Miloš Timotijević: Hoćete da sedite u toplim stanovima dok nam ne ukinu grejanje i da onda kažete - Bar smo živi? Dosta s onim "može i gore", probudite se

Čak dve premijere u jednoj nedelji. Jedna u pozorištu - "Proces Peliko", druga - "Karmadona" u bioskopu. Nije malo, a naročito ne za samostalnog umetnika u Srbiji. A posebno nije malo u godini kada su gotovo svi pozorišni ili filmski festivali bili otkazani. Glumac Miloš Timotijević kraj 2025. dočekuje učešćem u Bitefu umesto Bitefa. Naime, jedan je od tridesetak ličnosti iz javnog života koji je večeras bio akter cenzurisane predstave, komada zbog kog je "pao" 59. Bitef - "Proces Peliko" Mila Raua.

Uz Svetlanu Bojković, Tihomira Stanića, Nadu Šargin, Milenu Radolović, Ljiljanu Bralović, Nebojšu Romčevića i inih na Fakultetu dramskih umetnosti izvodio je večeras komad u režiji slavnog švajcarskog reditelja i direktora Bečkog festivala u okviru ne: Bitefa.

- Moj stav kao učesnika ne: Bitefa je jasan. Mislim da je bitno da se takvi činovi dešavaju. To je, pre svega, čin pobune, jedan od načina da se odgovori na nepostojanje sluha za umetnost u ovom trenutku - odsečan je u razgovoru za Nova.rs Miloš Timotijević.

S obzirom da predstava "pokriva" jedan od medijski najpraćenijih sudskih procesa poslednjih godina po tužbi Žizel Peliko, koju je drogirao i silovao suprug, uz još pedesetak muškaraca, glumac ukazuje da je odvažnost koju je Francuskinja izašavši u javnost ogromna:

- Ta vrsta hrabrosti mora biti pozdravljena. Civilizacijske norme ne dozvoljavaju da se takve stvari dešavaju. Čak ne dozvoljavaju pomisao da se tako nešto desi, a kamoli da se dešava. Ako se to kontinuirano odigrava, još je monstruoznije. Zašto se to dešava - da li u Švajcarskoj, Francuskoj, Norveškoj, Finskoj ili u Srbiji, nebitno je - pitanje je za psihijatre, sociologe, antropologe. Umetnost samo progovara o tome. Ali, ja verujem da pozorište može da promeni svet, jer se ne bih bavio teatrom da ne može.

Miloš Timotijević je samostalni umetnik. Igra u beogradskim teatrima, pre svega u Ateljeu 212, na čijem repertoaru ima dva komada, ali nema stalni angažman. I od početka je podržavao studentske proteste, iako je bio onemogućen da radi svoj posao:

- Od početka sam bio svestan da je to mač s dve oštrice. Ali postoje prioriteti u životu. Ljudi često zaboravljaju da egzistencija nije često prioritet. Nekad se treba i snaći. Ali mislim da je časnije danas raditi u kafiću nego neke sumnjive stvari. Kada se desio 1. novembar 2024. nešto se resetovalo u društvu. Skupilo se, nekako, društvo. Imao sam utisak da od razbijenih jedinki ponovo postajemo društvo. I samo je privid da se poslednjih mesec dana sve vraća na staro. Jer, jezgro društva koje se stvorilo u poslednjih godinu dana i dalje negde tinja. Kao pojedinac i neko ko želi da bude koristan član ovog društva, smatrao sam da je bitno da kažem javno šta mislim. Kad već pominjemo cenzuru i Bitef, mislim da mnogo više patimo od autocenzure. Uvek se plašimo da ćemo snositi posledice ako kažemo šta mislimo. Svako ima pravo na sopstveno mišljenje i naravno da ono nosi neke posledice. Apsolutno sam bio svestan posledica koje javno izgovoren stav može imati na moje buduće poslove, ali sam uprkos tome rešio da kažem šta mislim.

Smešno i krvavo u isto vreme

Kraj nedelje obeležiće filmski maraton nazvan "Najduža noć filma", kad će pred publikom biti tri domaća ostvarenja. Jedno od njih, koje će i zatvoriti maraton u Velikoj sali Sava centra 21. decembra od 21. 30 sati, jeste "Karmadona" scenariste i reditelja Aleksandra Radivojevića. Ovo ostvarenje je svetsku premijeru imalo u septembru na Toronto film festivalu, a ovenčano je nagradama za najbolji film i scenario u Sidneju, kao i još jednom za predložak - u Bruklinu. U prvom dugometražnom filmu Radivojevića Miloš Timotijević, pored Jelene Đokić i Sergeja Trifunovića, tumači jednu od ključnih uloga. Ostvarenje naziva posve unikatnim za srpsku kinematografiju.

