Piše Željko Hubač: Zašto su se desili protesti?

Piše: Željko HubačDa bismo se bolje razumeli, kada govorim o ljudima koji učestvuju na protestima, mislim isključivo na one demonstrante koji počnu da se okupljaju negde oko 18 časova i koji su tu na ulici sve do časa kada neki drugi, čudni ljudi, kojih se odriče i vlast i opozicija, a koji i pored svog "apatridskog" statusa postoje i imaju vrlo jasno vidljiv komandni lanac, počnu nespontano, tj. po komandi, da prave nerede i haos koji, gle čuda, odgovara samo protivnicima protesta, politički naravno, ne zdravorazumski, jer koga još pitanja razuma zanimaju kada je prilika da se ušićari neka politikantska dobit...A činjenice su neumoljive, ma kako ih ignorisao onaj kome one ne idu u korist. Naime, upravljanje pandemijskom krizom bilo je svih ovih meseci unazad u raljama želje političke oligarhije da održi izbore.Počelo je sa potcenjivanjem opasnosti po zdravlje građana retorikom "najsmešniji virus, šoping u Milanu, rakijom protiv korone", što je ustvari bila "kozačka" ikonografija rečenice koja je dominirala tadašnjim političkim spektrom: "Izbori neće biti odloženi".Tako sigurni da izbori neće biti odloženi, ušli smo u krizu nedovoljno pripremljeni, a "vlasnici vlasti" su ignorisali apele lekara da nemaju zaštitnu opremu, ono što su na početku krize svi u zdravstvu videli svojim očima, i na vrhuncu te ibijevske igre uhapšena je novinarka koja je iznela - činjenice! I izbori su, fala Bogu, odloženi.Odgovor na pitanje zbog čega nismo ušli pripremljeni u krizu nismo dobili. I svima nama, koji smo svojim očima videli da nema maski, alkohola i asepsola u apotekama, da čak ni "Domestosa" nema u rafovima prodavnica, "vlasnici vlasti" rekli su - svega ima!A kad je oprema najzad kupljena, što sa stanovišta zdravog razuma itekako pozdravljam i cenim, kada se pristupilo jedinom mogućem scenariju suzbijanja već razbuktale epidemije virusa koji se nije uplašio ignorisanja, naprotiv - onda se ponovo krenulo u predizbornu kampanju?!Za potrebe novog termina održavanja izbora, proglašena je pobeda nad virusom i mere prevencije su, od kineski rigidnih (ali zaista potrebnih, s obzirom na pomenutu nepripremljenost na početku krize) postale liberalnije od onih u Švedskoj. Granice su otvorene, baš kao i noćni klubovi i bazeni, organizovane su utakmice pred prepunim tribinama, žmurilo se na činjenicu da vrlo mali broj ljudi nosi maske u prepunim autobusima GSP-a, a sve je to začinjavano izjavama skoro svih odgovornih – da je „virus oslabio“.Ali nakon izbora, odjednom, takoreći preko noći, situacija je postala ozbiljna. I ko je bio kriv za tu situaciju? Građani, naravno, kažu "vlasnici vlasti". Oni isti kojima je član vladinog Kriznog štaba rekao da sada imaju jedinstvenu priliku da se zaraze, oni kojima su "vlasnici vlasti" u izbornoj noći pokazivali da mogu „zgungulisani“ (da prevedem ko ne razume – u velikoj gužvi) uz trubače u zatvorenom prostoru da se ljube i grle, oni kojima su, pogrešnom odlukom te famozne „struke“, bili dostupni splavovi, noćni klubovi, stadioni, politički mitinzi...I nakon svega, uz pretnju i bez imalo empatije, predsednik je, mimo svojih nadležnosti, objavio zatvaranje studentskih domova i uvođenje policijskog časa.E, zato su se desili protesti. U nevreme, koje nisu odredili oni koji su rešili da protestvuju, već oni koji su zdravstveno stanje građanstva podredili izborima! Građani su izašli da protestvuju protiv svih političara kojima su ti izbori bili važniji od njih.(Autor je dramski pisac i dramaturg)