0
U prepunoj sali Parobroda večeras je održana još jedna beogradska promocija knjige “Deca”(LOM) Milene Marković, ali prva nakon dobijanja NIN-ove nagrade. Milena se pojavila u svečanoj žutoj-teget haljini i bila je jako dobro raspoložena za druženje sa publikom.
Već na početku promocije u Ustanovi kulture Parobrod, Milena je razbila led svojim komentarom nakon pitanja voditeljke programa kako se oseća nakon dobijanja NIN-ove nagrade i konstatacije da je lepo čestitati joj uživo, a ne samo na društvenim mrežama.
– Ja i nisam na društvenim mrežama, što mi je ponekad žao, jer onda ne mogu da špijuniram, a čovek voli da špijunira – rekla je Milena iskreno i originalno, kako uostalom i piše svoje knjige.
– Jako se dobro osećam nakon dobijanja NIN-ove nagrade, jer sam doživela vrlo veliku čitanost koju nisam imala do sada. Ja sam u svom nekom radijusu imala čitanost, ali postoji određena publika koja čita pesnike ili ide u pozorište. Ali onog trenutka kada dobiješ NIN-ovu nagradu, taj radijus se baš ozbiljno širi i u tom smislu mogu da kažem da sam pisac, kad me neko pita šta sam. Vrlo mi je drago da jedna šira publika uzme moju knjigu zbog nagrade, inače je ne bi uzela. Ja još od 2000. godine pišem poeziju, ali sada svi znaju da ja pišem pesme, tako da je to lepo – dodala je autorka romana u stihu “Deca”.
“Kada je deda mamin tata umro bilo je jako lepo, dvorište je bilo puno ljudi koji su došli da ga isprate kako treba, sve smo devojke sestre od ujaka i tetaka i ja, imale napete isprane crne bluze i crne suknje preko krupnih kolena…”, počela je Milena sa čitanjem delova iz svog, po mnogima, remek-dela.
U razgovoru sa autorkom je učestvovao i filozof Ivan Milenković čiji je glas u NIN-ovom žiriju bio jedan od onih koji su doprineli da ovaj roman u stihu osvoji nagradu. On je sa oduševljenjem sve vreme pričao koliko je roman “Deca” važna knjiga.
– S obzirom da sam izrekao mnogo krupnih reči nakon čitanje “Dece”, ovo je jedna od prilika da opravdam nešto od tih krupnih ushićenja koja su me pratila od prve do poslednje stranice ove knjige. To što pokušavam da artikulišem od kada sam pročitao ovu knjigu jeste mera. Veliki majstori u književnosti su uvek umeli da pronađu meru. Milena Marković je primer toga šta to znači – rekao je između ostalog Milenković.
Publika je tokom večeri svako Milenino čitanje delova iz “Dece” propratila gromoglasnim aplauzom, videlo se da je dobar deo njih već uveliko čitao knjigu i da su došli da čuju Milenu uživo i dobiju potpis autorke na svom primerku.
Milena je dotakla i pitanje slobode i agonije slobode o kojoj između ostalog piše u knjizi “Deca”.
– Ko sam ja, čemu život, šta je ovo, što me boli, ko me voli, koga ja volim… Oduvek su ista pitanja. Sloboda ništa nije promenila u tom smislu. Čovek uvek ima iste probleme, iste patnje i to se nikad neće promeniti, i pesnici su tu da to opevaju, ne bi li se ljudi u patnji, bolu i radosti osetili povezano i doživeli neku vrstu katarze. To je cela priča – zaključila je Milena Marković.
Kada izuzetan kvalitet u Srbiji pobedi, svima bude drago, kao da se neko malo čudo dogodi. Tako je bilo sa Konstraktom i pesmom “In corpore sano” nedavno, ali tako je bilo i sa “Decom” Milene Marković i NIN-ovom nagradom još u januaru. Oseti se nešto lepo u vazduhu, neobjašnjivo. Kao neka promena paradigme u društvu i kulturi, o kojoj još nećete da pričate da ne bi baksuzirali.
Bonus video: Milena Marković, dobitnica NIN-ove nagrade