Došao sam te 1958. iz Liverpula vozom. Dug je to put bio. Stigao sam u sedam ujutru, napolju snežna oluja, niko me nije čekao - ovim rečima opisao je svoj prvi dolazak u Beograd proslavljeni dirigent Zubin Mehta koji će večeras nastupiti na Kolarcu sa Beogradskom filharmonijom.
„Bavim se najlepšim zanimanjem na svetu. Ja sam dirigent, stalno okružen svetom remek-dela i lepote“, zapisao je u knjizi „Partitura mog života” slavni indijski dirigent Zubin Mehta koji će večeras (20) nastupiti sa Beogradskom filharmonijom na Velikoj sceni Kolarca.
– Gajim posebna osećanja spram ovog mesta – poručio je čuveni maestro na susretu sa beogradskim medijima nakon dolaska u Beograd.
Mehta je poslednji put bio u Beogradu 2017. godine, kada je održao veliki koncert sa Beogradskom filharmonijom na Ušću, a večeras će na sceni Kolarca po deseti put predvoditi ovaj orkestar.
Upravo je scena Kolarca bilo mesto gde se pre više od šest decenija, još na početku karijere, dokazivao kao dirigent. Iako je u Beogradu bio toliko puta Zubin Mehta se prisetio svog prvog boravka u našem gradu daleke 1958. godine:
– Došao sam ovde kao student na razmeni. Moj kolega i prijatelj sa klase Borislav Pašćan otišao je u Beč, a ja u Beograd. A u ovde sam došao iz Liverpula vozom. Dug je to put bio. Stigao sam u sedam ujutru, bio je novembar, sve je bilo zaleđeno – seća se maestro.
No, kada je stigao u Beograd, sačekalo ga je neprijatno iznenađenje.
– Ili nikog nisam obavestio o vremenu svog dolaska, ili je došlo do nekog nesporazuma, ali niko me nije sačekao na stanici. Seo sam u taksi i zaputio se do Jugokoncerta. To je bilo jedino ime koje sam znao – Jugokoncert. Ali, bilo je 8.30 ujutru i Jugokoncert je bio zatvoren. A napolju snežna oluja. Pošto je novac u to vreme bio presudan, rekao sam taksisti da ode. I čekao sam, čekao…Nisam znao ni u koji hotel treba da odem, ništa, jedino Jugokoncert. Znate, tada nismo imali telefone, mejlove – pojasnio je dirigent.
I posle silnog čekanja na ulici, po mrazu, konačno je neko došao da otvori Jugokoncert, a mladi Mehta uspeo je da uđe unutra da bar malo zagreje zaleđene prste.
– Naravno, sekretarica nikad pre nije čula za mene. Tek sat vremena kasnije pojavio se neko na višem položaju koji me je prepoznao, pozvao mi taksi i rekao taksisti ime hotela u kome treba da odsednem.
Uprkos početnoj „neprilici“ njegov prvi boravak u Beogradu završio se bolje nego što je sanjao. Usledila je proba na Kolarcu i prvi put je dirigovao Debisija, Berlioza…
– Fantastično sam se proveo, orkestar me je divno tretirao. Znate, kao mlad dirigent obično dobijete šansu da vas neko pozove jednom. A da vas drugi put pozovu da dirigujete, to je već težak deo. Ali, direktoru Jugokoncerta gospodinu Bjediću toliko sam se svideo i ostvarili smo takav uspeh da mi je organizovao turneju po Jugoslaviji dve godine kasnije. I 1960. godine, osim Zagreba, obišao sam sve gradove – Skoplje, Sarajevo, Ljubljanu i naravno Beograd. Dobro sam upoznao vašu bivšu zemlju – objasnio je Mehta.
Naročito se tada, kako je istakao, lepo proveo u Ljubljani, gde ga je tamošnji koncertni menadžer, koji se prezivao Lipovšek, vodio u Postojnsku jamu u kojoj su ga oduševili stalaktiti, ali ne i to što su partizani digli deo jame u vazduh jer su Nemci tamo za vreme rata držali municiju. Isti taj Lipovšek pozvao ga je i u svoj dom.
– A tamo je bilo desetoro dece koji su trčali uonaokolo… I mnogo godina kasnije dirigovao sam Vagnera u Bečkoj operi, a Marijana Lipovšek, jedna od njegovih desetoro dece, bila je glavni sopran…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare