1
Uloga Nenada Maraša u "Južnom vetru" mi je bila prva pred kamerama. On nije loš momak, samo je ponesen željom za lažnom, lepom slikom o takvom životu. Stavljam ga u koštac s kriminalnim svetom koji nosi posledice i neminovno odnosi žrtve, kaže u razgovoru za Nova.rs Luka Grbić.
Mladog glumca publika je zapazila i zavolela već od prvih uloga – kako u pozorištu, tako i ispred kamere. Imao je sreće da ga odaberu u projektima koji su postali najgledaniji, a među popularnijim je svakako „Južni vetar“, ali i serije poput „Tajne vinove loze“, „Švindleri“ i „Biser Bojane“. Na daskama teatara se, takođe, vrlo brzo izdvojio, te trenutno igra u više komada – „Sin“ u Ateljeu 212, „Divlje meso“ na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, čiji je i stipendista, a 12. decembra imao je premijeru predstave „Bokeški D Mol“ na sceni Teatra „Vuk“.
Kako je u razgovoru za Nova.rs istakao, srećan je što mu je prva uloga u pozorištu bila u „Snežani i sedam patuljaka“ u „Buhi“ jer je igrati za decu posebno iskustvo, a da mu je prva rola pred kamerom u „Južnom vetru“ bila veliki stepenik za dalju karijeru.
„Bokeški D mol“ bavi se ljubavlju jedne hrabre devojke i oficira neprijateljske vojske, a Grbić ističe da je tema zabranjene ljubavi svevremena i da će uvek biti aktuelna i dopadljiva mladima.
– Stalno pokušavamo da izmislimo nešto novo. Pisci da napišu, reditelji da režiraju, glumci da odigraju nešto što nikada nije odigrano, ali postoje neke teme koje su toliko snažne i žive kroz istoriju da im nikada neće biti potrebna aktuelizacija. Takva tema je zabranjena ljubav. Može zvučati kao kliše, ali ona je stvarno sveprisutna. Pogotovo u manjim sredinama. Devojka ili momak se zaljube u nekog, a njihovi roditelji to ne odobravaju, te im zabranjuju zbog druge vere ili nacionalnosti. Od Romea i Julije, pa sve do danas to je tako. Roditeljima je teško da prihvate da njihovo dete ima partnera i da odlazi iz njihovog zagrljaja. Naša predstava se bavi baš tom temom i zato će lako dopreti do mlađe publike – objašnjava Grbić.
Prve predstave koju je odigrao u „Buhi“, komad „Snežana i sedam patuljaka“, kaže, pamtiće zauvek.
– Igrati za decu je predivno jer su iskreni. S njima nema lažnih reakcija. Deca neće nikada reagovati radi reda, ako nisi smešan, nema smeha, ako nisi dobar nema aplauza. Jasno ti je koliko moraš da se trudiš. Ali, ono što dobiješ, kada njima daš, je neprocenjivo! Njihov osmeh stvarno vredi, njihovo dobacivanje, angažovanost u predstavi… Lepo je kada deca dođu na „Snežanu“ jer izađu iz pozorišta srećna i energična. Desi se predivna razmena energije.
Kako je istakao, u dosadašnjoj karijeri jedna od najznačajnijih uloga bila mu je u predstavi „Sin“ Ateljea 212 gde igra glavnu ulogu, a koja pažnju usmerava na porodične odnose i adolescentsku depresiju sina koji pati nakon razvoda roditelja.
– Taj momenat kad sam shvatio da sam deo Ateljea 212 i da radim predstavu bio je magičan i nikada ga neću zaboraviti. Nisam doživljavao svoju ulogu kao glavni lik, iako ona to jeste. Tako sam se rasteretio i pronašao pravi put. Prvenstveno sam čitao knjigu „Razlozi da ostaneš živ“ Meta Hejga, čoveka koji je prošao kroz depresiju, izborio se sa njom i ozdravio. Mnogo mi je pomogla za ulazak u jedan takav svet. Sebe inače smatram za vrlo optimističnu i veselu osobu, u predstavi igram sasvim suprotan karakter, ali sam bez problema uspeo da pronađem sve to u sebi i onda za potrebe drame, takve emocije samo pojačao.
Teško je da ne pomenemo i „Južni vetar“ čiji nastavak i dalje niže uspehe, a kako Luka ističe, uloga Maraševog brata Nenada bila je prva pred kamerom.
– To mi je zaista bio najvažniji stepenik u karijeri. Drago mi je što mi je prva uloga pred kamerom bila u tako uspešnom projektu, naravno, voleo bih da i druge budu toliko uspešne, ali svestan sam da je to jako teško. Vrlo mi je bio izazovno da igram taj lik. Probao sam da pobegnem od sebe, od onoga što bih ja radio i od moje instinktivne potrebe da budem dobar momak koji može nešto da uradi. Želeo sam da budem otelotvorenje nekog običnog gledaoca koji gleda svet kriminala, pomisli kako je to dobro, ali onda kada se stvarno nađe u raljama toga – desi se to što se desi i shvati da prosto ne može da iznese to. Hteo sam da pokažem kako jedan običan momak želi da bude nešto što nije. Ovim filmom smo pokušali da predstavimo da da bi bio kriminalac moraš da imaš odstranjenu ljudskost i empatiju – kaže i dodaje:
– Nije kriminalac ono što mnogi zamišljaju – moć i zabava. Kriminalac mora da izvršava grozne stvari, neljudske, a malo ko može da živi s tim. Moj lik Nenada Maraša nije loš momak, samo je ponesen željom za lažnom, lepom slikom o takvom životu. Stavljam ga ukoštac s kriminalnim svetom koji nosi posledice i neminovno odnosi žrtve.
Bonus video: Anja Pavićević i Luka Grbić: „Bokeški D-mol“ u novom ruhu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare