Ariana Grande jedna je od najvećih pop zvezda današnjice, a Miley Cyrus bi volela da baš to bude. Obe su objavile nove albume u poslednjih mesec dana, koji odudaraju od oveštalih formula popularne muzike.
Dve vršnjakinje kao da su rešile da zavrte svet oko svog prsta, zapanje ga novim pločama i sebe maksimalno iskažu kao umetnice. Ariana Grande-Butera (1993) ima apsolutni hit sa albumom Positions (Republic), dok je Miley Ray Cyrus (1992) vrlo blizu toga sa Plastic Hearts (RCA). Obe su se na početku karijere, još kao devojčice, proslavile u igranim emisijama na dečjim televizijskim kanalima – u slučaju prve to je Nickelodeon, a one druge Disney – naučivši da igraju po striktnim pravilima šou-biznisa. I to nije jedina sličnost – obe su se tražile u svetu pop muzike, koji im je bio suđen, zabeleživši po nekoliko albuma broj 1. u Americi, sve dok se nedavno nisu pomalo neočekivano našle u ulozi cutting edge umetnica, koje nude sasvim nov generacijski pogled na svet. Ono najbolje od mladih Amerikanki.
Ariana u krevetima
Arianinu skorašnju karijeru obeležila je poznata tragedija u Mančesteru, kad su 22 uglavnom mlade osobe stradale na izlasku sa njenog koncerta, od podmetnute bombe izvesnog islamskog ekstremiste-samoubice. Kao da ju je ovaj izliv besmislenog nasilja izmenio iznutra, Ariana je potom održala humanitarni koncert Manchester One Love (2017), uz nekolicinu slavnih gostiju, sakupivši preko 20 miliona funti pomoći za porodice stradalih.
Album koji je potom usledio, Sweetener (2018), svedočio je o novonađenoj zrelosti i postao njen najuspešniji do tad, koliko god ona i ranije bila popularna. Onaj sledeći, Thank U, Next (2019), za Grandeovu je potvrdio status velike pop zvezde novog doba, donoseći joj respekt čak i alternativne publike (headlining nastup na Coachella festivalu), jednako kao i poziciju najpraćenije žene na Instagramu. Zato je Positions ove jeseni očekivan kao potvrda njene grandiozne veličine.
Album zaista i jeste utvrdio njenu veličinu, ali na prilično neobičan način – Ariana Grande, naime, snimila je devojački erotski album. O vremenu u kom živimo mnogo govori sama činjenica da je ova njena kolekcija pesama praćena eksplicitnim tekstovima, gde se sve uglavnom vrti oko vođenja ljubavi, u poslednjih mesec dana dospela i ostala na prvom mestu top lista svuda u svetu. Tako je dojučerašnja zvezda sweet popa za tinejdžerke spontano iskoračila u svet telesnih zadovoljstava, dajući primer pozitivnog odnosa prema sebi, svima koji je oduševljeno slede.
Kao što neko šaljivo reče: album je sasvim jasno pod uticajem karantinskih dana – pokazuje nam šta neki rade dok su zatvoreni po kućama… No, prilično je osvežavajuće što se Ariana ne opterećuje dubokim mislima o svetskom bolu, nego razmatra jednu zdravorazumsku ili – još bolje – zdravotelesnu reakciju na ograničavajuću svakodnevnicu. U krajnjoj liniji, ovako slobodno iznesena apoteoza čulnosti, vrlo je normalan način da se ubije gušeća tenzija sveprisutne opasnosti, kojom smo okruženi već mesecima. Zato ne možete da ne pomislite u jednom trenutku „samo napred, devojko“ – neka se bar nekom nešto lepo dešava, kad sve već ide ovako nizbrdo.
Ipak, bez obzira na Arianinu hrabrost da učini ovakav, pomalo rizičan iskorak, demonstrirajući svoju ličnu odvažnost i zvezdani format – pomalo je neobično biti suočen sa mainstream pesmom koja ima refren: „Can you stay up all night? / Fuck me ’til the daylight / 34, 35″… Ovo poslednje odnosi se na pozu 69 (34 + 35, shvatate?), jer i sam naziv albuma referiše na poze tokom seksa. U okviru jedne pomalo lascivne kompozicije, ovo možemo otpisati kao smelu provokaciju unutar formule pop muzike, kojoj ne nedostaje čari.
Međutim, kad shvatimo da je skoro ceo album u istom krevetskom tonu, ponekad na ivici blagih pornografskih ispovesti, shvatimo da smo izloženi spontanom crossoveru između trap bezorazluka i nežnosti pop muzike, što donosi novi senzualni kvalitet. Možda prisustvujemo rađanju novog žanra – reality muzici, u kojoj nam se zvezde predstavljaju kao stvarne ličnosti i pričaju nam šta rade u svojoj intimi…
U tome je verovatna tajna uspeha novog albuma Ariane Grande – on nije fantazija o ljubavi, nego čin direktnog prenosa ljubavnog iskustva, sasvim u duhu vremena u kome se stvaran život prikazuje putem društvenih mreža. Kao takav, on savršeno odgovara mladim slušaocima – koji su na takav ton već navikli – direktno otrgnut od zbilje i 1-na-1 plasiran u medije. Njihova junakinja im ne poetizuje svoju seksualnost, nego je nudi onako kako se ona dešava sa njenim dečkom u realnosti.
Pritom su sofisticiranost muzike i aranžmana na Positions izuzetni – prednjače njeni glasovi nasnimljeni u slojevima, dajući nam za pravo da celu priču ovog albuma doživimo kao najpoverljivije moguće ispovedanje i deljenje svojih kućnih doživljaja sa fanovima, koji su i tako željni da saznaju šta se sve sa njihovim idolima dešava između četiri zida.
Pojedinačne pesme ovde više nisu bitne, koliko začarana seksi atmosfera cele ploče, koja sugeriše da više i ne postoji svet van spavaće sobe – još je samo Prince svojevremeno uspevao da natera svoju muziku da emituje takvu vibraciju, a da nijednog trenutka ne bude vulgarna. Što se tiče izraza koji pozivaju na vođenje ljubavi, ovde inače u stalnoj upotrebi – pa, verovatno se u i devojačkom chatovanju upotrebljavaju poprilično direktni izrazi i fraze koje ovde nalazimo kao deo teksta. Kako to, najzad, reći nekom kad ga baš želiš? Nemamo vremena za Prevera!!!
Skoro je sigurno da muzika ovakve životnosti pomaže nekome da se oseti poželjno i dobro u svom telu, pa u tom smislu, sigurno ima i oslobodilačko dejstvo. Pitanje je samo da li majke žele da njihove ćerke ovo slušaju, ali na to pitanje već znamo odgovor i on je uvek isti: ćerke će uvek slušati ono što je zabranjeno.
Pesme za dalje istraživanje: „34+35“, „Motive“ (with Doja Cat), „Six Thirty“, „Positions“, „Safety Net“ (featuring Ty Dolla Sign), „POV“.
Miley u kožnoj jakni
Miley Cyrus počela je slično, ali još burnije – kao univerzalno poznat televizijski lik Hannah Montana, bila je obožavana od strane devojčica širom sveta, pa se onda pretvorila u haotičnu mladu ženu koja ne zna gde udara, ali to uvek radi javno. Od kad je izašla iz TV aparata – na svih pet solo albuma, isto toliko puta promenila je način na koji se predstavlja u javnosti. Najuspešnija je bila sa Breakout (2008), koji je ustoličio njenu muzičku karijeru, unapređujući pop rok formulu iz popularne serije, kao i sprovodeći zaokret na Bangerz (2013), gde je otkrila svoju ljubav prema hip hopu, kao i smelost da se radikalno obnaži. Oba su u tom trenutku vladala listama.
