Njujork u oku putnice i arhitekte: Šta čitati ove nedelje

Katarina Bogdanović, „Govoriti o Njujorku“, Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“, Kragujevac, 2021.

„Utisak oblakodera u početku je osrednji. Suviše liče na sliku Njujorka naslikanog na kartama.“ Prvi utisci u „Njujorškom dnevniku“ svedoče o neskladu očekivanja i realnosti, ali se daljim istraživanjem grada upoznaju njegove prednosti i opasnosti. Katarina Bogdanović piše o „svetlosnim reklamama“ na Tajms skveru, pozorištima i bioskopima na Brodveju, o tome kako čita glomazni nedeljni „Tajms“ u Central parku i proba mleko od kokosa; plaši se gangstera i pljačke, posmatra usnule beskućnike u Brajant parku - „svakom je slobodno da gladuje i da očajava na svoj način, i gde hoće.“

Katarina Bogdanović (1885-1969) putovala je između dva rata „sa svešću o društvenoj obavezi prema onima koji nisu u prilici da putuju“. Prva žena koja je diplomirala filozofiju i srpsku književnost na Univerzitetu u Beogradu 1910. ostavila je traga kao autorka, aktivistkinja, direktorka Ženske gimnazije i svetska putnica. Poslediplomske studije pohađala je na Sorboni, učestvovala je u osnivanju Ženskog pokreta, bavila se feminističkim aktivizmom i edukacijom. Bila je među prvim predavačima današnjeg Kolarca. Putovala je na kongrese i konferencije u London, Atinu, Salcburg i Krakov i pisala o književnim i filozofskim temama. Boravak u Njujorku i Vašingtonu 1939. godine opisala je u putopisnom dnevniku i evocirala na svojim predavanjima uz pomoć ilustracija: govoriti o Njujorku bez mape, tvrdila je, isto je kao bez muzičke pratnje slušati predavanje o Betovenu.

Rem Kolhas, „Delirični Njujork“, Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“, 2022.

Davne 1978. godine holandski arhitekta i urbanista u studiji s podnaslovom „retroaktivni manifest za Menhetn“ (kod nas objavljenoj, nažalost, samo u reprezentativnim odlomcima) piše o arhitektonskim mutacijama kao što je Empajer stejt bilding, o utopijskim fragmentima poput centra Rokfeler i iracionalnim fenomenima u koje svrstava Radio Siti mjuzik hol. Knjigu vanvremenom čini autorova želja da Menhetn utemelji kao produkt „jedne neformulisane teorije, menhetnizma“, da ga sagleda kao znamenje arhitekture koja je u isti mah ambiciozna i posvećena narodnim masama. Menhetn je, po njemu, mesto arhitektonske ekstaze.

Kolhas ukazuje na odlučujući uticaj arhitekture u građenju vanvremene reputacije Njujorka, proglašavajući sebe njegovim piscem iz senke: ovaj grad izjednačava sa filmskim zvezdama čije avanturističke živote samo pritajeni zapisivač može da artikuliše. Od 1626. i kupovine ostrva Menhetn od Indijanaca za 24 dolara do „Apoteoze rešetke“ dva veka docnije, uporno opstaje matrica organizacije prostora koja grad definiše kao „kontra-Pariz, anti-London“.

Bonus video: Najbogatiji pisci

[video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortinajbogatijipisciikplatf-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2135658"]