Ako nikada niste mogli da zamislite Seks pistolse kako se zabavljaju, organizuju popodnevnu, matine dečiju žurku, đuskaju, iz sveg glasa pevaju "Dedi, dedi kul", ili se gađaju božićnom tortom, i sve to bez ijednog ekscesa, onda do sad neviđene fotografije dočaravaju "nemoguće".
Da Pistolsi nisu bili samo „loši momci“ i simbol pobunjeništva, anarhije, destrukcije i besa pokazuju fotografije Kevina Kaminsa koje su izložene u okviru tradicionalne manifestacije „Foto London“.
Te fotografije, ne samo što su neobične, već su i svedočanstvo vrlo značajnog momenta za istoriju pop kulture u Velikoj Britaniji. Jer, ispostaviće se da je to bio poslednji nastup Seks pistolsa na ostrvu od ukupno 80 koji su tokom karijere održali.
Samo nekoliko nedelja kasnije, nakon katastrofalne turneje po SAD Seks pistols su se raspali. Vest o kraju karijere benda obnarodovao je Džoni Roten 18. januara 1978. u novinskom intervjuu.
I zbog toga su fotografije koje je načinio Kevin Kamins, kome je tada bilo 23 godine, dragocene. A pozvao ga je lično menadžer Pistolsa Malkom Meklaren da slika bend na božićnoj svirci u Hadersfildu, u klubu Ajvanhous.
In 1977, I spent my Christmas Day in Huddersfield – photographing the Sex Pistols @JonesysJukebox pic.twitter.com/v9Kr7Boed4
— Kevin Cummins (@KCMANC) December 25, 2014
Za većinu je u to vreme, naročito u Velikoj Britaniji, bilo nezamislivo da ne provedeš Božić u svome domu. Običaj je bio da se ispred trpeze ispunjene đakonijama čeka red…I da se, pride, sluša tradicionalni govor kraljice Elizabete Druge.
„U to vreme bilo je već loše ako se usudiš da napuštaš kuću uveče, a još gore ako ideš da gledaš Seks pistols. Moja porodica bila je sablažnjena. Nisu sa mnom govorili pune tri nedelje zato što sam otišao da gledam Pistolse“, prisetio se Kevin Kamins za „Gardijan“.
Pank bend tada je bio u središtu medijske pažnje, ali negativne. Britanski tabloidi su ih razvlačili uzduž i popreko, a muzička četvorka bila je zabranjena u gotovo svakom koncertnom prostoru u Velikoj Britaniji u tom trenutku. Nisu im bili zabranjivani samo koncerti, već su lokalne samouprave stavljale rampu članovima benda i za ulazak u njihova mesta. Ipak, posle nekoliko nastupa u Holandiji bend je za decembar 1977. godine zakazao mini britansku turneju koju je nazvao, aludirajući i na silne zabrane i na deo naslova svog debija – „Zabrane, nema veze“ (Never mind the Bans).
Od osam planiranih svirki održali su samo četiri, a ostale su bile otkazane, uglavnom zbog političkih pritisaka. I onda su Džoni Roten, Sid Višuz, Stiv Džons i Pol Kuk, predvođeni menadžerom Malkomom Meklarenom zakazali svirku u malom klubu u Hadersfildu za Božić. Bio je to dobrotvorni koncert, tačnije dva čiji su prihod namenili jorkširskim vatrogascima koji su mesecima štrajkovali. Prvi, matine koncert bio je namenjen, ne samo vatrogascima, već svim „otpuštenim radnicima i samohranim roditeljima“.
Britanski umetnik Kevin Kamins, koji je u međuvremenu postao jedan od najcenjenijih muzičkih fotografa i radio sa Mikom Džegerom, Dejvidom Bouvijem, sastavom Džoj divižn, Smitsima bio je tada mladi frilenser. Svoje fotografije u to vreme najčešće je objavljivao u časopisu „Nju mjuzikl ekspres“, kasnije postavši i urednik fotografije u tom, tada najprodavanijem muzičkom magazinu.
I baš za tu božićnu svirku urednik NME-ja pristao je da pošalje kola da ga prevezu od kuće u Mančesteru do kluba u Hadersfildu.
Popodnevnu žurku ispunila su deca i članovi porodica vatrogasaca u štrajku, a na njihovim majicama bio je ispisan naslov albuma benda „Never Mind the Bollocks“, dok je na bedževima stajalo „Anarchy in the UK“. I svi su se sa radošću „gađali“ božićnom tortom. U „rat hranom“ uključio se i Džoni Roten i stoički izdržavao „nalete“ parčića torte.
„Slušali ste kraljičin govor, a sada ćete dobiti Seks pistols za Božić. Uživajte“ – ovim rečima Džoni Roten otvorio je svirku svog sastava.
Iako je bend održao dva kratka seta, bio je tog popodneva i predvečerja organizovan čak i disko klub, pa su tako deca radnika đuskala, zajedno sa Sidom Višuzom, što je bilo za neverovati, uz tada popularne numere, kakve su bile „Daddy Cool“ sastava Boni Em i „Yes Sir, I Can Boogie“ Bakare.
Čitavo veče bilo je nesvakidašnji doživljaj. I dok su svirke Seks pistolsa počesto bile zastrašujuće za „regularnu“ koncertnu publiku, a sukobi, tuče i incidenti nisu bili neobičan prizor na njihovim nastupima, sve u Hadersfildu je te božićne večeri bilo drugačije.
„Bila je to najbolja svirka Pistolsa, a gledao sam ih više puta. Bili su tako dobre volje, a i u publici je bila super energija. Imao sam utisak da su se osećali kao deo nekog tajnog društva, koji su uspeli da odu i vide svirku na Božić i tako prkose svojim roditeljima. Nije bilo ničeg agresivnog. Svi su se dobro zabavljali“, reči su fotografa.
Meklaren je dozvolio Kaminsu da stane sa strane bine i fotografiše bend, što fotkama daje posebnu draž.
„To što su proveli tako divno popodne nastavilo se i tokom večeri, i zato je koncert bio tako dobar. Nije bilo uobičajenih svađa, ljudi u publici nisu pljuvali na njih, bacali konzerve od piva…“
Sve fotografije Kamins je razvio dan nakon Božića, na takozvani Boksing dej i većina njih je objavljena u tadašnjoj ostrvskoj muzičkoj štampi. Ali, britanski autor je posle mnogo decenija – prošle godine skupio 150 fotografija, crno-belih i u kolor formatu i objavio ih u knjizi „Seks pistols: Kraj je blizu, 25.12.77“ (Sex Pistols: The End Is Near, 25.12.77). Međutim, nekoliko fotki niko nikada nije video.
I pet unikatnih, i do sad neviđenih fotografija, izloženo je u londonskoj galeriji Pol Stolper. Sve to u okviru šeste po redu manifestacije „Foto London“, svojevrsnog fotografskog sajma, na kome učestvuje čak 88 galerija. I s obzirom da je ova manifestacija, čija je postavka deo, komercijalnog karaktera sve fotografije su na prodaju. Fotografije se prodaju po ciframa od 2.500 evra do 3.600 evra, a jedna od njih ima cenu na upit. Ali, visoke cene i ne čude… Jer, ne viđa se svaki dan kako Pistolsi sa raznorodnim obožavaocima slave Božić!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar