Piše Ivan Tokin: Anketa – Kako se osećate? (5)

Ja se osećam slobodno. Znate, svakog jutra, do jutros, ja se budim pod stresom, sekiram se koliko već imam godina, kako sam se ugojila i koliko sam dužna ovome ili onome, banci i za račune i takve stvari, znate, to nije malo, jer kad kažem svako jutro mislim baš svako, nema nedelje i praznika, nema godišnjeg odmora od toga, to mi je već postalo normalno. Otvorim oči i čim postanem svesna sebe, pomislim na sve to što me sekira, onda me zaboli stomak od toga i onda krećem u novi dan.

E, to je tako bilo, ali više nije. Jutros otvorim oči, čekam, čekam, ništa, čekam još malo, mislim se evo sad će, ali ništa, onda se samam lepo podsetim svega što me muči i skoro da me je zaboleo stomak, ali nije. Tako ležim i čekam i onda prstanem da čekam, šetam tiho po kući da ne probudim ceo svet i vidim, ništa mi ne fali. Razmislim da li i dalje imam godina koliko imam, vidim da nemam idealnu kilažu i prisetim se tačnog iznosa dugova, i opet ništa. Ja se, izgleda, više ne sekiram, i računam, ako je moglo ovog jutra, mora da će moći i svakog sledećeg. Da vam pravo kažem, mislim da sam se je presekirala i da u meni više nema sekiracije, potrošila sam je.
(Jelena, 48, naučni radnik)

Šta je bre? Šta hoćeš ti? Ko si bre ti da ti ja odgovaram? Kakva su to glupa pitanja bre novinari ej gde ste novinari…
(NN lice, muško, oko 40 godina, u odličnoj moto trkačkoj trenerci)

Trenutno mi je glavno što sam sit. Pojeo sam celo pečeno pile bez hleba, iz one vitrine gde se vrte pilići. Mali pilići, mislim da su kolo živi, a ovako pečeno možda ima sedamsto grama, ali to mi je taman, bez hleba. Nisam planirao da jedem piletinu ali neki tip je otvorio kod mene u kraju, ne znam ni šta je otvorio, ne može da se uđe u lokal, samo ta vitrina mu stoji ispred i pilići se vrte unutra. Na reklami piše – Hrskavi seljački pilići – pa znaš, kako da ne kupiš, misim ako voliš piletinu. Ja volim piletinu. Hoće i da ti iseče, i meni je isekao, sve logično odvoji, vešt je s tim makazama. Nemaju salvete, kaže to je da se nosi kući, a ja ga pitam a šta ako hoću da jedem tu negde na klupi, i on se zamislio, kaže na to nije mislio, ja kažem nema veze kupiću maramice, a on kaže ma znam, ali nije to fora, da ideš sad da kupuješ maramice, treba da ideš pravo da jedeš. Nisam mogao da mu kažem da nije u pravu, kad je bio u pravu, ćutao sam, a on ode u lokal i donese mi otvoreno pakovanje maramica sa još tri komada unutra. Dao mi svoje maramice. Dobro, mislim se. Odem na klupu a pile, brate, stvarno domaćinsko, hrskovo i sočno, i belo meso nije ko komad drveta nego fino i slano i sočno. Ne znam odakle mu ti pilići, sutra ću da ga pitam. Posle sam popio pola litra ledene kislele vode. Mehurići posle slanog mesa, pa ja ne znam za bolje.
(Viktor, 29, stolar)

Ajde da ti odgovorim. Osećam se odlično. i danas i uvek. Osećam se odlično u svojoj koži, to sam mislio. Ustajem rano, dan mi je pun obaveza i ja ih izvršavam po redu, jednu po jednu, svaki dan sve. Sad završavam neki velki posao i jedno veme sam se mnogo nervirao zbog toga, i sad se nerviram ali ipak se osećam odlično. Treniram. Biti spreman to je sve.
(Lazar, 36, bokser)