Iako joj karijera nije bila sasvim konzistentna, Miley je postala prepoznatljivo lice savremenog pop sveta, od kojeg se uvek očekuje neko čudo. Njena duga veza sa cenjenim mlađim australijskim glumcem Liamom Hemsworthom punila je tabloide i ženske časopise, sve dok se nije završila brakom, ali je on kratko trajao, jer se predomislila i otišla na odmor sa drugom devojkom (od koje se još brže rastala).
Proglašavajući da je panseksualna, Miley je postala najpoznatija ličnost koje pokušava da govori u ime ove manjine. Mnogo puta učinila je nešto vredno svake pohvale u milosrdne svrhe, te je tako i sama nastupala na već pomenutom događaju Manchester One Love kog je organizovala Ariana Grande, skupljajući pomoć za žrtve terorističkog napada. Kao što reče njena kuma, Dolly Parton: „Ne slažem se uvek sa njenim izborima, ali i ja sam uvek radila stvari na svoj način, pa što ne bi i ona“.
Govoreći o novom albumu, kog je spremala još 2019. sa cenjenim producentom Markom Ronsonom, pa je od njega iz različitih razloga odustajala i vraćala mu se, Miley je – sasvim u svom fazonu – još avgusta 2020. tvrdila da on neće izaći dok ne bude moguće da ga podrži koncertnom turnejom. Nije prošlo mnogo, a mi smo krajem novembra i bez nastupa uživo dobili taj projekat na uvid – ispostavilo se da je reč o najkoherentnijem i najboljem proizvodu kog je potpisala do sad.
Upravo objavljeni Plastic Hearts njen je uspešan pokušaj da dobije oblik na javnoj sceni i kao autentična umetnica. Zvuk kič roka osamdesetih uspešno je pretvoren u stilsku vežbu u kojoj se Miley snalazi kao riba u vodi. Kao da je cela ta stara rokerska uniforma čekala samo nju da je ponovo oživi – njen bundžijski temperament ovde konačno nalazi odgovarajuće pakovanje… stilizovano, ali ipak opasno. Doduše, Miley i jeste opasna – po sebe i svoje bližnje, i o tome peva – ali baš tako nesnađena, ovde dobija neočekivano stvaran rokerski šarm.
Gostovanja slavnih imena na pojedinim pesmama otelotvorenja su njenih sanjarija, te ovde stvarno susrećemo ekipu iz snova, šampione rokerskog glamoura osamdesetih – pre svega Billyja Idola lično i Joan Jett lično (a na produženoj verziji ploče čak i službeni mash-up sa Stevie Nicks lično) – koji joj se pridružuju da ispune svojim nezaboravnim glasovima njene pesme o velikim ljubavima, dugim noćima i ženama koje žive otpadnički, jer im je takva sudbina.
Miley se uživljava u ulogu rokenrol dive sa retkom strašću i uverenjem – bez obzira što smo svesni da se radi o svetlucavoj pop šminki, ispod nje povremeno probija prava krv, čineći sadašnju Miley čudno stvarnom osobom, koja se bori sa oklopom svih pakovanja koja su joj ranije bila namenjena.
Na Plastic Hearts susrećemo nekoliko vrlo dobrih pesama, a među njima svakako se ističe „Prisoner“, duet himničnog refrena sa sveprisutnom Dua Lipom, koji ima sve elemente velikog hita na temu divlje slobodnih ženskih ličnosti, spremnih i da pređu preko granice, ali uvek vernih onoj jednoj velikoj ljubavi. Ova stvar na neki način sumira priču o mladim nezavisnim ženama koje sada stupaju na veliku scenu, sa težnjom da je preuzmu i postanu budući klasici. Bez obzira da li su u pitanju Ariana, Miley, Dua ili neka druga: sve je u redu dok god one dovode u pitanje ustaljeni poredak, jer znamo da svaka od njih to radi u potrazi za pravom ljubavlju.
Pesme za dalje istraživanje: „Midnight Sky“, „Prisoner“ (Featuring Dua Lipa), „Plastic Hearts“, „Night Crawling“ (featuring Billy Idol), „Bad Karma“ (featuring Billy Joan Jett), „Golden G String“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare