Svaki dan pomišljam da ostavim glumu i počnem da režiram, kroz smeh je danas rekla španska glumica Penelopa Kruz u Veneciji.
U okviru takmičarskog programa Mostre večeras će premijerno biti prikazan film „L’Immensità“ Emanuela Krialezea. Italijanski sineasta je porodičnu dramu, koja će biti prikazana u okviru 79. Venecijanskog festivala, u Sali grande, smestio tokom sedamdesetih u Rim.
U italijanskoj prestonici tokom te sedme dekade svet kao da je stao i kad je društvo u pitanju, ali i porodični odnosi. A i još nije stigla televizija u koloru, već se „crno-beli svet“ širi s TV ekrana.
Bračni par Klara i Feliće useljavaju se u novi stan, iako im je brak u svakom smislu gotov. Ne vole se više, veza je puna maltetiranja i nasilja, ali nikako da se raskantaju, pre svega zbog dece… Starija ćerka Adrijana samo što je napunila 12 godina i opaža depresiju majke Klare, i svedok je sve većih tenzija među roditeljima. I na sav tah haos u porodici, Adrijana odbacuje svoj identitet, želeći da ubedi sve da je dečak. Ionako loša situacija u kući ključa do tačke loma.
Dok deca čekaju znak – ili „odozgo“ ili bar kroz pesmu s TV-a – sve se menja i oko njih i u njima.
Španska glumica Penelopa Kruz je samo nekoliko sati uoči premijere na susretu s medijima na Lidu konstatovala i da ono što doživljava njena junakinja tokom sedamdesetih godina 20. veka, nažalost, jeste realnost i danas svuda u svetu:
– Toliko je žena zarobljenih u svojim domovima, koje moraju da se pretvaraju pred svojoj decom. Porodično nasilje je još jedna od važnih tema koje otvara ovaj film. Srce mi se slomilo kada sam prvi put pročitala scenario i „upoznala Klaru“ – priznala je Penelopa Kruz.
Mora njena Klara, kako je pojasnila, da zaštiti svoju decu zbog čega se pretvara da ne vidi neke stvari. Zapravo, godinama se svi pretvaraju da ne vide nešto što je očigledno:
– Veliki strah je očit u deci. A naročito u momentu kada njihov otac prebija njihovu majku… Ali, to je konstantan ritam u kući, stalno tu nešto nije u redu.
Svoju Klaru nikako ne bi okarakterisala kao ludu, ali je istakla kako njena junakinja ima dovoljno ludosti u sebi da preživi taj turobni život:
– To je i povezuje s ćerkom, jer osećaju se zarobljene. Televizija im je jedini izlaz, jer im otvara vrata drugog sveta, umetnosti, onih ljudi s kojima deli, kako misli, sličnosti. Ona je žena koja se nosi s tolikom represijom da više ne može da je podnese, jer mora stalno da se pretvara pred svojom decom. Prinuđena je na kraju da ode u kliniku zbog depresije i napusti svoju decu. To je srceparajuće – kazala je Kruzova.
S obzirom da se, posle „Paralelnih majki“ Pedra Almodovara, filma kojeg je naša publika mogla da vidi na 50. Festu, španska glumica ponovo našla u ulozi majke, na pitanje šta je toliko privlači takvim rolama, Penelopa Kruz je ovako odgovorila:
– Od sedam filmova, koliko sam snimila sa Pedrom Almodovarom, u pet sam igrala majku. Imam snažan materinski instinkt oduvek i stalno me zanima me šta se sve to fascinantno odvija u svakoj porodici. Mislim da bi svaki film na ovom svetu mogao da se koncentriše oko jedne porodice. Klara koju sada igram je kompleksna osoba. Zaljubila sam se u nju kada sam pročitala scenario, i mislila sam da je ovo važan film, koji mora biti snimljen. Znate, ja sam od pete godine sanjala da budem majka. I sada kada sam majka, to mi je najvažnija stvar na svetu!
Bonus video: Dolazak žirija u Veneciju