19
Ja nisam od Sokoja primio ni dinara u celokupnom životu, tvrdi legendarni Branimir Džoni Štulić u tekstu objavljenom na njegovom kanalu na Jutjubu, gde je izračunao da mu ova organizacija duguje milione evra.
Branimir Džoni Štulić, osnivač i frontmen nekadašnjeg benda Azra, autor nekih od najpoznatijih i najpopularnijih pesama sa područja bivše Jugoslavije, oglasio se iz Holandije, iz svog dobrovoljnog izgnanstva. Decenijama nije najjasnije koliko novca mu sleduje na osnovu tantijema, a tekst koji je objavio na svom kanalu na „Jutjubu“ prenosimo ovde u celosti, poštujući jezičke i osobenosti u mešavini ćirilice i latinice:
„SOKOJ, što znači Savez kompozitora Jugoslavije (premda bi u tom slučaju trebalo SKOJ, ali da se raja ne doseti sitno izmene naslov) zadrži ime i u novim okolnostima, iako bi ispravnije bilo, po istom načelu, SOKOS, jer Jugoslavije više nema, a sad je to Organizacija muzičkih autora Srbije, dakle, to SOKOS se čita Savez organizovanog kriminala Srbije, i to sa obe strane, s leva na desno i obratno, kako god se uzme, budući ako laže koza ne laže rog, što je, uostalom, i vidљivo iz dopisa kojeg beh primoran dotičnima uputiti.
Poštovani, upoznati ste sa dopisom g. Živkovića, koji vam je u moje ime poslao zadњu opomenu pred iskљučeњe i, takođe, prosledio dokument koji to u celosti potvrđuje (zacelo ne zbog daљe komunikacije i izjašњeњa na navode, već zbog dobre vere i najkraćeg roka od 14 dana). Eto, ima tome punih četrdeset godina da se vi o taj dokument oglušujete. Za to vreme ste mi naneli neizmernu štetu.
Ja sam po tadašњim zakonima morao ući u SOKOJ da bih dobijao svoje autorske i ine prinadležnosti, međutim, one nisu stizale. Na moj upit zašto, odgovoreno mi je da vaša firma prelazi na kompjutere od ’74., i da zbog toga niste u staњu isplaćivati honorare (ali ste itekako sposobni ubirati dotične, dapače, vaš prelazak na kompjutere je potrajao sve do rata, punih 17 godina, ako se već ratno vreme ne računa, tako se, uostalom, i sami hvaliste na vašem sajtu). Zbog toga sam odmah pre 40 leta u februaru ’81. raskinuo svaku saradњu sa vama,* no čak i tako ste (po istom obrascu) još polagali pravo na ubiraњe mojih honorara sve do isteka tê kalendarske godine (znajući da ih nikada nećete isplatiti), štaviše, toliko vam se osladilo da mi ne silazite sa nežnika sve do današњeg dana.
Sad, ja nisam od SOKOJA primio ni dinara u celokupnom životu. Za drugu polovinu 1980. ste ubrali barem 50 000 tadašњih maraka samo od Jugotona na ime mojih autorskih honorara koje nikad nisam video, a sledeću ’81. kudikamo više, da ne spomiњem radio-difuzna izvođeњa kako u zemљi tako i inozemstvu (koja su daleko platežnija). Međutim, vi niste prestali sa ubiraњem mojih prihoda ni po isteku ’81., već ste produžili sve do 1994., kad ste me u zamenu za hrvatsku „Oluju“ predali ZAMPU (vidi se da radite za istog gazdu), dakle, tu ste me svake godine oštetili za milion evra, jer, premda ste znali da ja nemam ništa sa vama, opet do rata je na svakom nosaču zvuka stajalo SOKOJ i, naravno, moji radio-difuzni prihodi se slevali u vaše kofere, a upravo je to i razlog vašem podmetaњu nepostojećih web licenci na moje pesme, content ID–a i općenito drugih lažnih i neistinitih podataka.
Ipak to ne znači da vam matematika ne ide od ruke, naprotiv, i sami ćete lako izračunati koliko tih trinaest godina po milion evra iznosi, dodatno kamati. A neću vam oprostiti ni tih godinu i po, ’80. i ’81. To je što se tiče glavnice iz Jugoslavije. A za ove druge potoњe grehe koji se očito protežu od ’94. sve do današњih dana (jer čemu onda ovo prometovaњe), još 26 miliona, dakako sa kamatama, dok bezočnost vašeg „poslovaњa“ nema cenu, pa ću je otpisati.
*Ne samo da formalnosti potrajaše još šest meseci, nego se očito produže sve do danas.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
