164
Diplomirani pravnik Nikola Selaković nastaviće svoj mandat na čelu Ministarstva kulture i u novoj Vladi Srbije koju će predvoditi Đuro Macut.
Iako je Selaković u više navrata tokom političke karijere bio ministar, s kulturom, bar do pre godinu dana, kada je prvi put postavljen na čelo Ministarstva kulture, nikakve veze nije imao. No, nastavlja da se bavi kulturom i u novoj Vladi Srbije.
Kada ga je doskorašnji premijer Miloš Vučević predložio na čelno mesto Ministarstva kulture, aprila 2024. godine, mnogi su se prisetili da je, od kad je SNS na vlasti, funkciju ministara kulture obavljali su, uglavnom, diplomirani pravniki. Podsetimo, bili su to po vokaciji i Vladan Vukosavljević, koji je bio ministar kulture od 2016-2020, kao i Maja Gojković koja je u dva, doduše ne puna mandata, obavljala tu funkciju. Jedini izuzetak bio je Ivan Tasovac.
A ko je Nikola Selaković, za one koji to, možda, ne znaju?
Rođen je 1983. godine u Užicu. Završio je Šestu beogradsku gimnaziju i osnovne i master studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Završio je i Visoke studije odbrane i bezbednosti kao pripadnik osme klase. Od 2009. do 2012. godine bio je zaposlen na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu kao asistent na Katedri za pravnu istoriju i držao nastavu na predmetima Uporedna pravna tradicija, Srpska pravna istorija i Retorika.
Član je i osnivač Srpske napredne stranke, u kojoj je obavljao funkcije koordinatora Pravnog saveta, člana Predsedništva od 2012. i potpredsednika Glavnog odbora u periodu od 2014. do 2016. godine. Obavljao je dužnost ministra pravde i državne uprave u Vladi Republike Srbije u periodu od 2012. do 2014, a potom ministra pravde do 2016. godine.
Odlukom predsednika Srbije Aleksandra Vučića maja 2017. godine postavljen je na funkciju generalnog sekretara predsednika Republike, koju je obavljao do kraja oktobra 2020. godine. Dužnost ministra spoljnih poslova Republike Srbije obavljao je u periodu od 2020. do 2022. godine, da bi u pretposlednjoj Vladi Srbije bio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Govori engleski i služi se francuskim i italijanskim jezikom. Oženjen je Milicom i otac troje dece.
Kad je izabran prvi put za ministra kulture, većina kulturnih poslenika nije želela da komentariše njegovo imenovanje. Ali, književnik i izdavač Gojko Božović tada je za Nova.rs izrekao ključnu rečenicu:
– U režimu, kakav je naš, kadrovsko pitanje pojedinačnih ministra nije presudno, pa čak ni mnogo važno.
Još ubitačniji bio je ilustrator i karikaturista Dušan Petričić kazavši:
– Konačno, idealni promoter šajkače, opanaka, dvoglavog orla i šićardžijskog patriotizma na čelu Ministarstva kulture. Dugo smo čekali.
I šta je u proteklih 12 meseci uradio Nikola Selaković da bi se „preporučio“ i za novi sastav Vlade Srbije. Pa… Moglo bi se samo reći da od kad je SNS na vlasti teško da se bilo koji ministar suočio s onoliko problema s kojima Selaković.
Jedna od prvih stvari koju je uradio na čelu Ministarsva kulture bilo je „osnaživanje kulturne saradnje s Kinom“, kroz potpisivanje nekoliko ugovora, onda je kao jedan od prioriteta zactrao spas ćirilice, te je formiran i Savet za srpski jezik, pa najavljeno premeštanje Muzeja Nikole Tesle u Beograd na vodi, odnosno bivši Jugošped, kao i selidba Istorijskog muzeja Srbije u zdanje nekadašnje Glavne železničke stanice. „Medeni mesec“ je kratko trajao. Kasnilo se mesecima s objavljivanjem rezultata konkursa Ministarstva kulture, zbog čega su protestovala brojna udruženja, galerije, umetnici… Kasnilo se i s dodelom priznanja za vrhunski doprinos kulturi, a i kad su objavljeni rezultati izazvali su silne polemike u javnosti.
Potom su počeli protesti i blokade ispred samog Ministarstva kulture, ponajviše zbog sramno malog budžeta za kulturu – najmanjeg u regionu – od 0,67 procenata. Polovinom februara gotovo sva reprezentativna udruženja, njih dvadesetak obratila su se javnosti zbog lošeg stanja u ovoj oblasti, a naročito nepočinstava resornog Ministarstva kulture. Naime, Vlada Republike Srbije je 6. februara donela Rešenje o prenosu u Tekuću budžetsku rezervu sredstava utvrđenih Zakonom o budžetu za 2025. godinu, kojim je Ministarstvu kulture oduzeto 371.575.000,00 dinara.
„Mizeran procenat koji Ministarstvo kulture već decenijama dobija iz budžeta sad je dodatno smanjen uz blagoslov ili makar prećutno odobravanje samog ministarstva“, podsetila su tad reprezentativna udruženja u kulturi.
A od kad su počeli studentski protesti i blokade, desilo se da su štrajkovali glumci, filmski poslenici, likovnjaci… Nekoliko puta proteklih meseci po jedan ili više dana nisu radila pozorišta, muzeji, galerije, bioskopi, knjižare. Beogradska filharmonija je više od tri nedelje štrajkovala, tražeći veće plate i izlazak ove institucije iz v.d. stanja, što je sudbina koju dele i druge kulturne ustanove pod kapom Republike Srbije. A poslednji konkurs Ministarstva kulture za otkup publikacija za biblioteke u 2025. godini izazvao je takav odijum zbog nametanja ćirilice da se prvi put u istoriji dešava da će gotovo svi izdavači bojkotovati otkup.
Bonus video: Selaković
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
