Oči u oči sa Zlom: Dokumentarac koji seče Ameriku do kosti

Tokom 25 godina kao tvorac dokumentarnih filmova, napravio sam neku vrstu svoje specijalnosti –da odem na mesta i slušam ljude čiji stavovi predstavljaju nešto zabrinjavajuće, čak i opasno. Prvi segment koji sam ikada napravio na TV-u, za “TV Nation” Majkla Mura, bio je o milenijumskim kultovima i uključivao je putovanje u zapadnu Montanu, gde sam u trejleru razgovarao sa dvojicom neonacista. Nekoliko sati su objašnjavali kako će u neko vreme, u ne tako dalekoj budućnosti, doći do globalnog rasnog sukoba, koji će dovesti do toga da se Isus Hrist vrati i protera različite rase na odvojene planete u nekoj kosmičkoj verziji južnjačke segregacione politike stare škole. Kasno uveče, kada se napolju smračilo, skuvali su mi šolju čaja, što sam cenio. Činili su mi se malo topliji prema meni i pitao sam da li ću, posle neizbežnog rasnog rata, možda moći da povremeno posećujem planete crnaca, ali taj pokušaj je i opet bio neuspešan, piše u svom tekstu za "Gardijan" poznati tvorac bizarnih i uspešnih dokumentaraca Luj Teru.U godinama nakon toga, snimio sam mnogo sati dokumentarnih filmova o raznim temama, od kojih su neki bili fokusirani na nevinije vrste kulturnih neobičnosti, kao što su gurui reklama ili svingerske zabave; drugi su bili o ozbiljnijim društvenim temama kriminala i mentalnog zdravlja. Ali oduvek je u mom radu postojao deo radoznalosti u vezi sa stranom života koja se smatra – u toj prilično pežorativnoj reči – „problematičnom“.Sad mi izlazi nova serija na BBC 2. “Zabranjena Amerika - Luja Terua” je direktno u glavnoj tački problematičnog sadržaja. Beli nacionalisti, reperi laki na okidaču i ličnosti u svetu pornografije optužene za seksualno nedolično ponašanje – svi se pojavljuju. Na neki način, u kontekstu mog rada, to je posao kao i obično – moja poslednja stanica na putovanju koje je započelo pre svih tih godina sa neonacistima u Montani. Ali u drugom smislu, kada sada puštam ovu seriju, svestan sam da je to ipak neobičan posao. Vremena su se promenila. Svet je drugačiji: pandemija, društveni mediji, ubistvo Džordža Flojda i razgovori koji su usledili o institucionalnim predrasudama, i činjenica da su životi crnaca važni. U kontekstu svega što se dogodilo u poslednjih nekoliko godina, odluka da se objavi serijal prepun pojedinaca koji izražavaju uznemirujuća i ekstremna mišljenja mogla bi izgledati čudno.https://www.youtube.com/watch?v=hX4guLhmXsgKoristimo termin „platformisanje“: ideja je da je neodgovorno pojačavati glasove mržnje i da se baš na taj način doprinosi njihovoj moći i njihovoj šteti. Umesto toga, trebalo bi da ignorišemo otrovne i opasno dezinformisane. Najjednostavnije rečeno, ovo je gledište toliko nekontroverzno da je gotovo banalno. Sasvim jasno, ne želimo da neonacisti budu domaćini dnevnih formata kvizova ili predavanja deci u našim lokalnim školama. Nemamo obavezu da slušamo apologete pedofila ili simpatizere Isis-a. Niti davati medijsko vreme ravnozemljašima ili onima koji poriču klimatsku krizu u emisijama o aktuelnim dešavanjima. Svet koji nam je isporučio Mark Zakerberg, umesto obećanog, u kome bismo se povezali sa prijateljima preko Fejsbuka i delili slike hleba od banane, pretvorio se u zabrinjavajuće mesto gde trolovi, anti-vakseri, etnonacionalisti i ludaci zavere mogu da puštaju svoje gluposti direktno na naše laptopove i telefone.Ovo nije uvek lako shvatiti i o svakoj od ntih sizuacija treba pažljivo razmisliti. Veća stvar je, međutim, da razumem kako, gledano u ovom kontekstu, moja odluka da stavim neke potencijalno opasne i provokativne ličnosti na BBC 2 može izgledati potpuno čudna i neodgovorna. Prva epizoda “Zabranjene Amerike”, govori o zajednici internet “trolova“ i belih nacionalista čija maskota i vođa, omanji strimer i emiter Nik Fuentes, mi u jednom trenutku kaže da bi bilo bolje da žene nemaju pravo