Podeli
kolumna Maje Uzelac
Maja Uzelac, Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Ljudi su od postanja sveta igrali zajedno oko vatre - a nešto slično zabeležila je kao podsetnik i naša najuspešnija didžejn, Tijana T., tokom dugih ludih meseci bez posla. 

I zato ne zamerite onima koji će to i dalje raditi iako korona.

Kako su protesti pokazali,
ima stvari (okej, tom prilikom – ljudi) kojih se plašimo još više nego bolesti i smrti –
s odličnim razlogom takođe.

Psihička nestabilnost i slom mozga su jedna od tih stvari.
A sva ludila koja nas okružuju i svakodnevno uleću s idejom da prodru u naš sistem i da ga slome
Najlakše je
Jedino je izvesno
otresti plesom.

Sa znojem odlazi i bes, frka, zbun
Demoni gore u metaforičkoj vatri koja nas spaja

Kao devedesetih, kada nas je ples pregurao kroz prethodni pakao diktature
(vidi pod: Industrija)
Vraća se i ovaj put, da nas provuče kroz iglene uši još jedne jezive drame

Rejv nije mrtav, dakle.
Šta?
Negde, blizu vas,
ljudi igraju u polju.
Neko je doneo agregat
Neko pozvao ekipu
Neko rekao ajmo

Vrti se luđe
Igra se sumanutije
Nego ikad

Ove noći.

Nemojte biti ljuti na njih.
Ne spremajte linč.
.

Prepustite se ludilu trenutka.
Možda.
Tiho se raspitajte gde su.

Pridružite se.
Recimo.

Život na zemlji – još 5 minuta ili 5 milenijuma
Ko to zapravo zna.

Rejv u polju – sada
Ili nikad.
.

Toliko je jednostavno.

.

(Ovo je samo za vas koji ste redovnim čitanjem već senzibilisani za ovu vrstu diskursa)

Moram da pitam: Šta će vam zdravlje u ludnici?
(A gde nego tamo posle nepipanja negrljenja neizlaženja iz kuće danima nedeljama mesecima?
Jer, hm, na primer, u bolnicama i sirotištima u Švedskoj plaćaju ljude da grle napuštene bebe.
U suprotnom je dobra šansa da postanu psihopate. Švedsko društvo ne voli psihopate, to mu ne treba.
Srpskom, recimo…
…?)

___

>Za bizaran međutim očekivan slučaj da neko planira da me pozove na službenu odgovornost glede prikrivanja okupljanja, ovde svečano unapred izjavljujem da sam se sve šalila, izmislila i da dakle ovo gore ništa nije istina, nego ja to imam perverzne ideje i prljavu maštu.

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.
Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.
Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli

Komentari

Vaš komentar