"Ako postoji pritisak, mora da postoji i odušak": Dodeljene nagrade 47. Salona arhitekture

Tradicionalnu godišnju manifestaciju, koja promoviše najbolja ostvarenja u oblasti arhitekture, Muzej primenjene umetnosti je realizovao je u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije, Asocijacijom srpskih arhitektonskih praksi i Ženskim arhitektonskim društvom.

Ovogodišnji Savet Salona arhitekture radio je u sastavu: Biljana Jotić, Slobodan Jović, Vesna Cagić Milošević, Marko Korošec i Žaklina Gligorijević, a članovi žirija su bili: Milena Katić, Neda Kostandinović, Lazar Kuzmanov, Vladimir Milenković i Nevena Pivić.

Na svečanosti, Ispred Saveta Salona, prisutne je pozdravila dr Žaklina Gligorijević, prisetivši se da su prošle godine slavili arhitektonsku strategiju.

- Imali smo ideju da što više promovišemo arhitekturu, i da Salon, baš ovde, u Muzeju primenjene umetnosti privuče što više ljudi, ne samo arhitekata, nego i studenata, ljudi iz javnosti... Takođe smo obećali sebi da ćemo se baviti i nekim drugim temama, kakve su izazovi arhitektonskog delovanja u specifičnim okolnostima. Nažalost, ove godine smo imali više nego specifične okolnosti. S obzirom na to da je Savet jako dobro sarađivao, vrlo brzo smo se dogovorili oko naslova, i hvala vam najlepše što ste se odazvali na ovaj poziv da pokažete kako to arhitekte rade pod pritiskom.

Član žirija Vladimir Milenković istakao je da su želeli da nagrade ono što je istinski doprinos. Takođe i da među nagrađenima ima malih, velikih tema, onih koje asociraju na neke stvari iz istorije arhitekture, pa refleksija...

- Ono što smo prepoznali kod pohvala, jeste jedan specifičan napor da se određena tema naglasi, da bude jedan doprinos... Počevši od jedne knjige, koja je upustvo kako se danas neke stvari rade, preko enterijera koji apostrofiraju ili upotrebu materijala ili neki ambijent; ili neko svetlo - u pitanju su zaista vrhunski dometi u određenim segmentima tih projekata. Najviše smo razgovarali i diskutovali o nagradama za arhitekturu, i odlučili se za tri projekta. A Gran pri je u stvari jedna nagrada za vazduh i količinu svetla i senki, za neku vrstu apsolutne prirodnosti. Ona je poput nekog stejtmenta, a Žiri je bio tu, u stvari, da nas podseti da, ako postoji pritisak, mora da postoji i neki odušak na drugoj strani; i da je okrenutost prema prirodi taj neki osnovni kod koji koji nas vodi u svetliju budućnost.

Žiri je pohvalio publikaciju "Zelena infrastruktura u urbanističkom planiranju – preporuke za unapređenje planiranja, sprovođenja i održavanja zelene infrastukture u Beogradu", čiji su autori Slavica Čepić, Milena Marković, Božena Stojić, Olga Andrić, Ivan Simić, Ana Šabanović, Aleksandra Vukićević, Ivana Pavlović i Iva Čukić. Pohvale Salona dobili su Miroslav Šilić, Vladimir Kubet i Isidora Amidžić za virtuelnu rekonstrukciju dvorca Orenštajn u Beočinu; autori FOUR+ za zajednički kovorking u K- distriktu u Beogradu;  u kategoriji eksperimenta Balkanarhitrav, Boris Rančev za prostornu instalaciju "Tri stoga sena", za poslovni prostor "Emote Films" Dušana Nenadovića, a za enterijer Miloš Milivojević za Zlataru "Camillias Geneva".

Nagrada za arhitekuru dodeljena je Predragu Denčiću za stambeno-poslovni objekat "Top Bau", te Jeleni Ivanović Vojvodić, Goranu Vojvodiću, Milanu Vučetiću, Iliji Srdanoviću, Nikoli Šavikin i Aleksandru Šavikinu za projekat rekonstrukcije i enterijera objekta u Ulici kralja Milana - Palata nauke; kao i Studiju Autori za projekat Kuća Istra.

Gran prijem je ovenčan Riste Dobrijević za revitalizaciju platoa citadele tvrđave na brdu Hisar u Prokuplju.