0
Premijera komada „Čudo u Šarganu“ Ljubomira Simovića koju u Jugoslovenskom dramskom pozorištu režira Jagoš Marković s razlogom se očekuje se s nestrpljenjem. Kako zbog teksta koji spada u red najznačajnijih dela naše savremene drame, tako i zbog reditelja za kojeg je sam pisac ovog dela svojevremeno rekao da ima dar da stare i poznate stvari otkriva kao nove i nepoznate.
I, naravno, zbog vrhunskih glumaca koji će oživeti moralno posrnule junake ove priče koji se okupljaju u krčmi „Šargan“. A čini se, sudeći po raspoloženju na generalnoj probi koju smo imali prilike da gledamo, i oni jedva čekaju da izađu pred publiku.
Ikoniju, vlasnicu kafane tumači Anita Mančić, a zanimljivo je da je istu ulogu igrala u režiji Dejana Mijača u Ateljeu 212.
– Prvi put mi se dešava da igram istu ulogu dva puta, i imala sam jednu dozu straha zbog toga. I koliko god sam se možda otimala, ja nisam otišla od Simovića, ja sam zapravo njegova Ikonija i tako sam prestala da razmišljam o dva koncepta, i počela sa zadovoljstvom da se igram u nečemu što je drugačije. Tekst je božanstven i moraš da budeš mnogo nedarovit da bi uništio tu lepotu – objašnjava Mančić.
Ono što joj je, dodaje, posebno bilo drago jeste rad sa mladim glumcima u ovoj predstavi.
– Moja Ikonija je sakupljač raznih duša, pa sam na probama pokušala da ove divne mlade glumce okupim i da im sa Jagošem napravim trasu da se snađu dobro i da na pravi način dožive tu vrstu poezije i pozorišta. Sve vreme sam imala zadatak da ih držim, da im budem i otac i majka. Mogu redom apsolutno sve da ih pohvalim, mislim da su posebni. Najmlađi je Aleksej Bjelogrlić, koji je je potpuno iznenadio, postaje veoma ozbiljan glumac i treba mu dunuti vetar u leđa. Verujem da je pred njim velika budućnost, biće bolji glumac od svog oca – s osmehom je rekla Mančić.
Iznenađenje ovog „Čuda“ svakako je Tamara Dragičević koja se pridružila ansamblu JDP zbog uloge Gospave, „animirke“ u kafani „Šargan“.
– O njoj sam razmišljala samo kao o mladoj ženi koja je izabrala taj život, iz toga nisam imala potrebu da dokazujem da li je ona kurva, šta radi, prosto sam živela i pravdala je. Ona je emotivna i slaba, a žena koja deluje jako. Sviđa mi se kako taj njen krug, kako počne a kako završi, to mi je bilo plodno i inspirativno za igru.
Marković je i u „Čudu u Šarganu“, kao u Simovićevom „Putujućem pozorištu Šopalović“, angažovao mlade glumice Jovanu Belović i Sanju Marković.
– Jagoš bira veoma izazovne komade, i kasting je kod njega toliko snažan da prolazite celu ulogu više puta od početka do kraja, sve je veoma zavodljivo. Igram Jagodu a zanimljivo je što sam sa tom ulogom položili prijemni na Akademiji umetnosti, i to mi je dodatno veoma važno – kaže Jovana.
Sanja dodaje da je Jagoš pozorišna veličina u koju su svi zaljubljeni.
– On nas voli, svaki dan zaliva, i sa takvim pristupom i plodovi dođu. Ovo mi je treća saradnja sa njim i drago mi je što sam dobila da igram Cmilju, kojoj je fiksacija da se uda i radi decu. Mnogo je volim, osetila sam je, puna je ljubavi.
Uloga lopova Anđelka zvanog Ćora, poverena je Miodragu Miši Dragičeviću, koji nije krio radost što je deo ove predstave.
– Igram stalno različite karaktere i to mi prija. Privilegija mi je što igram u ovoliko naslova u JDP-u, u što moja gluma ne stagnira, nego se razvija.
Za Nebojšu Dugalića dragoceno je, kako kaže, kada u svojoj dramskoj književnosti imate nekoga ko je nepresušan.
– I možete ga postavljati svako malo, i da niko ne napravi istu verziju. I da je taj tekst toliko podatan za iščitavanje novih dubina iz sadržaja. To je stvarno raritet i mislim da je Simović jedan od takvih naših pisaca što učestalost njegovih dela na našim scenama potvrđuje. A dragocen je jer govori iz našeg miljea, a opet je sve univerzalno, vanvremensko, i svaki put kada i mi sami u načinu igre otkrivamo kakvu tu pozadinu dubinsko kolektivnog iskustva nosi i poručuje. I zato treba biti samo dobar sluga takvom dobrom tekstu. Ne treba podbaciti, treba imati dobar osećaj mere izabrati dobra glumačka sredstva da bi to što je napisano stvarno odjeknulo – priča Dugalić koji u ovoj podeli igra Vilotijevića, čoveka sa govornice.
Marko Janketić ističe da je Ljuba Simović jedan od naših najvećih dramskih pisaca i pesnika i da su njegova dela bogatstvo karaktera i situacija.
– Privilegija je raditi Simovića, samo da smo se poređali na stolice i izgovorili ono što je napisao pa je događaj. Ovo je četvrta predstava koju radim sa Jagošem Markovićem i sve se igraju se na kartu više, publika ih voli i tako će biti i sada. Sada igram partijskog potrčka Mileta, agitatora. Takvih likova koji nemaju svoj identitet bez stranke ima na svim stranama, i bio mi je izazov da napravim svog Mileta.
U glumačkoj podeli su i Miloš Samolov, Nenad Jezdić, Boris Isaković, Ljubomir Bandović i Slobodan Tešić.
Premijerno izvođenje je u subotu 2. aprila u 20 časova, na velikoj sceni „Ljuba Tadić“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Bonus video: Sloboda Mićalović- premijera predstave „Alisa u zemlji strahova“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare