Piše Dragan Ambrozić: Neil Young ili putovanje kroz moguću prošlost

People my ageThey don't do the things I do They go somehwereWhile I run away with you(„I Am the Ocean“)U sklopu samoistraživačkog projekta reizdavanja svojih neobjavljenih albuma i živih snimaka, tokom kojeg je iskopao svašta iz svojih fioka, Neil Young nas je letos častio jednim od ultimativnih „izgubljenih“ projekata, o kome se mnogo pričalo decenijama – konačno kompletiranom izuzetnom pločom „Chrome Dreams“, originalno planiranoj za izdavanje na etiketi Reprise još 1977. Potom smo dobili jako dobre koncertne snimke iz iste godine, „live album“ pod imenom „Odeon Budokan“ (Reprise), iz vremena kad je Young verovatno bio na vrhuncu, praćen sastavom Crazy Horse.

Ali to mu nije bilo dovoljno, nego je pre neki dan objavio i najnovije izdanje pod imenom „Before and After“ (Reprise), na kome ga zatičemo kako sam u studiju, prateći sebe na gitari, klaviru i usnoj harmonici, kontinuirano svira 48 minuta, predstavljajući nam 13 svojih starih kompozicija, u novim, jednostavnim, akustičnim aranžmanima. Kao neka vrsta staračkog, toplog randevua sa svojom zaostavštinom, ovo je jedinstven pokušaj da se ponovo promisli ceo život, a ne samo karijera, i istaknu neke pesme koje ga objašnjavaju.PREKoncert za jednu osobu u sobi, tako bismo mogli nazvati ovaj tek objavljeni album Neila Younga. „Before and After“ ima upravo takav ugođaj. Reklo bi se da ga je legendarni kantautor odsvirao sam za sebe i svoje zadovoljstvo. Verovatno i jeste tako.https://www.youtube.com/watch?v=8I7sb_ZTEwk&list=PLfTaI-M3gqjwJ3BM25KTjmzM1MkpbNVZ7&index=1Na njemu ga zatičemo kako reinterpretira neke svoje stare kompozicije za koje veruje da zaslužuju veću pažnju ili bar novo emotivno čitanje. To je upravo ono što on ovde radi, snimajući u kućnom studiju, ostavljen nasamo sa svojim rečima i muzikom. Kao i uvek kad je bio najbolji, on zna kako da učini da te strune i dirke titraju na način koji vas dira, dok mu glas drhti. I odmah je jasno: Neil Young živi svoje pesme. Ne ulazi u te stare numere da bih ih ponovo oživeo – on izlazi iz njih. Te pesme, to je on.Remek-delo u ovom setu je „I’m the Ocean“, koja ga otvara – jedna od onih njegovih velikih „sporednih“ numera. Originalno snimljena sa grupom Pearl Jam na ploči „Mirror Ball“ (1995), ona nas vodi kroz Neilovu ličnu istoriju, otvoreno se konfrontirajući sa autorovom javnom personom na način za kog je malo umetnika sposobno. Neil Young nije čovek koji ima pardona prema ljudima, pa ga nema ni prema sebi. To je poezija večnog nenalaženja svog mesta u svetu.https://www.youtube.com/watch?v=2lO9ExCO_vE&list=PLfTaI-M3gqjwJ3BM25KTjmzM1MkpbNVZ7&index=7U nastavku nas iznenađuje nizom pesama neobično žive naracije, koje do sad niko nije pominjao kao bitna dela, sve dok ih on ovom prilikom nije izvukao na svetlo dana: u pitanju su topla „Homefires“ (nastala oko 1974, prvi put se pojavila na „Archives II“), izuzetno moderna „If You Got Love“ (izostavljena sa albuma „Trans“ iz 1983), predivan par, istovremeno krhkih i hrabrih „A Dream That Can Last“ i „My Heart“ (obe sa Kurtu Cobainu posvećenog „Sleeps with Angels“, 1994), te oda čistoj zaljubljenosti „When I Hold You in My Arms“ (sa poznog, souliziranog “Are You Passionate?“, 2002). Nadahnute su obrade poznatih komada iz zaostavštine njegove prve grupe Buffalo Springfield, kao što su „Burned“, „On the Way Home“ i naročito „Mr. Soul“, priređene u gothic folk stilu. U najboljim trenucima ploče, Neil Young roni duboko u prošlost i menja je po svom sadašnjem nahođenju, dajući joj novi sjaj.https://www.youtube.com/watch?v=v3S1nEoG4nE&list=PLfTaI-M3gqjwJ3BM25KTjmzM1MkpbNVZ7&index=12Ali, zašto on to radi? Numere na „Before and After“ teku jedna za drugom prelivajući se, nudeći nam uvid u jedan uskovitlan život, pun dešavanja. Divlja je to priča, koja dolazi tim više do izražaja, što je ton utišaniji. Mnogo rokenrol mudrosti krije se ovde („You are strange / But don’t change“, kaže se u „Mr Soul“, i svi znamo da drugačije za Younga nije bilo ni moguće). To su originalni iskazi koji su stvorili ono što danas znamo kao „amerikanu“, i uticali na sve moguće i nemoguće kantautore od kad je sveta i veka. U završnoj „Don't Forget Love“, zaključuje se: „There's a secret in every story, in the ways that we remember love / Don't forget love“. I to je verovatno moto ove jedinstvene ploče, jedne od najneobičnijih u Youngovom katalogu, koja označava više nego dostojanstven kraj veličanstvene karijere.https://www.youtube.com/watch?v=oTYpZZQtGYk&list=PLfTaI-M3gqjwJ3BM25KTjmzM1MkpbNVZ7&index=15Nijednog trenutka dosadan, neprestano nas emotivno izazivajući i uvlačeći u ove sjajne pesme u kamernom izdanju, album se na kraju ispostavlja kao izazovan. Umetnički i poslovno posmatrano, „Before and After“ retko je poštena ploča. Pomislite samo - umesto nekog „greatest hits“ projekta i prepakivanja starih snimaka, autor je iz samo sebi poznatog unutrašnjeg razloga, seo i ponovo odsvirao pesme na koje možda nismo obratili dovoljno pažnje. Već taj čin dovoljno je intrigantan i osvetljava njegovu ličnost na sasvim nov način: ne možemo na kraju da se ne zapitamo nije li Neil Young na neki način iskoristio „Before and After“ da svede račune sa sobom kroz ove kompozicije, te nam još nešto skriveno poruči za kraj. Jer šta nam one govore o njemu, ovako fragilno prezentovane, kao himne samospoznaje? Verovatno da je i Neil Young jako loman i nežan, kao i svi mi. To je verovatno njegova poslednja poruka.https://www.youtube.com/watch?v=oL-Cxli6x3A&list=PLfTaI-M3gqjwJ3BM25KTjmzM1MkpbNVZ7&index=19POSLENeosporno je da Neil Young ovde zvuči kao star čovek, koga glas još uvek odlično služi, mada pomalo promenjenog volumena. U tome je posebna lepota albuma „Before and After“ – baš zato on ovde takođe zvuči i kao čovek od iskustva, dok peva o svim tim stvarima koje je lično proživeo... neko ko ima šta da nam kaže o stanjima duše. I bilo bi pogrešno da je drugačije, jer Neil Young se izborio za pravo na svoj sadašnji olupani vokal: već decenijama, on je najveći pesnik unutrašnjih promena, svoje i svih drugih generacija, i divno je što i starost nosi ovako dostojanstveno. Pred njim je ostala još samo ona poslednja promena – oproštaj od sebe.Dirljivo intimno putovanje, kao stvoreno za kontemplaciju tokom praznika, daleko od bilo kakve treske.Bonus video: Džimi Hendriks - Živeo je kratko, ali je ostavio neizbrisiv trag u rokenrolu