1
Slavni maestro Zubin Mehta nastupio je sinoć sa Beogradskom filharmonijom pred prepunom salom Kolarčeve zadužbine.
Izbegavajte kontakte, izbegavajte kontakte… Koliko puta smo se u poslednjih godinu i po dana naslušali te „floskule“. I posle toliko vremena koje je obeležio život u strahu od koronavirusa, neobičan prizor ukazao se usred vikenda u centru grada. Kontakta do mile volje…
Ko god da je hteo sinoć da prođe trotoarom kraj Kolarčeve zadužbine, morao je da ga zaobiđe u širokom luku. Ljudi samo što nisu stajali jedni drugima na glavama. Razlog – koncert klasične muzike. Ali ne bilo kakav. Jer, Zubin Mehta je ponovo „među Srbima“.
I to je bilo sasvim dovoljno da razveje strah, da se zaboravi na fizičku distancu, na izbegavanje kontakta… Doduše, maska je bila obavezan „asesoar“, ali ne i napolju gde se, bar za tren, činilo da je korona „gumicom izbrisana“.
Šeširi, raskošne toalete dama u godinama, ali i onih daleko mlađih, elegancija gospode i ležerna varijanta mladića, razmena mišljenja o klasičnoj muzici, prisećanje Mehtinih „ispisnika“ na njegova ranija gostovanja u Beogradu – sve to podsetilo je na neke davnašnje, a zapravo uobičajene slike ispred zdanja Kolarca do 2020. godine.
Toliko je ljudi bilo te tople večeri, koje nije omela ni pretnja iznenadnom kišnom olujom, toliko njih se tiskalo na trotoaru čekajući da uđu u odaje Zadužbine Ilije M. Kolarca da su se mnogi zapitali: „A gde će sav ovaj narod da stane?“
I dok su vratari s mukom savladavali navalu publike, a obezbeđenje jedva stizalo da svakom posetiocu izmeri temperaturu i podseti da su maske obavezne, mogli su se čuti komentari tipa: „Ovo je kao nekad zimi u prepunom autobusu gradskog prevoza…“
Za svakog ko je od početka pandemije, kad se moglo, posetio bilo koji koncert ili kulturni događaj slika Velike dvorane Kolarca bila je sasvim nesvakidašnja. Poštovanje epidemioloških mera, ograničenje broja publike, razmak između posetilaca, svako drugo ili treće sedište slobodno, ispražnjeni redovi – bila je to „misaona imenica“. Sala i galerija ispunjeni maltene do poslednjeg mesta, tako da igla nije imala gde da stane. Niti je moglo da se diše pod maskama, pa su „radile“ lepeze i koncertni programi. Kakva korona kad diriguje Mehta…
A kad već maestro nije bio u Beogradu pune četiri godine kako da njegov ponovni dolazak u grad, u kome se daleke 1958, na početku karijere prvi put dokazao, ne proprati ni najviši državni vrh, predvođen premijerkom Anom Brnabić i ministarkom kulture Majom Gojković. I kako da ne razmene „tople pozdrave“ sa ambasadorom Evropske unije u Srbiji Semom Fabricijem, brojnim diplomatama, ili Čedomirom Jovanovićem, ali ne i Milanom St. Protićem…
No, svi oni koji su došli da slušaju Bramsa i Betovena kada ga izvodi Beogradska filharmonija pod dirigentskom palicom Zubina Mehte izlazak maestra na scenu dočekali su sa oduševljenjem i silnim emocijama. Da, Mehta danas ima 85 godina, izlazi na binu uz pomoć štapa, sedi dok diriguje, ali nikom to nije bilo bitno. Samo da ga čuju, vide, uslikaju, snime… Samo da „pevuše“ uz milozvučan prvi stav Betovenove „Pastoralne simfonije“, „lupaju“ dlanovima po torbicama tokom „muzičke oluje“ u nastavku, ili klimanjem glavom isprate dramatičan trijumf Bramsove „Simfonije br. 1“.
I da dobrano nagrade stajaćim ovacijama orkestar Beogradske filharmonije i Mehtu, koji se ko zna koliko puta poklanjao. I dirnuti posle koncerta zaključe: „Kakvo emotivno veče!“
