Ivan Tokin, Foto:Nemanja Špoljarić

Je l ti to pišeš na Novu? Za portal? To si ti, a? E ja sam Milan Radović iz Beograda, treća generacija zidara, i pitao sam se kako te neko ne prebije, ali veliki si, veliki si, ne isplati se rizik izgleda. Kako što da te bijem?

Ja kako se osećam? Jesi ti normalan? Osećam se odlično eto kako se osećam, nikad bolje mi nije bilo u životu. I ti bi sad da mi menjaš nešto. Mene zoveš na rakiju? Pa ti dečko stvarno nisi normalan. Ajde da idemo na rakiju.
(Milan, 52, naizgled nezgodan čovek)

Gladna sam. Nisam jela od juče, doručkovala sam i otišla da kupim novi telefon i više se nisam setila da jedem. Vidi ga. Na ugovor sam ga uzela, na dve godine, a mislila sam nema šanse da bilo kod u životu kupim novi telefon. Stalno dobijem od sestre njen stari,i nije da se žalim, sve su to super telefoni, ali ja sam htela da ga nikad niko nije koristio, da svaka ogrebotina bude moja, razumeš. I maska i zaštitno staklo, i osiguranje sam uzela, jer imamo i najmlađu sestru, njoj ništa lakše nego da razbije telefon. E i povećaju mi platu u petak i ja u subotu pravo po telefon. Cela povišica će da mi ide na ratu i paket, ali nema veze, srećna sam. Pa da, lep je, jeste, mnogo je lep. Evo sad idem da jedem. Znam tačno šta ću da jedem, jaja Benedikt u Cveću zla, znaš gde je Cveće zla, kod Kalenića. E pa to. Tamo je najbolje. Sa šunkom, ne volim lososa, mislim, nije da ne volim, ali ne sa poširanim jajima. Gde će ovo da izađe?
(Marijana, 24, pomoćna kuvarica)

Pravo da ti kažem, ne znam kako da spremim ručak. Imam sledeću situaciju, ako te zanima. E dobro, onda slušaj. Kaže mi žena juče videla je na netu kupus sa svinjskim mesom na slici i prijelo joj se baš to. Kaže mi u poslednje vreme stalno jedemo neke sendviče, đevreke, kroasane, salate, ne stižemo da jedemo kašikom a jede mi se nešto. Videla je taj kupus sa mesom i ja joj kažem evo za vikend ću da napravim. I evo ga vikend, evo mene na pijaci i sad shvatim da nisam siguran na kakav kupus sa svinjetinom je tačno mislila. Pa ne mogu da je pitam jer mi je crkla baterija a i ne volim da je zivkam, da je zapitkujem. Kad mi je rekla, ja sam odmah zamislio na primer 600-700 grama mesa od buta, glavicu mladog kupusa od kilo i po, i onda meso na srednje komade isečem, izdinstam lepo, preko kupus sitno iseckan i još dvaes minuta, začini i to je to. I onda zamislim nju kako jede to i nešto mi ne funkcioniše.

Ona ne voli te čorbice, znaš, ko zna šta je ona videla, kako je nisam sve ispitao, pre će biti da meso treba da ostane u komadu, da može da čupka prstima, a kupus možda da isečem na četvrtine i sve tako da stavim poklopljeno u rernu da se izmuči tamo, da pusti svoje sokove, možda krompir dva tri da ubacim i gotovo. I valjda nije mislila na kiseli kupus, otkud znam da ne misli na podvarak. Ona nije kuvarica, ne razmišlja ona da l je vreme za kiseli kupus ili nije. Eto, šta misliš? Vidiš i tebe pitam kao da ti možeš da znaš. Misliš u komadu, a? Dobro, kupus pred kraj, pola sata samo da smekša. A šta misliš je l ima sad negde kiselog kupusa? Ne, ne mrzi me, mogu da odem gde hoću, kolima sam. Ma jok, nema veze, ovako ću, u rerni, i kupiću tiramisu za posle i milina.
(Đorđe, 45, vozač)

Bonus video – Aleksandra Gusaka Oleksij Otkidah i Emil Zoronjić: Sve dublji jaz među mladima u Rusiji i Ukrajini

Tagovi

Komentari

Svi komentari (1)