Performans u čačanskoj umetničkoj galeriji: "Život je san: Poema o dve heroine" - Sonji Savić i Nadeždi Petrović

Prema rečima Senke Latinović, članice Vokalno Kustoskog Sindroma, za ovu priliku je sa kolegom Vladimirom Bjeličićem pripremila performans 'Život je san: Poema o dve heroine' koji se bavi Nadeždom Petrović i Sonjom Savić iako to nije bio fokus kustoskinje i selektorke 32. Memorijala.

"Mi smo odlučili da se pozabavimo njihovim životima, odnosno pričama koje se pletu o životima ove dve umetnice tokom njihovih života i posthumno", objašnjava naša sagovornica.

Kako navodi, te dve priče su dijametralno suprotne.

"Sonja je za života bila slavljena, a posle njene smrti je poprilično taj diskurs postao negativan. A Nadežda dok je bila živa nije bila naročito prihvaćena, a posthumno je postala nacionalna heroina", kaže Senka Latinović.

Ona navodi da su im bili različiti izvori - od studija istoričara umetnosti ili filmskih kritičara koji su pisali o ove dve umetnice, ali i neke izjave iz medija od čega je sastavljena poema.

"To je neka vrsta naše montaže. Čak ni mi nismo nevini u tom procesu. U distorziranoj poemi se prepliću stvarne izjave Sonje i Nadežde, ali i fiktivni dijalozi koji smo kao autori performansa dopisali, kao i veštačka inteligencija", kaže Latinović.

Performans želi da ispita moć koju pojedinac ima nad narativom koji se u njemu plete, tokom života, a naročito nakon smrti. Uloge koje su tokom života dodeljene u skladu sa vremenom i prostorom u kome živimo i mogućnost opiranja istim. Kao i najosetljivije pitanje : Imamo li pravo da spekulišemo i naslutimo šta bi o današnjem vremenu i aktuelnim geopolitičkim, umetničkim i ekološkim problemima mislile 'devojka iz grada' i 'lice sa novčanice'.

Peđa Plavšić iz čačanske srednje Umetničke škole navodi da je dosta slušao i naučio o Nadeždi Petrović, naročito u prvoj godini. Bili smo na brojnim izložbama u njenu čast, kaže on.

Na naše pitanje kakve ga emocije vezuju za našu najpoznatiju slikarku on odgovara: "Pre svega patriotske. Ponosni smo na nju. Pored toga što je bila velika umetnica, radila je, žrtvovala se za svoj narod i pomagala nemoćnima".

Mirjana Racković, kustoskinja i urednica kataloga kaže da je UG želela da snimi sve situacije i radove u prostoru. Zapravo, katalog oslikava izložbu, napominje ona dodajući da je vizuelni identitet uradio Đorđe Balmazovć iz grupe 'Škart'.

Na naše pitanje kako protiče 32. Memorijal, da li su ljudi zainteresovani za izložbe uz konstataciju da je prethodnih godina bilo više umetnika, ali i posetilaca Racković odgovara: "Izložbe su vrlo specifične. Više su namenjene stručnoj nego široj javnosti. Moguće je da je malo manje čačanske publike, osim u delu školskih poseta i ekskurzija. Prijatno smo iznenađeni koliko deca mlađeg uzrasta vrlo lepo poimaju izložbu. Pretpostavljam da ih profesori pripreme. Izložbe savremene umetnosti zahtevaju čitanje autora radova. Ovde je neophodno šire informisanje. Kada se to dogodi vidite da su zapravo radovi koji korenspondiraju sa savremenim događanjima , a odnose se na sociološke, društvene, političke, čak i ekološke kontekste ne samo kod nas već u celom svetu".