Odlazak Igora Vuka Torbice - Buntovnik s razlogom

Igora Vuka Torbicu, jednog od najtalentovanijih, najprovokativnijih i najangažovanijih mladih reditelja u regionu, pozorišna publika će pamtiti po komadima „Carstvo mraka“ (Narodno pozorište u Beogradu), „Rabijeni vrč“ (JDP, beograd), „Krvave svadbe“ (SNP, Novi Sad), „Tit Andronik“ (Zagrebačko kazalište mladih), Molijerovom „Mizantropu“ (HNK Ivan Pl. Zajc, Rijeka), „Don Žuanu" (NP „Toša Jovanović“, Zrenjanin) i „Tartifu“ (Narodno pozorište Sombor), for Horvatovim „Pričama iz Bečke šume“ (Gradsko dramsko kazalište mladih, Zagreb), a pre svega po višestruko nagrađivanom komadu Ernsta Tolera „Hinkenman“ (Zagrebačko kazalište mladih).U njegovoj biografiji je upisano više nagrada nego predstava, primetili su novinari, i bio je okrenut čitanju klasičnih komada na savremeni način.Za predstavu „Hinkeman” Torbica je na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda” u Užicu 2016. dobio nagradu „Ardalion” za najbolju režiju, a to je prema oceni žirija i mišljenju publike bila i najbolja predstava festivala. Ista predstava proglašena je najboljom i na 31. Gavelinim večerima u Zagrebu, a Torbica je tada dobio i nagradu za režiju. „Hinkeman“ je osvojio i Nagradu hrvatskog glumišta za najbolju dramsku predstavu u celini, a na 24. međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci dobija čak četiri nagrade žirija.Upitan za to što se u „Hinkenmanu“ i „Pričama iz bečke šume“ vraćao u period neposredno nakon Prvog svetskog rata, Torbica je naveo da je video mnoge sličnosti našeg sa tim vremenom."Gotovo je neverovatno kako su ljudi spremni brbljati o nebitnim stvarima, dok istovremeno mogu da osete svu bedu i opasnost vremena u kom žive. Takva je izgleda ljudska priroda, a okviri u kojima se to danas događa veoma su slični omima u vremenu spomenute drame. Kod „Hinkemana“ je glavno pitanje bilo šta znači rat sa svim posledicama, kako on definiše duh društva niz godina nakon svog kraja. Nakon završetka rata, sve postaje njegov odjek, on menja čoveka. Drugo isto tako važno pitanje koje ta predstava otvara je mesto muškarca nakon tragičnih društvenih zbivanja. Pri tome mislim na običnog čoveka onoga koga u teatru zovemo „čovek po sredini“, koji nekako treba da nađe svoj identitet i snagu za opstanak u svakodnevici", rekao je Torbica u intervjuu portalu „Lupiga“.Torbica je rešenje za to video u promenama, koje će početi od obrazovanja, pa sve do načina shvatanja pojmova društva, braka, kulture, vere, nacije..."Sve ono što čini okosnicu mirnog građanskog života nužno bi moralo biti dovedeno u pitanje. U pojedinim zemljama zbiva se ta pozitivna promena, ali istovremeno se i događa povratak prošlostoljetnih reakcionarnih građanskih politika, militantnih i agresivnih. Početak svakog napretka je slamanje taloga fiksnih vrednosti u kojima se to društvo nalazi", naveo je Torbica.Predstavu „Tartif“, njegovo neobično i savremeno čitanje Molijerovog komada, od kako je premijerno odigrana u februaru prošle godine u Narodnom pozorištu u Somboru neki pozorišni kritičari dočekali su kao pozorišni događaj godine, a na 53. Bitefu bila je treća po glasovima publike.Na pitanje zašto je Tartif savremen i danas, Torbica je tada rekao da je to „zato sto živimo u društvu koje nikad nije izašlo iz puberteta, nikad nije stalo na noge i osvojilo mentalnu stabilnost, onu koja je potrebna svakom čovjeku kako bi preuzeo odgovornost za sebe i ljude u svojoj blizini“."U tom pogledu, takvi, nedorasli i u večnoj poziciji deteta, mi smo u stalnoj potrazi za 'tatom', za nekim ko će nas usmeravati u svemu i u kog ćemo slepo verovati, nezapitani nad epilogom svojih dečijih igara", kazao je Torbica.Otvoreno pismo zbog predsednika SrbijeIgor Vuk Torbica se u domaćoj javnosti oglasio krajem prošle godine otvorenim pismom koje je tada izazvalo buru u pozorišnom svetu u Srbiji. U pismu upućenom upravniku Narodnog pozorišta u Nišu Spasoju Ž. Milovanoviću povodom drugog izdanja festivala “Teatar na raskršću” naveo je da oseća stid zbog njegovih najava te smotre i najavio da će vratiti angažmane u toj kući planirane za jesen ove godine."Naime, kao udarnu vest povodom tog događaja istakli ste da će se festival održati pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije i to je već dovoljan razlog da se eto - sramim. No ipak, posebno se sramim, vaše izjave da je tu u pitanju ‘velika čast, a od nje mi, da budem iskren pripadne i muka. Vidim još i da ste u okviru festivala najavili i višednevnu tribinu (pretpostavljam isto tako pod pokroviteljstvom gore navedenog? ) a na kojoj ćete raspravljati o: ‘teatru kao prostoru afirmacije slobode’, zbog ovog malog cinizma se isto tako - sramim. Ali, ponajviše se, svakako, sramim što će se silom prilika i moja predstava naći u selekciji vašeg festivala, budući da, uzevši sve okolnosti u obzir, ne mogu da se oduprem dojmu da na svojevrsan način manipulišete sa mnom i mojim kolegama, te dovodeći nas i u najmanju moguću posrednu vezu sa pokroviteljem, vi, u stvari, našim radom i našim imenima promovišete zapravo njega i međusobno nas simbolično pacifikujete. Sve ovo vam veoma zameram, jer uglavnom volim da se - sramim, samo zbog vlastitih postupaka”, naveo je Torbica tada u otvorenom pismu.Torbica je tada pozvao je producenta svoje predstave, kao i ostale kolege, „da i sami razmisle o učešću na takvom festivalu“.Torbica je u istom pismu naveo da vraća predviđeni angažman i termine u oktobru i novembru u tom pozorišu ove godine. Njegov poslednji angažman trebalo je da bude u Zagrebačkom pozorištu mladih.Igor Vuk Torbica (33) tragično je preminuo u Rovinju. Vest o njegovoj smrti saopštila je njegova porodica:„Napustio nas je u 33. godini Igor Vuk Torbica, pozorišni reditelj. Rođen u Drvaru, odrastao u Rovinju, školovao se i živeo i radio u Beogradu, kao i u mnogim najznačajnijim pozorištima širom regiona. U gradu koji je voleo i odabrao, napravio je neke od svojih najboljih predstava, kao i u Zagrebu, Ljubljani, Novom Sadu, Rijeci, Somboru, Bitolju“.Kompletnu emisiju "Utisak nedelje" u kojoj je govorio Igor Vuk Torbica možete pogledati na ovom linku.Bonus video:https://youtu.be/g8VI4lGv9wM