glasa . Kaže da na homoseksualnost gleda kao na nešto „odvratno“. Takođe je u svojim onlajn emisijama iznosio opaske koje negiraju holokaust. Bio je ispred Kapitola 6. januara i zabeleženo je da je hvalio događaje tog dana, posmatrajući ih kao udarac za slobodu i pravdu.Ostali sagovornici u emisiji su skrojeni od sličnog platna. Hipster-influenser krajnje desnice koji sebe naziva Beardson Beardli, a pojavio se na internetu na slikama kako radi ono što mnogi veruju da je nacistički pozdrav (iako on to poriče), dobija malo pažnje u programu – pre nego što me izbaci iz kuće jer sam ga pitao o tome. Druga osoba sa kojom razgovaram je Baked Alaska (njegovo pravo ime je Anthime Gionet), koji je objavio zapaljivi rasistički sadržaj na mreži – zbog čega je bio izbačen sa Tvitera – i bio je u zgradi američkog Kapitola 6. januara, prenosio je uživo svoj čin navodnog ometanja i tražio donacije u vrednosti od nekoliko hiljada dolara dok je to činio. Dakle, ne – oni ne bi bili vaš prvi izbor za gledanje.A ipak verujem da sam bio u pravu što sam napravio program o njima. Postoji nekoliko razloga zašto. Najočiglednija je priroda projekta. Pravim impresivne dokumentarne filmove, istražujući, snimam i montiram tokom meseci ili čak godina. To je veoma je daleko od konvencionalne debate ili TV nastupa. Tokom godina radio sam programe u zatvorima, među priznatim ubicama i pedofilima, i u bolnicama maksimalnog obezbeđenja za pedofile.Ovi problematični, ponekad opasni ljudi, su legitimni subjekti novinarske istrage. Ne biste želeli da oni sede kao eksperti na Moralnom lavirintu, ali u pravom kontekstu, sa pravim pristupom, razgovor sa ljudima koji su uradili užasne stvari može biti potpuno valjana vežba: otkrivanje i, na kraju životno-potvrđujuće, osvetljavanje aspekata ljudske psihologije i društva na način koji promoviše razumevanje i neguje empatiju.Mogli biste tvrditi da je zatvorenik ili osuđeni predator drugačiji slučaj od nekoga ko aktivno promoviše političku poziciju koja izaziva podele. I ima nešto u tome.„Ali zašto moramo da slušamo ove ljude?“ možete se pitati. Pa, možda nećete morati. Ali razlog zbog kojeg biste se mogli odlučiti je ono što njihovo postojanje govori o svetu u kome živimo, i zbog veoma stvarne moći koju oni predstavljaju. Istina je, u smislu njegovog praćenja na mreži, Nik Fuentes i njemu slični već imaju platforme sa kojih mogu i zaista dopiru do milionske publike, u spavaćim i dnevnim sobama širom sveta. Inače, do sada sam pisao samo o prvoj epizodi, Extreme and Online. U drugim epizodama srećemo repere na Floridi koji izgleda da uživaju u dinstanju govedine koja je koštala života i tetoviranju na kapcima na kojima piše „Jebi se“; takođe intervjuišemo porno agenta Dereka Heja, koga su neki bivši modeli optužili za seksualno uznemiravanje, ali koji je to negirao.Deo posla u pričanju ovih priča je naporan rad na otkrivanju slojeva koji leže ispod. Tokom više od dve godine koje smo proveli u stvaranju, uložen je ogroman trud da se programu da potreban oblik i kontekst kako bi se osiguralo da se upitni stavovi ispitaju, prenoseći gledaocima celu priču, a ne samo one delove koje ispitanici žele da vide.Počeli smo da istražujemo 2019. i trebalo je da počnemo da snimamo u martu 2020. kada je kovid udario. Evo nas, dve godine kasnije u kulturi čija sve veća virtuelnost i viralnost ne pokazuju znake kraja. Ali uprkos svim izazovima sa kojima smo se suočili, i teškoćama suočavanja sa sadržajem koji je ponekad uznemirujući, takođe bih želeo da mislim da je ovaj posao važan i vredan truda. To su moćni i zabrinjavajući programi. Ali sam ponosan na to kako su ispali.Bonus video - Aleksandar Miladinović: Situacija u Ukrajini kao kod nas 1999. godine

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=aleksandarmiladinovisituacijauukrajinikaokodnas1999godine-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3123065"]