- Kad mi je Aca poslao scenario da ga pročitam, bio sam najpre srećan što me je uopšte pozvao. Pročitao sam scenario za sat vremena. Kad nešto "progutate" to je dokaz kvaliteta, pride mi je namenio odličnu ulogu. Pošto se bavim ovim poslom više od 30 godina naučio sam da ne treba da sanjam određene uloge. Ali, uvek znate šta bi trebalo da igrate. A ovo je jedna od takvih uloga. Pogotovo u ovakvom filmu, u tom "ludačkom svetu" Aleksandra Radivojevića koji je slojevit, dubok, duhovit. Mračan je, naravno, ali i preduhovit. Konstantno ima jukstapozicije - i krvav je i smešan u isto vreme. Igram Kronjca, koji je amalgam više ličnosti iz našeg javnog života i mislim da će publika lako prepoznati ko su ti ljudi... Znate, obično kad gledate filmove već posle prvih 20 minuta znate kako će se završiti. A ovde niste svesni kako će se završiti i to je divno. Način na koji Radivojević piše, režira, koliko je to uzbudljivo, kako je slikan film, glumljen, kako sve ima uporište u našoj svakodnevici - predivno je. Pride je sve podignuto do nekog antičkog nivoa da bi komuniciralo s publikom i kao neka vrsta satire - otkriva Timotijević.

Podseća da je u Torontu prošao odlično kod kritike, te da su usledile nagrade u Australiji i Americi i naglašava da je publika koja je gledala "Karmadonu" svesna sveta oko sebe:

- Umeju da pročitaju šta je satira, a šta metafora društva. Naša publika je malo zaboravila da nešto može da se ispriča kao metafora, alegorija, šta su stilske figure. Umetnost je asocijativna stvar i svakog "radi" drugačije. Kad te neko umetničko delo dugo drži, znači da je uticalo na tebe. Takav doživljaj sam imao kada sam video "Karmadonu".

Upitan može li se ovaj film nazvati nekom vrstom ekscesa u našoj kinematografiji, Timotijević komentariše da je čitav autorski rad Radivojevića eksces:

- Strašno je što živimo u zemlji gde je Aca Radivojević tek sada snimio debitantski dugometražni film. Svuda u svetu bi takav autor snimio bar tri-četiri filma do sada. Jedino kod nas reditelji debituju s 40 ili 50 godina. To je tragedija ovog podneblja. Ne smeš da se zameraš, prinuđen si da razmišljaš da li će se to publici svideti, finansijerima… A poenta je da bi svaki autor trebalo da radi samo filmove koje i sam želi da gleda.

Predstojeći maraton označava i mogućnost da publika pogleda dva nova domaća filma, koji bi, da je bilo Festa, mogla da ih pogleda na našem najuglednijem filmskom festivalu. No, ove godine je najpre odložen, pa otkazan. A Timotijević otkazivanje i Festa tumači konstatacijom da je to decenije i po nečinjenja.

- Naša kulturna politika ne postoji, ne postoji strategija u kulturi. Konstantno je politika u sve upletena. Ali ono najgore politikantstvo i partijska politika. Budžet za kulturu je najmanji mogući u regionu, s tim što je ove godine još dodatno srezan. A, pored prosvete i obrazovanja, kultura bi svakom narodu trebalo da bude na prvom mestu. Ovde je na poslednjem…

S obzirom da ove godine prvi put Filmski centar Srbije nije raspisao konkurse za sufinasiranje ili proizvodnju novih domaćih ostvarenja, da Ministarstvo kulture kasni s rezultatima konkursa, a Grad Beograd ih je stavio ad akta neminovno je pitanje strahuje li da sledeće godine neće moći da radi svoj posao zbog nedostatka finansijskih sredstava?

- Mislim da su se upravo pozavršavali filmovi koji su prošlih godina dobijali novac. A pošto ove godine niko nije dobio novac, sledeće godine neće biti snimljen nijedan film. Čak i da bude raspisan konkurs početkom naredne godine svakom autoru je potrebno između četiri i šest meseci da pripremi film. Sredstva koja dodeljuje FCS nikada nisu dovoljna da se film snimi, jer je to u najboljem slučaju samo trećina budžeta. Dobaciti bar do 60 odsto budžeta, neophodnog da bi film ušao u produkciju, je velika muka. A nijedan strani fond, ili države u regionu neće vam dodeliti novac ukoliko vas nije podržala matica. Svakako se sledeće godine neće snimati nijedan film.

Ostaje nam samo borba

I opet se nameće pitanje šta onda samostalnom glumcu preostaje? Serije?

