0
Prebacio sam se s bazena u teretanu. To je pod istim krovom, visokim, ali ipak nije u istoj prostoriji. Deli nas staklo, nas iz teretane i plivače.
U stvari, uzeo sam mesečnu kartu za bazen i teretanu zajedno, ali nijednom nisam otišao na bazen, jer nemam pojma, osladila mi se teretana, ali ići ću, rekao mi je lekar da idem bar četiri puta mesečno. Taj isti lekar mi je radio test opterećenja i još neke testove i rekao mi je da sam u odličnoj formi, imajući u vidu moj stil života. Kad sam sve te njegove grafikone i objašnjenja preveo na običan jezik, ispalo je da moram da vežbam zauvek, i to ne da bih se takmičio u nekom sportu nego da bih se takmičio u životu, da bih živeo. U neku ruku i nije mi loš ishod tih njegovih pregleda, mogao je da mi kaže i da je kasno, da nema potrebe da ustajem pre sunca i pre doručka vežbam najmanje jedan sat i tako najmanje pet puta nedeljno, i da pijem kozju surutku i i da umesto škembića, čvaraka, papaka, svinjskih vratova i takvih stvari pređem na avokado, brokoli, čia semenke i čaj od lekovitog bilja broj 13. Mogao je da mi kaže da sam sve upropastio da mogu mirno da sedim u kafani i čekam da mi klone glava, kao da dremam ili da spavam, ali nije.
Uopšte nisam planirao ovo sve da vam napišem ali tako je ispalo. Iz teretane se vidi bazen, sa kardio sprava se vidi skoro ceo olimpijski bazen. Ne vidi se prvih nekoliko metara, tako je organizovan prostor. U tih nekoliko metara nalazi se paltofma koja je, mislim, visoka 120 centimetara. Posle toga ide ograda i ostatak bazena je za slobodno plivanje. Ovaj ograđeni je za sve koji imaju neka posla tamo, a tamo imaju posla oni koji uče da plivaju, povređeni sportisti koji hodaju kroz vodu i razni drugi ljudi kojima je važno da mogu da stoje a da im glava bude iznad vode.
Kad sam jutros stao na svoju kardio spravu da na njoj provedem 45 minuta, bazen je bio prazan. NIje bilo žive duše, a to nije tako čest slučaj. To je bio penzionerski termin i svi penzioneri su otišli u bazen pod balonom, a ovaj je bio preda mnom bez ljudi, s mirnom vodom. Nisam nikad video bazen s tako mirnom vodom. To je možda do mene, ali nije mi se pogodilo. Toliki bazen a kao da je napunjen uljem, a ne vodom. Plave pločice i crne pločice, bez talasa i talasića, skoro bez ijednog pokreta, sve se provide, mogu da zamislim šta god mi padne na pamet a ja ne zamišljam ništa, gledam prazan bazen bez pokreta, bez vidljive igre svetlosti i ne znam da li uživam ili me to palši. Nema racionalnog razloga da me to plaši ali opet, nije ni da nema, krhko je naše postojanje, nikad se ne zna šta može da bude okidač za nešto veliko. Dobro, nisam se uplašio ali nije mi bilo ni najprijatnije na svetu. Ne znam zašto, zato vam i pišem ovo da bih video da li ću nešto da shvatim iz toga. Ništa ne shvatam, ispred mene je samo ogromna količina vode koja me podseća na pesmu, ili na prostor za pesmu.
Sišao sam sa svoje kardio mašine i otišao da dižem tegove. To mi doktor nije preporučio ali imam i ja dušu. Tegove obavim za pola sata i to ne računam u propisani trening, to je za mene, i onda se vratim na svoju kardio mašinu da uradim još 15 minuta. Kad sam se vratio, imam šta da vidim. Talasići po celoj površini bazena. Pomislio sam da je sve u redu, da rade neki filteri ili nešto već, i bazen mi je izgledao mnogo bezopasnije nego malopre. Međutim, kad sam se namestio tako da vidim celu površinu bazena, u ograđenom delu jedna devojčica je učila da pliva. Ovo joj nije bio prvi put, videlo se. Nespretno je zamahivala rukama i nogama, ali po nekom sistemu, pokušavala je sva četiri poznata stila plivanja i nijedan joj nije išao osim što se održavala na površini i što je pravila talasiće koji su se širili bazenom, do svih krajeva i onda se vraćali do njenih ruku, nogu, do njene glave, do njenog svega što ima i što je održava na površini.
Nisam ništa shvatio, da vam pravo kažem. Uradio sam svojih sto godina vežbanja, kao i svakog jutra, i krenuo kući. Usput sam se opet setio da je danas rođendan jednom mom drugu, i to mu je prvi rođendan koji doživljava bez svoje žene, jer je ona umrla između njegova dva rođendana, kao što valjda svako ko umre, umre između dva nečija rođendana, nekog ko je preživeo.
Bonus video:
Koeljo, najčitaniji pisac modernog doba
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare