Nema nikog ko je toliko brinuo o planetici kao ti. Svaki dan: kako je, šta radi i kako da joj pomognemo. I napustio si je, tu planetu, jedno 7 min. pre nego što je sve zvanično otišlo u qrac. Mislim da bi ti srce puklo da možeš sve ovo da vidiš.

–
Neke dobre osobine života:
Ne može dvaput da se umre.
.

Čemu služi godišnjica smrti? Poseta groblju? Često popovi uz sve to?
Da nas se podseti.
–
Da me podseti?
…
Kao da bih inače zaboravila.
–
Znači, nije to.

Služi da me pregazi. Da mogu da plačem naglas u ograđenom prostoru, bez zbunjenih pogleda i bez osude.

Jer to je ono što rade ljudi koji ne mogu da podnesu bol.
Osude te.

Ima, znaš, tih ljudi. Možda si ti jedan od njih, pa bzvz i objašnjavam.
Vide da plačeš, pa te gledaju užasnuto.
(Vide da se smeješ glasno, pa te gledaju isto tako, doduše.)
Ljudi koji se prave da umeju da se smeju. Ljudi koji se prave da umeju da plaču.
Ljudi koji jedva podnesu jači lahor.

E, a kad plačeš na godišnjicu, ne mogu ti ništa.
Civilizacija im je objasnila da se „tako valja“. Civilizacija ti je dala fore tih sat-dva.
Pa ti iskoristi svoj slot. Isplači šta imaš.
Jer, ako ti se desi za večerom u restoranu, ili na ulici pored mora…
s tobom nešto nije u redu.
Mora da nije.

Civilizovani ljudi umeju da progutaju šta treba.
Korisnici života savladali su izraze lica za sve prilike.
Oni nikad nisu slabi.
Ne kocka im se s reputacijom.

.

Čemu služe rođendani? Da kažeš svetu Tu sam još uvek.
Čemu služe Nove godine? Da sebi kažeš Ima još šanse.
Čemu služe godišnjice braka? Da kažeš Nismo se još razveli, čestitajte.

Zato što je sve to redom
Teško.

Izgurati.
Izneti.
Podneti.

I zato što se ne podrazumeva.

Sad, neko tome ume da se raduje.
Može da jede tortu i da uživa u tome što je puter a ne margarin, što je čokolada belgijska i malina sveža. Neko kaže vreme prolazi i sve je gore, ali ja sam sve bolji i ovi ljudi oko mene su dokaz za to.
I raduje se.
(Rituali kreiraju slike koje se pamte
jer odstupaju od dnevne rutine
Rituali učvršćuju veze između nas
Jer smo ih zajedno izveli)

Rituale ne treba shvatiti kao potvrdu da je sve u redu:
Rođendan nikad kao znak da si dovoljno dobar.
Novu godinu nikad kao naznaku da svet ima smisla.
Godišnjicu nikad kao dokaz da je brak uspešan.
Godišnjicu smrti nikad kao potvrdu da je život pre te smrti bio bajka.

Sve to uvek treba shvatiti kao priliku za pretres.
Raciju.
Uviđaj.
Možda poništenje.

Gde su panduri ekipa iz kraja.
I zajedno ste svesni toga da je svaki povod jbg
– dovoljno dobar za tortu.
Ili za farbanje jaja
U dugine boje.

.

I neko
Tako.

Rituale
Radosno
Rabi
Kao
Recke
Rezona
s
Raskršća.

A neko je svestan samo dana koji cure, samo mesa koje se raspada i bora koje se usecaju i ume samo da kaže samom sebi:
Prolaziš.
I onda gleda oko sebe
I uvek spazi nekog koga može za to da kazni.

Zato što je taj tu na primer.
I svedok je njegovih bolnih sranja.

Zato što ne može da zaustavi vreme
Za njega
Ili zato što neće da priča bajke
O večnom životu.

.

Ali

–

Probajmo s pričom o šansi
Da se ono što imamo
Od vremena što kvalitetnije otme

.

Ili

–
Da se o tome
Pričaju legende
Kad prođemo.

.

Šta ono
Beše
U početku

Beše reč.
…

Iz reči se samo i
Vaskrsava.
.

U šta god verovao.
…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.
Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.
Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.