2
Znate, za 80 godina je bilo svega i svačega. Bilo je i nevremena i oluje, i lepote i svega. Ja sam sada na stend-baju života. Ovde sam samo zbog tog kulturnog miljea. Samo još živim zato što mogu da učestvujem u tim nekim lepim trenucima, što mogu da se vidim sa značajnim prijateljima, i da budem među ljudima zbog kojih celu karijeru živim, kaže za Nova.rs Mira Banjac.
Odavno je glumica Mira Banjac prevalila devetu deceniju života, ali ovih dana „krstari“ po filmskim festivalima diljem Srbije, prima ili dodeljuje nagrade.
Uoči otvaranja Filmskog festivala u Sopotu, na kome je ovenčana nagradom za životno delo „Statueta slobode“, u tamošnjem kulturnom centru otvorena je izložba „Lica Mire Banjac“ kojom je osvetljen delić glumičinog velikog opusa. Potom se „preselila“ u Vojvodinu, u Sombor, gde joj je na Filmskom festivalu uručeno priznanje „Specijalni Ernest“ za doprinos kinematografiji, a stigla je u subotu i na Palić.
Pojavila se na otvaranju Festivala evropskog filma na palićkoj Letnjoj pozornici propraćena burnim aplauzima publike kako bi uručila posebnu nagradu „Aleksandar Lifka“ slovenačkoj koleginici Mileni Zupančič. Primajući nagradu i Zupančičeva je Miru Banjac nazvala „glumačkom ikonom, legendom“.
– Ja sam uvek volela da budem žena iz naroda, pa me valjda zato vole – iskrena je Mira Banjac, koju smo prekinuli u laganoj „solo“ šetnji po šumi Parka Palić. Konstatuje kako je ovih dana baš zaređala po filmskih festivalima. Osvrće se i na otvaranje i uručenje nagrada koje je pokvarila oluja i poverava nam se da je uspela u poslednji čas da izbegne provalu oblaka tik posle svečane ceremonije na Paliću.
Pojašnjava i svoj izbor da je u plodnoj karijeri na sceni ili platnu radije želela da ovaploti običnu ženu, ženu iz naroda a ne Šekspirovu junakinju:
– Zato što poznaješ svoj narod. Recimo za mene je bilo vrlo provokativno kada radim žene iz drugih miljea, poput onih iz Crne Gore. Jer to je jedan veliki proces, treba naći sve te žene koje su drugačije od žena iz mog podneblja koje jako dobro poznajem. Ili žene iz Bosne, Makedonije, Zagreba… Ponosna sam što mi je život pružio šansu da mogu da odigram sve te žene. Uvek sam težila da ih dobro pokrijem, da njihovim mentalitetima dam značaj, ali i da čuvam intergritet tih žena, da ne pravim od njih karikaturu. I najlepši proces u mom stvaralaštvu bio je da prikažem publici njihov život na sceni ili na filmu – priča nam Mira Banjac.
Osvrće se glumica i na tolike odlaske prijatelja, poznanika, ljudi koji su joj značili…
– Otišlo je toliko njih. Možda ne bih ni došla na Palić, ali ovde sam tužnim povodom, jer je jedna od mojih najboljih prijateljica Vesna Zelenović (supruga Radoslava Zelenovića, prim aut) ostavila traga na ovom festivalu. A ovih dana je godišnjica smrti Vesne, koja je bila jedan od mojih najdražih i najintimnijih prijatelja. Nažalost, bila je među prvima koju je odnela korona. A ja sam sad u godinama kada jako teško podnosim gubitke. I to je za mene toliko stresno. Evo, obišla sam sva ta mesta na kojima sam sa njom bila. Vesna je bila posvećena filmu i značila mi je, a davala je i posebnu dimenziju ovom festivalu. Eto, dočekala sam i to. Život je zaista nepredvidiv. Puno je dobrih, dragih, velikih, značajnih ljudi otišlo. Ja u ovim godinama baš teško gubim – setno priča glumica.
Bez obzira na sve, i na velike godine u kojima je, zahvalna je i ispunjena:
– Mogu samo da se zahvalim životu što mi je pružio priliku da prođem kroz taj isti život sa nečim lepim. Nadam se da je ta referenca sada već primetna. Naravno, samo kad vam pođe za rukom da radite 80 godina, to je već ogroman uspeh. I zdrava sam, a to mi je najvažnije, naročito u ovo vreme!
Iako je i u Sopotu, Somboru a i na Paliću bila prevashodno zbog filma, ne može a da ne pomene pozorište.
– Teatar je nešto što je neodvojivo od mene, i što predstavlja najveći deo moje karijere. I najznačajniji! Ali, ja sam zatvorila pozorišnu zavesu kada sam otišla u penziju. Mislila sam da je taj krug negde zatvoren. Znate, pozorište traži čoveka od jutra do mraka. Prvo probe, posle svako veče predstave, pa gostovanja i prosto ja sa tim više nisam mogla da držim korak. A drugo, lepo je osloboditi mesto za mlade. Atelje 212 je tako podmlađen i tako su mi dragi. To je jedna dobra, mlada, vaspitana generacija. Vrlo su učtivi, dobro pozorišno promišljaju i jako mi je lepo kad sa njima na filmu imam priliku da radim. I to je neki produžetak koji je značajan – smatra dramska umetnica.
I dok je od teatra odustala, od filma još nije, i radi, radi, radi, kako nam triput ponavlja:
– Trenutno radim dva filma, jedan sa Miroslavom Mogorovićem. Još jedan film se nažalost prekinuo, jer je umro Ivan Bekjarev koji je igrao jednu od glavnih uloga. No, to će se nastaviti. Kako, ne znam… I Raša Bukvić mi je ponudio jedan jako dobar posao. U pitanju je kratki igrani film, gde sam samo ja. Film je o njegovoj majci i proći kroz sve te uspomene je isto jako provokativno. Sve je na meni, sve moram sama da uradim, pokrijem, jer sam sama u kadru. Ali, mislim da glumica Mira Banjac ima šta da kaže!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
