Termin "teatar apsurda" nameće mi se kao jedini mogući naslov ovog teksta. Izraz podrazumeva situacije kad se čovekovo postojanje stavlja pod ?; kad jezik među ljudima gubi smisao; kad nas nevidljive sile pretvaraju u marionete; kad se komedija meša sa stravičnim i tragičnim; kad zavere pobeđuju razum...
Osam milijardi ljudi gleda uživo ovaj rat u Ukrajini svesno nesagledivih posledica po mir, opstanak planete, pretnje glađu i smrzavanjem, ekonomskim krahom i neviđenom izbegličkom krizom… A nema lidera sposobnih da zaustave bezumlje. „Civilizacija koja odluči da zatvori oči pred svojim najvažnijim problemima je obolela civilizacija“, govorio je Eme Sezar, borac za ljudska prava u „Raspravi o kolonijalizmu“. „Čovečanstvo, privremeni stanar što pluta prema bezdanu nespreman da zaustavi sebe i svoje smouništenje… civilizacija koja živi od lukavstva i prevara je nestala civilizacija ili biste bar tako mislili kad biste uopšte mislili… la chute – pad, promašaj, zamor životne sile“ – napisao je stogodišnjak Lorens Ferlingeti u svojoj i biografiji sveta 20. i 21. veka, „Mali dečak“ (Geopoetika, 2022).
Generacija najboljih novinara umire prerano, pred našim očima od pritisaka, od stersova, od nemoći da razumom zaustave smouništenje. Posle danima najavljivanog duela medijskog mogula i ekologiste ostaje samo gorak ukus, dokaz poraza komunikacije. Kao što je povod tog neuspešnog dijaloga – nasilje, primitivizam, najniži porivi koje polupismenim, izmanipulisanim gledaocima serviraju kreatori rijaliti programa, dokazujući nemoć da se zaustavi potonuće.
Farsa povodom najavljenih suđenja kriminalcima i njihovim pomagačima u organima reda i poretka rijaliti je u kome akteri menjaju uloge – optuženi postaju tužioci, stranački glasnogovrnici odbrana a najviši funkcioneri inspiratori nepočinstava – pa se više ne zna ko je ko, maske se navlače i padaju a zatečena publika ne stiže ni da zauzme stranu.
Tražim tumačenje ovolikog pada u dnevnicima Milovana Đilasa od 1989 – 1995, „Raspad i rat“ (Vukotić medija 2022). Istorijska figura, najveći evropski disident, proskribovani pisac, zatvorenik, intelektualac, muž, otac… piše o očajanju i mržnji, o beznađu i haosu, o groteski i tragedeji, o nestanku zemlje i krvavom građanskom ratu kao predvorju ovog našeg aktuelnog teatra apsurda. A onda, gotovo neočekivano, pred kraj te uzbudljive sage o nama nailazim na stranice Djilasove nezamislive ljubavi, na sentimente nezabeležene u muškim dnevnicima, na odu ženi, supruzi, majci, podršci, izvoru snage i razuma, na borbu za njen život koji ističe, na nezaborav koji je ona, Štefica, uz muža u svim pogromima, zaslužila.
Lekcija iz ljubavi kakvu do sada nisam čitala. Lek, izlaz, putokaz ka ozdravljenju?
Bonus video: Podcast Snaga Uma prof. dr Neda Todorović