4
Da bi se prevazišli problemi u Zadužbini Ilije M. Kolarca potrebna je ne samo naša, nego i pažnja drugih društvenih subjekata, a pored toga neophodno je i da se funkcionisanje te ustanove prilagodi "duhu vremena" koji, između ostalog, diktira pojačanu proaktivnost, kreativnost i raznovrsniju ponudu, odgovaraju u Ministarstvu kulture na naše pitanje da li nameravaju da nešto preduzmu kako bi sačuvali Kolarčevu zadužbinu.
Zadužbina Ilije M. Kolarca otkazala je ili odložila 160 programa zbog pandemije koronavirusa i procenjuje se da će ukupan gubitak od sredine marta do septembra biti 30 miliona dinara. Direktorka Jasna Dimitrijević u razgovoru za naš portal ne isključuje mogućnost da jedna od najstarijih kulturno-obrazovnih institucija u Srbiji, osnovana 1878. godine, trajno zatvori vrata ako im grad i država ne pomognu. Ova ustanova našla se u situaciji da ne može da isplati ni zarade, pa čak ni poreze na minimalac, svojim zaposlenima. Stav većine zaposlenih je da, umesto privlačenja kompanija zainteresovanih da finansiraju programe Kolarca, što je jedna od opcija, ovakvu ustanovu mora da podrži država.
Iz Ministarstva kulture navode da već podržavaju rad ove ustanove na više načina.
„Ministarstvo kulture i informisanja već četiri godine sa 4,5 miliona dinara godišnje sufinansira deo tekućih troškova i izdataka Zadužbine Ilije M. Кolarca, u skladu sa odredbom Zakona o kulturi kojom je propisano da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu sufinansirati tekuće rashode i izdatke ustanova i drugih subjekata u kulturi koji se ne finansiraju redovno iz njihovih budžeta, ako svojim programima trajnije zadovoljavaju kulturne potrebe građana na odgovarajućem području“, navode u Ministarstvu i podsećaju da je istim zakonom propisano i da ustanove kulture, uz zahtev za sufinansiranje, podnose i izveštaj o petogodišnjem radu i strateški razvojni plan za narednih pet godina.
Zakonom je definisano i da visina sredstava za sufinansiranje tekućih rashoda i izdataka ne može premašiti 45 odsto od ukupnih tekućih rashoda i izdataka ustanove, podsećaju u Ministarstvu i dodaju da je istim aktom predviđeno i da se posebni ugovori o sufinansiranju zaključuju na godinu dana.
U Ministarstvu navode da rad Kolarčeve zadužbine podržavaju i kroz „finansiranje Beogradske filharmonije, kao ustanove čiji je osnivač republika i koja plaća zakup Velike dvorane za okvirno 30 termina godišnje“, kao i preko drugih projekata koje sufinansiraju kao što su Bemus, Beogradski džez festival, Gitar art festival i brojni drugi „koji takođe iznajmljuju Veliku dvoranu“, te kroz sufinansiranje projekata za koje se ta ustanova prijavljuje na konkursima Ministarstva (poput „Tvoj svet muzike“, „Кako se sluša koncert“ i drugih), „sa više od milion dinara godišnje“.
Pročitajte još:
Iz Ministarstva navode i da „razumeju objektivne okolnosti u kojima se našla Кolarčeva zadužbina i smatraju da je potrebna povećana pažnja i drugih društvenih subjekata, a ne samo Ministarstva kulture i informisanja, kako bi se prevazišli problemi u poslovanju te institucije od značaja za srpsku kulturu“.
„Pored toga, neophodno je i da se funkcionisanje ustanove prilagodi ne samo trenutnim okolnostima već i „duhu vremena“, koji, između ostalog, diktira pojačanu proaktivnost, kreativnost i bogatiju i raznovrsniju ponudu i ka klijentima i ka publici“, zaključuju u Ministarstvu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare