2
Ako još niste videli hibrid-doku-dramu "Društvena dilema" koja ukazuje na poguban uticaj društvenih mreža na psihu, učinite to što pre, pogotovo ako ste roditelj. Ako uz to imate petlju da se suočite s ovim problemom neposrednije, u animiranim slikama, na 58. oktobarskom salonu zvanom Beogradski bijenale 2021. pruža vam se jedinstvena prilika.
Džon Rafman, „Mejnor Dimon“, 1. deo, 2021, jednokanalni HD video sa stereo zvukom, 65`, muzika Džejms Feraro i Endi Morin, Likovna galerija KCB
Digitalni umetnik Džon Rafman, opsednut video-igricama, kreirao je brutalnu, fantazmagoričnu priču dovedenu da apsurda, tehnički apsolutno savršeno (i skupo), koja maksimalno iritira ljudski um i oko. Jer, u ovim 3D animacijama dominira jezivo i prokleto, na nesreću crpljeno iz umetnikove arhive sakupljane s interneta.
Pošto pogledate ovaj Rafmanov rad (i eventualno još jedan, malčice mekši, „Dnevnik sna“, iz 2019, u Muzeju grada) biće vam jasno zašto intervjuisani magovi u „Društvenoj dilemi“, dakle kreatori mreža, aplikacija, igara itd. na tehnološkim gigantima, svojoj deci ne dopuštaju ni da uzmu mobilni telefon u ruke, a kamoli da sami surfuju netom. Alarm je uključen!?
Rafmanova priča vodi kroz danteovske mračne sile interneta: u blagostanju porodičnog kvarta rađa se dečak (iz majčinih usta), od oca zadriglog, s kajlom i anoreksične majke napumpanih usana, koja ušmrkava beli prah; ni u čemu sputan, dečak izrasta u besnog i raspuštenog mladića koji dospeva u zatvor – školu nasilja svake vrste… Na drugom kraju grada, u ambijentu krvavog znoja, rađa se drugi dečak koga roditelj odlaže u kantu za smeće gde ga nalazi đubretar i prodaje… Šta se dalje zbiva, izaziva mučninu s vrtoglavicom, iako se život dečaka, zapravo, odvija u virtuelnom svetu u kome su čak i tragovi ljudskosti u izmaglici halucinacije.
U Rafmanovoj šokantno nadrealnoj naraciji nema čega nema, od planetarne katastrofe do ličnih degradacija. Umetnik, zapravo, sredstvima samih video-igrica, upire prstom na dalekosežan i preteći društveni problem psihopatologije koja se širi internetom, pokriven beskompromisnim božanstvom zvanim profit. (Izračunato je da će do 2022. godišnja zarada samo od video-igara dostići 180 milijardi dolara, najviše od gejminga na mobilnim telefonima!) Da paradoks bude veći, Rafman svoje radove postavlja na Jutjub, dakle vraća ih u mrežu čije posledice dejstva analizira. Autogol?!
Džon Rafman (1981. Montreal) je umetnik koji preispituje uticaj savremenih tehnologija na emocionalne i socijalne aspekte života, posredstvom pokretnih slika i kompjuterske grafike. Kreirajući video-art kojim prodire u najmračnije kutke neta, pozicionirao se kao jedan od najvažnijih umetnika svoje generacije. Njegovi radovi krcati monstruoznim apsurdima su distopijska Odiseja, nalik slikama Jeronimusa Boša (primećuju kritičari) koju je postmoderna overila kao svoju futurističku viziju, odričući se utopijskih vizija modernizma, od pre jednog veka. Rafman se pita:“Ako provodimo isto onoliko vremena na internetu koliko i van njega, gde mi stvarno živimo?“ Sagledavamo li sunovrat ovog sveta?