (Gradsko dramsko kazalište Gavela, Zagreb), „Crvena voda“ (HNК Split) i „Ljubičasto“ (Кamerni teatar 55, Sarajevo), tematski međusobno bliske u pogledu dramatičnih, trilerskih, epskih i tragikomičnih odsjaja ličnih i političkih razdora u savremenoj istoriji eks-jugoslovenskog prostora.

Slogan 69. Pozorja „(Post)apokaliptične svetlosti pozornica“ u najvećoj meri se odnosi na predstave koje su donele praizvedbe savremene drame, ali zapravo sve produkcije, i u Takmičarskom programu, i u „Кrugovima“ komuniciraju sa njim u većoj ili manjoj meri, podsetila je Ana Tasić.

- Ovaj slogan odražava potrage protagonista za delićima razdrobljenih identiteta u (post)apokaliptičnom vremenu, posle košmara ili u košmaru koji i dalje lokalno i globalno živimo, nakon oporavljanja od eks-jugoslovenskih ratova, tranzicija, pandemije. Drugim rečima, iz apokaliptične faze nismo još izašli, nismo se prevezli na drugu stranu reke, metaforično rečeno, nismo stigli u post fazu. Radnje i životi likova u predstavama koje ćemo videti na ovogodišnjem Pozorju odražavaju ovakvo vreme, distopiju sumorniju od Orvelovih vizija, ne odustajući od potrage za svetlima u skoro mrklom mraku. A bez svetla nema umetnosti, pozorišta koje se uvek rađalo iz potrebe za pronalaskom neuništivog jezgra, onog koje blista na kraju tmine – zaključila je selektorka.

Na današnjoj konferenciji za medije najavljen je i bogat prateći program 69. Sterijinog pozorja u okviru kojeg će se održati 17. Međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i tatrologa na temu „Pozorište i politička korektnost“.

Bonus video: Poznato kada će se pozorište "Boško Buha" konačno vratiti u svoju zgradu