0
Šta srpski izdavači spremaju za predstojeći Sajam knjiga otkriva Nova.rs u serijalu koji nastavljamo ponudom kuće "Laguna" iz Beograda i našim čitaocima poklanjamo 10 dela ovog izdavača.
„Laguna“ i ove godine na Sajmu knjiga predstavlja veliki broj važnih knjiga domaće i svetske književnosti, a jedan naslov imaće i svetsku premijeru. Reč je o novoj knjizi Tonija Parsonsa, ekskluzivnog gosta Sajma knjiga, „Ubistvo za prezauzete“ iz planetarno poznatog serijala o detektivu Maksu Vulfu, koji je ovog puta inspirisan istinitim događajem. Parsons će se družiti sa čitaocima na štandu Lagune u Hali 1 u sredu, 23. oktobra od 18 časova i u subotu, 26. oktobra od 17 časova.
Veliki književni događaj predstavlja i nova knjiga Gorana Petrovića „Palata“ koji „Laguna“ posthumno objavljuje. Ovaj roman koji je Petrović završio za života je i novi „tok“ u Romanu delti koji je otpočeo romanima „Papir“ i „Ikonostas“.
Od prevodne književnosti, „Laguna“ na Sajmu predstavlja i novi roman nobelovca Marija Vargasa Ljose „Posvećujem vam svoju tišinu“. Vargas Ljosa nam pripoveda o liku imena Tonjo Aspilkueta, koji je svoj život posvetio kreolskoj muzici. Nesumnjivo je njen najveći poznavalac i kolekcionar u celom Peruu. Umesto da mu intelektualni krugovi iz Lime odaju priznanje, njegova erudicija služi samo da popuni stranice petparačkih časopisa.
Veliko delo inicijacije u umetnost i u život, priča o neraskidivoj vezi između devojčice i njenog dede sadržana je u knjizi „Monine oči“ Tome Šlesera. Desetogodišnja Mona je u opasnosti da oslepi. U strahu da možda nikada neće upoznati istinsku lepotu sveta, njen deda odlučuje da joj predstavi najlepša umetnička dela. Zajedno će krstariti pariskim muzejima Luvr, Orse i Bobur, zadivljeni i dirnuti, opčinjeni pred prizorom slika i skulptura.
„Laguna“ ističe i novi roman Aleksandra Tešića epskog zamaha – „Sveti rat za Carigrad“. Roman čitaoce vodi kroz vekove – od slavnih trenutaka prestonice Vizantijskog carstva i povratka Pravog krsta do strašnih opsada koje su pretile da unište srce hrišćanstva.
Nakon bestselera „Ja, tajkun“ Miroslav Mišković u novoj knjizi „Tajne zanata“ pred nas iznosi esenciju svog poslovnog znanja. U ovim kratkim pričama sabrano je iskustvo dugo više od pola veka, sa dragocenim primerima i suštinski važnim zaključcima.
„Dijalog o Zlu i Dobru“ je knjiga Đorđa Lebovića i Zlate Lebović Jakovljević. Razgovor između pisca i njegove supruge glumice, iz kojeg saznajemo detalje o njegovoj porodici, odrastanju, o užasima logora, o tome kako su nastale njegove antologijske drame i priče, priče o životu i smrti, o dobru i zlu.
Roman bestseler „Ostrvo stakla“ Trejsi Ševalije, autorke „Devojke sa bisernom minđušom“, nesvakidašnji je, predivan i opčinjavajući portret žene, porodice i grada koji su večni poput njihovog stakla.
Gošća „Lagune“ na Sajmu knjiga biće i britanska novinarka Vendi Mur koja je napisala istoriografsku priču o britanskim humanitarkama Veri Houm, koja je bila poznata kao Džek, i Evelini Haverfild Iv, u knjizi „Džek i Iv“. Ovo je priča o dve žene u vreme Prvog svetskog rata, koje će, ponesene humanitarnim porivima, stići i u Srbiju.
„Moj tata i ja u pubertetu“ je novi roman za tinejdžere Roberta Takariča. Trinaestogodišnji Ogi i njegov otac vole da idu na košarkaški derbi u Beograd, da jedu burek, piskaraju, i sve u svemu odlično se razumeju. Mami se čini da se tata ponaša kao da je u pubertetu, a sestra Teica bi baš volela da i ona ima poster o pubertetu, isti kao onaj koji je tata okačio u Ogijevoj sobi.
Prvih 10 čitalaca koji pošalju mejl na adresu [email protected] dobiće na poklon sledeće knjige u izdanju „Laguna“: „Ubistvo za prezauzete“ Tonija Parsonsa, „Palata“ Gorana Petrovića, „Ostrvo stakla“ Trejsi Ševalije, „Monine oči“ Toma Šlesera, „Sveti rat za Carigrad“ Aleksandra Tešića, „Dijalog o Zlu i Dobru“ Đorđa Lebovića i Zlate Lebović Jakovljević, „Posvećujem vam svoju tišinu“ Marija Vargasa Ljose, „Tajne zanata“ Miroslava Miškovića, „Moj tata i ja u pubertetu“ Roberta Takariča i „Džek i Iv“ Vendi Mur.
Bonus video: Otkup knjiga, nestručne komisije i politike koje štete kulturnoj produkciji
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