- Nema više ni serija, sve manje i manje se snimaju. Ove godine su i ti srezani budžeti. Neće biti ni serija. Tako da glumcima ostaje samo pozorište. Ali, s obzirom da su pozorištima smanjeni budžeti, neće biti mnogo premijera, i igraćemo stare predstave. I to će biti to. Nama ništa nije ostalo. Nas su opkolili i zatvorili. Kao da živimo u nekoj predizbornoj fazi. Uvek kad se bliže izbori zatvori se finansiranje kulture, dok oni ne prođu. A mi čitavu ovu godinu kao da živimo u predizbornom stanju. I to za izbore za koje ni ne znamo kada će biti raspisani. Mi nismo u pat, već nemogućoj poziciji. Ali uprkos i u inat tome radimo, jer ne možemo drugačije. Neki od nas, poput mene, zagovarali su generalni štrajk jer bi to bio najefikasniji način borbe. Nažalost, kao društvo nismo na tom civilizacijskom nivou da bismo mogli da organizujemo generalni štrajk. I mislim da nam sad ne preostaje ništa drugo nego da se borimo, pa ko izdrži - ide dalje.

Osvrće se Timotijević i na borbu koju proteklih meseci vode njegove kolege iz Ansambla Drame Narodnog pozorišta. Ukazuje da njihova borba nije uzaludna:

- Šta nam drugo preostaje? Da sedimo u našim toplim stanovima dok nam ne ukinu grejanje? A kad nam ukinu, da kažemo - Pa dobro, bar smo živi i zdravi. A kad se razbolimo od te hladnoće, opet ćemo reći - Ma živi smo, to je najvažnije. A na kraju ćemo na samrti reći sebi - Pa bar smo proživeli neki život... Uvek je ovde ono "da, ali", ili "može i gore". A zašto ne bi moglo da bude bolje? Pa može, i zato ne mislim da je borba uzaludna. Letargija je uzaludna - smatra glumac.

A kao pripadnik generacije koja je na ovom tlu preko glave preturila tušta i tma, od raspada zemlje i rata, preko sankcija, do bombardovanja, priznaje da je posle 5. oktobra imao neku nadu. Ali da se ona brzo raspršila:

- Sećam se da sam jednog političara video na Televiziji Pink kako svira "My Way". Tad sam shvatio da se ništa od onog što sam očekivao neće desiti. Ponavljaju nam se sada obrasci iz devedesetih zato što nismo počistili svoju kuću.

Radim za javno dobro

Od kada su, pre više od 12 meseci, počeli protesti upravo su glumci bili najviše na udaru režima. Razlog je jednostavan, po sudu Timotijevića - najvidljiviji su:

- Svako od nas ima bar deset, dvadeset hiljada pratilaca na društvenim mrežama. Kažu da pobunjujemo narod… Pa sastavni deo našeg posla jeste kritika, kritički način razmišljanja. Mi se reflektujemo na sadašnjost, jako dobro vidimo, analiziramo stvari. Znamo kako ova zemlja, sistem (ne) funkcionišu, i uprkos tome pokušavamo da radimo. Glumci su najglasniji jer je to priroda našeg posla. Najvidljiviji smo pa zato i najviše smetamo režimu. Ponosan sam na svoje kolege koje su uspele prvi put u istoriji našeg pozorišta da izvedu sedmodnevni štrajk. Nisam član nijednog pozorišta, samostalan sam umetnik i samo sam mogao da ih podržim. Žao mi je što se posle tog sedmog dana nije nastavilo dalje. Jer, samim tim što nije, na kraju se desilo Narodno pozorište i sve ovo s Bokanom. Svaki put kada zastanemo u borbi dozvoljavamo protivniku da napravi kontra potez. Mislili smo da smo rekli svoje, ali nije bilo dovoljno.

Seća se da su proteklih godinu dana pokušali "izvesni" da ga targetiraju, kako kaže, budalaštinama:

- U to niko pri čistoj svesti ne bi mogao da poveruje, ali to je njihov način komunikacije. Ne osećam se lično ugroženo, jer ne delujem iz ličnih interesa. Ja znam šta je kolektivna svest. Ne kažem - ovako treba, već pokušavam da, kao individualac, radim za kolektivno, javno dobro. Nepobitna je činjenica da ovde nešto mora da se menja. Ljudi koji su protiv umetnika, profesora, protiv đaka, studenata - ne mogu biti dobri za ovaj narod. Oni su protiv intelektualne elite, protiv naše budućnosti, i rade samo za sebe i svoj finansijski ćar. Uspeli su svojim činjenjem više od jedne decenije i zahvaljujući svojim medijima da nas podele. Nije moj glavni problem režim, već su to moji sunarodnici ili sugrađani koji ne vide. Zato bih podsetio na repliku kojom se završavala jedna predstava početkom dvehiljaditih: "Vreme je, probudi se!" - sugeriše Miloš Timotijević, kog u 2026. očekuju premijera filma "Century" i novog ostvarenja Mladena Đorđevića "Ljubavna soba".

- I tome se jedino mogu radovati, jer ovde, bar mene, niko neće pozvati da radim. Ili ne žele ili ne smeju!

https://www.youtube.com/watch?v=C27c0pVPqWw