0
Dobar dan, ja bih da naručim nešto pa da ga pokupim.
Izvolite.
Pileći batak, ako može da ne bude reš ali da ne bude ni živ. I imam jednu molbu za somun.
Recite.
Kad ga presečete, izvadite mu sredinu sa obe strane, a ostatak zagrejte na roštilju da hrska korica. Je l može?
Može, naravno. Šta ćete od dodataka?
Tartar sos i tucanu papriku, ako je ljuta.
Pa onako, ljuta je.
Onda stavite dosta te paprike.
Važi, dođite za petnaestak minuta.
Vidimo se.
Tog jutra ustao sam gladan kao vuk. Imao sam svoje razloge, znao sam zašto je to tako. Pileći batak bio je tačno onakav kakav sam poželeo i ja sam ga jeo hodajuću nogu pred nogu ka dnu Skadarlije, gde sam imao sastanak. Kod pijace sam imao još dosta vremena i doručka, pa sam šetao oko tezgi i jeo. Ispred mesare sam stao jer je u izlogu bilo pečenje, vruća prasetina. Znao sam da je vruća jer je pisalo na njoj, na mesu je bio masan papirić na kome crvenim slovima piše – VRUĆE.
U tom trenutku mi je ostalo hleba, ali ne i mesa, pa sam ušao i kupio jedan komadić pečenja. Kratak udarac satarom i vruće meso se našlo na dasci, pa u ostatku lepinje i onda u mojim ustima.
Izlazio sam iz pijace i jeo, prelazio sam ulicu u jeo i neposredno pre nego što ću sesti za sto u kafani gde je bio ugovoren sastanak, bacio sam papir u kantu i obrisao ruke i usta. Seo sam baštu kafane da popijem kafu na miru, dok ne počne sastanak. A onda su se oni pojavili.
Gladni, sa žutim kesama u rukama. U kesama je svima bila okrugla posuda s nečim crvenim, neki pasulj ili tako nešto, jedna posuda od stiropora s dve pregrade i vekna i po hleba. U svakoj kesi isto. Dolazili su iz Francuske ulice, tamo se dele takvi obroci onima koji nemaju. Ovi koji nemaju izgledali su svakako, a ja sam zapamtio neke.
Jedan sa štakama, leva potkolenica u gipsu, iz gipsa vire prsti na nogama. A prsti? Komadi drveta s komadićima crne žice na krajevima. U desnoj ruci drži i žutu kesu, deo crvene čorbe mu se prosuo po kesi pa stoji u jednom njenom uglu. To može da se pomoči. Onda zamalo da padne, posrnuo je, napravio nekoliko sitnih koraka, sapleo se o štaku i kako nije pao ne znam, sve se desilo jako brzo, ja sam stigao tek da ustanem sa stolice kad se on već sam izvukao i nastavio. Delovao je pijan, ili mamuran, ili da mu je svega dosta, ili je to sve isto u toj njegovoj situaciji.
Jedna grupica, tri muškarca i dve žene, glasno se smeju i komentarišu neki događaj kome su neki od njih prisustvovali. Troje pričaju uglas, a dvoje malo slušaju a malo ne, njima je hrana lepo složena u kesama, a ovo drugo troje svi imaju prosutu crvenu čorbu, i to na isti način, i svi oni isto, i isto kao čovek sa štakama. Dođe mi da pomislim da neki dobijaju ovako a neki onako, mada, to ne zna niko osim njih, ako i oni znaju.
A onda on, pa njih dvoje. On je već sedeo na klupi kad sam ja stigao, pre svih njih koji su se slili u ulicu. Ona je naišla posle glasne petorke. Dok je sa svojom kesom prilazila klupi na kojoj je on sedeo, on je ustao, pridržao joj kesu, pozdravili su se i seli. Malo su popričali, kratko, nekoliko reči, pa su izvadili svako svoju hranu iz kese, pa su izvadili kašike, svako svoju. Normalne kašike, metalne, ne okrugle nego više izdužene. Onda je on iz ranca pored klupe izvadio flašu s crnim vinom bez etikete, dve trećine flaše je bilo ispunjeno vinom. Ona se nasmejala a onda je on iz ranca izvadio dve čaše za crno vino, umotane u belu hartiju, staklene, videlo se kad ih je raspakovao. Ona se nasmejala i nešto rekla, ali ja ih nisam čuo, samo sam ih video. Usta je namestila tako nekako kao da je rekla – Oooooooooohhhh.
On im je sipao vino pa su jeli. Koliko sam video, nisu mnogo govorili. Držali su leđa pravo, u iznošenim garderobama, čisti, nisu prinosili glave kašikama nego kašike glavama. Imali su salvete i koristili su ih pre nego što bi popili gutljaj vina. On im je dosipao dok je bilo vina, a onda je spakovao čaše i flašu i izvadio flašu od dva litra piva. Pivo su pili iz flaše, i dalje polako jedući. Napravili su pauzu za cigaretu, jednu koju su podelili, pa su nastavili. Kad su završili, on je odneo đubre u kantu, pa su opet pušili, ovog puta svako svoju cigaretu. Mislim da su posle pili rakiju, tako je izgledalo po izrazima lica koje su pravili posle svakog gutljaja. Brzo je otišlo dosta rakije. Biće gladni brzo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare